Pola veka bez Džima Morisona, pesnika koji je drmao kavez
CC0 / Naslovnica albuma /
Pratite nas
„Potreban nam je jedan Džim Morison da prodrma kavez, da nadjača glasove na gradskim trgovima, da nas kao Dionis povede. Prošlo je 50 godina i mi shvatamo da on jeste bio opasan po društvo i jeste govorio slobodno ali i da takvog glasa u poeziji i rokenrolu više nemamo, kaže za Sputnjik književnik Savo Stijepović.
Na današnji dan, pre pola veka, u dvadeset sedmoj godini napustio nas je Džim Morison, frontmen legendarnih „Dorsa“, Dionis rokenrola i pesnik koji je za sobom ostavio opus dostojan poštovanja.
„Da nije bilo ’Dorsa’ i Džima Morisona možda ne bi bilo ni Peti Smit, ni Igija Popa, možda ne bi bilo ni panka“, dodaje Stijepović.
Klovn koji hoda po daskama
„Ogorčeni pesnik-ludak je klovn koji hoda po daskama“ napisao je Džim Morison u jednoj pesmi, „osetljivo ljudsko biće koje ima dušu klovna“. Džim Morison bio je Kralj guštera, Divlje dete, Dionis rokenrola. Sve ovi nadimci zabavljali su ga, jer on je veoma dobro znao ko je…
„Oduvek sam želeo da se bavim pisanjem, ali mi se uvek činilo da neće valjati ukoliko se to desi da ruka uzme olovku i počne da se kreće tako da ja zapravo nemam ništa s tim“, rekao je Morison u jednom intervjuu. Za Savu Stjepovića književnika koji je priredio dvobroj časopisa „Gradac“ posvećen Morisonu, on je pre svega bio pesnik.
„Morison je bio pesnik i neverovatno je šta je sve pročitao i napisao do svoje dvadeset sedme godine. U jednom intervjuu čak je rekao da ne želi da bude rokenrol zvezda, ali da bi napuštanje ’Dorsa’ izgledalo kao da iskače iz sumanutog voza koji punom parom ide nizbrdo. Dakle, polomio bi se sasvim. I jeste se polomio i skončao u Parizu 1971. godine. Na kraju krajeva, na njegovom grobu piše Džim Morison, pesnik“, kaže za Sputnjik Savo Stijepović.
Američka molitva
„Dorsi“ su nastali iz stihova Vilijema Blejka: „Ako se pročiste vrata percepcije, sve će se pred čovekom ukazati onakvo kakvo jeste: beskrajno“.
U vreme rađanja rokenrola, Džim Morison prigrlio je novu muziku i dao joj šansu da postane deo njegovog rituala. Džim pesnik poštovao je Džima rokera, ali se ipak trudio da napravi razliku između te dve stvaralačke energije.
„Rokenrol pesme su mahom bazičnije, prostije. One uglavnom imaju ritam i osnovni metar, dok klasična pesma pruža neuporedivo veće mogućnosti“, govorio je Morison.
Ipak, opsesivne Morisonove teme, njegova romantičarska zaljubljenost u smrt, putovanje u transcedentalno, s druge strane stvarnosti, motiv autoputa pojavljuju u njegovom stvaralaštvu, muzičkom i literarnom.
„Te dve stvaralačke energije preklapaju se. On jeste bio rokenrol star i jeste bio veliki pesnik i to se revalorizovalo tokom sedamdeset i osamdesetih godina naročito posle čudnog, zaumnog albuma ’Američka molitva’ gde su ’Dorsi’ u muziku uklopili recitale Džima Morisona“, navodi Stijepović.
Prema njegovom mišljenju, Morison je i u poeziji i u muzici bio najčestitiji, najpoetskiji glas druge polovine dvadesetog veka.
„Mi u pesmama ’Dorsa’ vidimo jednog genija, jednu ličnost koja je izuzetno obrazovana i koja govori opasne stvari o svom vremenu; ličnost koja nema kontrolu, čak iskače iz šina. U tome je divljina njegove poetike. U poeziji on se ne oslanja samo na trubadure, na Remboa i simbolizam, već i na antičku književnost i na američku poeziju od Volta Vitmana pa nadalje. Morison je zaista bio divlja osoba, izuzetno obrazovana, ali neverovatno kreativna“, smatra naš sagovornik.
Koncert kao ceremonija
O nijednoj rokenrol zvezdi kao o Džimo Morisonu, o nijednom bendu kao o „Dorsima“ nije napisano toliko kvaziliterarnih, presudonadrealnihh tekstova. Vrhunski muzičari Rej Manzarek, gitarista Robi Kriger, bubnjar Džon Densmor i Džim Morison na sceni su disali kao jedno. Ipak oči publike bile su uprte u Džima Morisona koji ih je, svojim nastupom, bacao u masovnu hipnozu.
„On jeste bio frontmen, glavni lik ’Dorsa’. Grejl Markus je rekao da je možda najpošteniji trenutak u rokenrolu bio taj kada je Džim Morison 1969. godine u Majamiju napravio performans svlačenja. Tom prilikom, odbio je da peva ’Light my fire’ i u nekoliko rečenica suočio ih sa time šta se događa u savremenom svetu. Obraćao se direktno pojedincu, ne gomili, ne masi, što je inače retkost posebno u pop kulturi kao masovnom fenomenu“ ističe Stijepović.
Od antičke tragedije do pozorišta surovosti
Njegovi heroji bili su umetnici i pisci. Odlično je poznavao antičku književnost, bio zaljubljenik u romantičarsku poeziju, u simboliste. Razumeo je i iščitavao Artura Artoa i njegovo pozorište surovosti i poput svih njih sa druge strane „vrata“ video je drugo lice stvarnosti.
„Ja zaista mislim da je on video ono što je možda video i Gilbert Kit Česterton u svom romanu ’Čovek koji je bio četvrtak’ ili ono što je video Rembo u ’Iluminacijama’, Verlen, Maks Erns ili Džozef Korad u ’Srcu tame’. Džim Morison je video strašno preteće lice novog čoveka koji se pojavljuje van svake empatije, ljubavi, koji samo grabi“, tvrdi Stijepović.
Sve u vezi sa pobunom, neredom, haosom kojim je Morison bio fasciniran imalo je veze sa buđenjem svesti o autoputu kojim se čovečanstvo kreće.
„Ako uzmemo ’Američku molitvu’, možemo pronaći mnogo stihova koji govore o tome šta će se dogoditi za pola veka. Mene zabrinjava to što je pobuna danas najpotrebnija, a nema je. Na globalnom planu, dali su nam sva prava a mi zapravo nikada nismo bili toliko obespravljeni. Toliko smo omalovaženi na svim poljima, a sve je u službi tog liberalnog kapitalizma, koji se samo presvukao u haljine fašizma. Da je Džim Morison danas živ, on bi se smejao“, naglašava književnik.
Autoput za divljinu
Sa dvadeset sedam godina, Morison je bio svetski rokenrol superstar, pesnik, šaman moderne generacije koji je autoputem srljao u divljinu. Dekartovu premisu preinačio je u stihu „Ja mogu. Ja jesam“ i otkrio generaciji ljubavi da nije lišena mračnih impulsa. Njegovu stvaralačku energiju, kao ogoljeno antičko božanstvo pred smrtnicima, i sam teško je mogao izdržati.
„Smrt je samo obična maska / za gluvo doba noći“ pisao je Morison, „zastrašujuća preljubazna gošća koju ste odvukli u krevet“. Ista ta gošća obgrlila ga je zauvek 3. jula u Parizu. Misteriozno je došla i sa „kristalnim brodom“ razvalila „vrata“ do druge strane...
Džim Morison sahranjen je u Parizu na groblju „Per Lašez“ na kojem počivaju Molijer, Balzak, Šopen, Prust, Oskar Vajld...
© AFP 2023 / JOEL ROBINE
Pročitajte još:
