https://lat.sputnikportal.rs/20210702/naucnici-resavaju-misteriju-podzemnih-jezera-na-marsu--zasto-su-tamo-gde-ne-treba-da-budu-video-1125811341.html
Naučnici rešavaju misteriju podzemnih jezera na Marsu – zašto su tamo gde ne treba da budu? /video/
Naučnici rešavaju misteriju podzemnih jezera na Marsu – zašto su tamo gde ne treba da budu? /video/
Sputnik Srbija
Zbog čega su podzemna jezera na Marsu tamo gde ne bi trebalo da budu? 02.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-02T22:08+0200
2021-07-02T22:08+0200
2023-03-10T08:51+0100
nauka
jezera
svemir
društvo
mars
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/63/1120626346_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_74beb729dee15f6e7c39d5d96f675c6f.png
Otkriće objavljeno 2018. godine zauvek je promenilo shvatanje geologije Marsa. Tada je radarima, ispod prašnjave površine otkrivena „sjajna mrlja“ koja je ukazivala na postojanje podzemnog rezervoara sa tekućom vodom.Nakon što su sproveli naknadne analize, stručnjaci su pronašli još takvih sjajnih mrlja i ustanovili da se ispod suve površine Crvene planete skriva čitava mreža podzemnih jezera.Ipak, nije sve tako jednostavno.Prema novom istraživanju, koje je otkrilo da postoji još desetine takvih sjajnih mrlja, neke od njih nalaze se u regijama koje su previše hladne za tekuću vodu, prenosi hrvatski portal„Indeks“.Prvu takvu mrlju uočila je na Marsovom južnom polu letelica Mars Ekspres pomoću svog radara. Nakon dalje analize arhiviranih podataka otkrivene su još tri ovakve karakteristike koje nalikuju jezeru.Sa Univerziteta Arizona proširili su pređašnju potragu za svetlim mrljama. Pronašli su na desetine visoko reflektirajućih područja. Ipak, neka od njih nalazila su se na kilometar ispod površine, gde je temperatura oko - 63 stepena Celzijusovih.Prethodna istraživanja pokazala su da voda puna kalcijuma i magnezijuma može dugo da ostane u tekućem stanju i na - 123 stepena Celzijusovih. Takođe, znamo da je Mars bogat takvim solima, kao i natrijumom.Studija iz 2019. je, međutim, pokazala kako nema te količine soli koja je dovoljna za otapanje leda u podnožju slojeva naslaga na južnom polu Marsa.Ni vulkanska aktivnost ne rešava problemStručnjaci su stoga zaključili da bi za otapanje trebalo da postoji neki oblik geološkog zagrevanja, možda u obliku geotermalne aktivnosti ili vulkanizma. Međutim, iako postoje dokazi vulkanskih aktivnosti na Marsu, one su detektovane izvan područja polova.Pa šta su onda ove sjajne mrlje? Naučnici za sada nisu sigurni. Ako dalja istraživanja pokažu da se definitivno radi o tekućoj vodi, onda će biti potrebno i shvatiti po kom principu se taj led otopio i pretvorio u podzemno jezero, prenosi „Nacionalna geografija“.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/63/1120626346_240:0:1680:1080_1920x0_80_0_0_74d45959e5f1bae3237cdd873e114d6b.pngSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, jezera, svemir, društvo, mars
nauka, jezera, svemir, društvo, mars
Naučnici rešavaju misteriju podzemnih jezera na Marsu – zašto su tamo gde ne treba da budu? /video/
22:08 02.07.2021 (Osveženo: 08:51 10.03.2023) Zbog čega su podzemna jezera na Marsu tamo gde ne bi trebalo da budu?
Otkriće objavljeno 2018. godine zauvek je promenilo shvatanje geologije Marsa. Tada je radarima, ispod prašnjave površine otkrivena „sjajna mrlja“ koja je ukazivala na postojanje podzemnog rezervoara sa tekućom vodom.
Nakon što su sproveli naknadne analize, stručnjaci su pronašli još takvih sjajnih mrlja i ustanovili da se ispod suve površine Crvene planete skriva čitava mreža podzemnih jezera.
Ipak, nije sve tako jednostavno.
Prema novom istraživanju, koje je otkrilo da postoji još desetine takvih sjajnih mrlja, neke od njih nalaze se u regijama koje su previše hladne za tekuću vodu, prenosi hrvatski portal„Indeks“.
„Za sada nismo sigurni da li ti signali prikazuju područja tekuće vode ili ne, ali zasigurno su te svetle mrlje rasprostranjenije nego što se prvobitno mislilo. Ili je tekuća voda česta pojava ispod južnog pola Marsa ili ovi signali ukazuju na nešto sasvim drugo“, rekao je naučnik Džefri Plaut iz Nasinog instituta.
Prvu takvu mrlju uočila je na Marsovom južnom polu letelica Mars Ekspres pomoću svog radara. Nakon dalje analize arhiviranih podataka otkrivene su još tri ovakve karakteristike koje nalikuju jezeru.
„Stoga, ako su signali koji dolaze ispod zemlje jači od onih koji se odbijaju sa površine, onda možemo pretpostaviti da se radi o tekućoj vodi“, dodao je.
Sa Univerziteta Arizona proširili su pređašnju potragu za svetlim mrljama. Pronašli su na desetine visoko reflektirajućih područja. Ipak, neka od njih nalazila su se na kilometar ispod površine, gde je temperatura oko - 63 stepena Celzijusovih.
Prethodna istraživanja pokazala su da voda puna kalcijuma i magnezijuma može dugo da ostane u tekućem stanju i na - 123 stepena Celzijusovih. Takođe, znamo da je Mars bogat takvim solima, kao i natrijumom.
Studija iz 2019. je, međutim, pokazala kako nema te količine soli koja je dovoljna za otapanje leda u podnožju slojeva naslaga na južnom polu Marsa.
Ni vulkanska aktivnost ne rešava problem
Stručnjaci su stoga zaključili da bi za otapanje trebalo da postoji neki oblik geološkog zagrevanja, možda u obliku geotermalne aktivnosti ili vulkanizma. Međutim, iako postoje dokazi vulkanskih aktivnosti na Marsu, one su detektovane izvan područja polova.
„Jedna mogućnost za dobijanje ovakve količine toplote je vulkanizam. Međutim, nismo videli jake dokaze nedavnih vulkanskih aktivnosti na južnom polu. A čini se malo verovatnim da bi vulkanska aktivnost na jednom području omogućila postojanje podzemne tekuće vode na celoj planeti“, rekla je naučnica sa Univerziteta Arizona.
Pa šta su onda ove sjajne mrlje? Naučnici za sada nisu sigurni. Ako dalja istraživanja pokažu da se definitivno radi o tekućoj vodi, onda će biti potrebno i shvatiti po kom principu se taj led otopio i pretvorio u podzemno jezero, prenosi „
Nacionalna geografija“.