https://lat.sputnikportal.rs/20210712/kada-nas-ocekuje-kraj-toplotnog-talasa-1125906974.html
Kada nas očekuje kraj toplotnog talasa
Kada nas očekuje kraj toplotnog talasa
Sputnik Srbija
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) tokom naredna dva dana očekuje nas maksimalna dnevna temperatura od 38 stepeni, a potom od četvrtka... 12.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-12T20:19+0200
2021-07-12T20:19+0200
2021-08-26T03:14+0200
vesti
vremenska prognoza
leto
toplotni talas
rhmz
meteorološka prognoza
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0c/1125906924_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6e3aac6bbf90ea5b7c8129e612e5e7d3.jpg
Međutim, mnogo puta ste se i sami zapitali kako to da je najavljeno recimo 37 stepeni, a kada izađete napolje na asfalt imate osećaj kao da je bar za 10 stepeni toplije. Objašnjenje je dala Dragana Broćović, meteorološkinja Republičkog hidrometeorološkog zavoda.„Pravila i procedure Svetske meteorološke organizacije nalažu da se temperatura meri u hladu na dva metra visine od zemlje, i to ne samo temperatura, nego i svi drugi parametri koji su bitni za merenje vazduha. Meteorologija je jedina nauka koja povezuje ceo svet. Podaci se sakupljaju svakoga dana pre punog sata i na osnovu tih podataka se vrše meteorološka modeliranja“, kaže prognostičarka Broćović.Trava nije što i asfaltKako objašnjava, površina mora da bude travnata, jer je različit toplotni kapacitet ako je asfalt ili ako je gola zemlja, jer kada izađe sunce prvo se greje tlo, greju se zidovi i sve ostalo, pa tek onda vazduh.To je zbog toga što postoji velika razlika koja površina je u pitanju. Ukoliko smo u parku i nakon toga odemo na asfalt temperatura može biti do 10 stepeni viša. I ne, ne lažu nas meteorolozi kada kažu da ima toliko i toliko stepeni, već parametri koje oni poštuju prilikom merenja temperature nisu onakvi kakvi bi bili da se recimo temperatura meri na betonu.Temperaturni prosek za Beograd je 26 do 29 stepeniU junu smo oborili temperaturni rekord iz 1918. godine u Beogradu, i svaki put od tada kada nam se najavi dolazak novog toplotnog talasa, strepimo hoće li biti još nekih rekordno vrelih dana.Kako kaže, statistički gledano granica proseka za Beograd je temperatura od 26 do 29 stepeni, prenose Novosti.I miholjsko leto i zahlađenjePostoji šansa da i ove godine imamo miholjsko leto, jer kako nas podseća meteorološkinja Dragana Broćović, zaboravili smo da su mart, april i maj bili znatno hladniji u odnosu na njihov prosek.Ono što mnoge raduje jeste dolazak blagog „zahlađenja“, koji je moguć već od četvrtka. Od petka će se nestabilnost povećati, biće oblačno, svežije i sa temperaturom u granicama proseka, dakle možemo očekivati pad temperature za desetak stepeni.Očekuju se i obilnije padavine sa mogućim kratkotrajnim nepogodama, odnosno pojava grada i olujnog vetra.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vesti, vremenska prognoza, leto, toplotni talas, rhmz, meteorološka prognoza, društvo
vesti, vremenska prognoza, leto, toplotni talas, rhmz, meteorološka prognoza, društvo
Kada nas očekuje kraj toplotnog talasa
20:19 12.07.2021 (Osveženo: 03:14 26.08.2021) Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) tokom naredna dva dana očekuje nas maksimalna dnevna temperatura od 38 stepeni, a potom od četvrtka stiže blago zahlađenje.
Međutim, mnogo puta ste se i sami zapitali kako to da je najavljeno recimo 37 stepeni, a kada izađete napolje na asfalt imate osećaj kao da je bar za 10 stepeni toplije. Objašnjenje je dala Dragana Broćović, meteorološkinja Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
„Pravila i procedure Svetske meteorološke organizacije nalažu da se temperatura meri u hladu na dva metra visine od zemlje, i to ne samo temperatura, nego i svi drugi parametri koji su bitni za merenje vazduha. Meteorologija je jedina nauka koja povezuje ceo svet. Podaci se sakupljaju svakoga dana pre punog sata i na osnovu tih podataka se vrše meteorološka modeliranja“, kaže prognostičarka Broćović.
Kako objašnjava, površina mora da bude travnata, jer je različit toplotni kapacitet ako je asfalt ili ako je gola zemlja, jer kada izađe sunce prvo se greje tlo, greju se zidovi i sve ostalo, pa tek onda vazduh.
„Sigurno su mnogi primetili da kada zađe sunce da ne pada odmah i temperatura vazduha, da je još uvek vruće i sparno, zbog toga što toplota izbija iz zidova i sa tla“, objašnjava Broćović.
To je zbog toga što postoji velika razlika koja površina je u pitanju. Ukoliko smo u parku i nakon toga odemo na asfalt temperatura može biti do 10 stepeni viša. I ne, ne lažu nas meteorolozi kada kažu da ima toliko i toliko stepeni, već parametri koje oni poštuju prilikom merenja temperature nisu onakvi kakvi bi bili da se recimo temperatura meri na betonu.
Temperaturni prosek za Beograd je 26 do 29 stepeni
U junu smo oborili temperaturni rekord iz 1918. godine u Beogradu, i svaki put od tada kada nam se najavi dolazak novog toplotnog talasa, strepimo hoće li biti još nekih rekordno vrelih dana.
„Narednih 10-15 dana ne postoji verovatnoća da se obore neki temperaturni rekordi. U poslednjih 150 godina najtopliji dan u Beogradu sa temperaturom od 43,6 stepeni bio je 24. jula 2007. godine“, kaže nam Broćovićeva.
Kako kaže, statistički gledano granica proseka za Beograd je temperatura od 26 do 29 stepeni,
prenose Novosti.
I miholjsko leto i zahlađenje
Postoji šansa da i ove godine imamo miholjsko leto, jer kako nas podseća meteorološkinja Dragana Broćović, zaboravili smo da su mart, april i maj bili znatno hladniji u odnosu na njihov prosek.
Ono što mnoge raduje jeste dolazak blagog „zahlađenja“, koji je moguć već od četvrtka. Od petka će se nestabilnost povećati, biće oblačno, svežije i sa temperaturom u granicama proseka, dakle možemo očekivati pad temperature za desetak stepeni.
Očekuju se i obilnije padavine sa mogućim kratkotrajnim nepogodama, odnosno pojava grada i olujnog vetra.
