Ekskluzivno Roj Džons Junior: Učili me da je Rusija neprijatelj, a ona me voli više od ikoga! /video/
21:52 01.07.2021 (Osveženo: 14:02 30.11.2021)
© AFP 2023 / ETHAN MILLERRoj Džons junior
© AFP 2023 / ETHAN MILLER
Pratite nas
Roj Džons Junior, legendarni bokser, nekadašnji šampion sveta u teškoj kategoriji, bio je gost Beograda, a tom prilikom je u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik sport govorio o svojoj karijeri, ljubavi prema Rusiji, aktuelnom stanju u svetu boksa i nepravdi koju je doživeo na Olimpijskim igrama u Seulu 1998. godine.
Borac koji je idol generacijama nedavno se, u 52. godini, sastao u ringu sa Majkom Tajsonom, u egzibicionom meču koji je oduševio ljubitelje boksa, željne legendi koje su proslavile plemenitu veštinu.
Džons Junior je prvi put posetio Beograd, a kako nam je rekao u prijatnom i otvorenom razgovoru, za Sputnjik sport je otkrio svoja razmišljanja o različitim temama, a nezaobilazna je bila i Rusija.
Legendarni bokser je 2015. godine zajedno sa predsednikom Vladimirom Putinom boravio u Sevastopolju na Krimu, a nekoliko nedelja kasnije svom američkom državljanstvu dodao je i rusko.
Šampione, hvala vam na izdvojenom vremenu, velika je čast da vas vidimo u Beogradu. Šta vas dovodi ovde?
– Došao sam u sklopu promocije Međunarodnog bokserskog udruženja. Došao sam jer se u Beogradu u novembru ove godine održava Svetsko prvenstvo. Treba da obavim neke razgovore i održim neke sastanke, tako da sam došao.
Kada ste čuli za mogućnost da dođete u Beograd, kako ste reagovali?
– Nikada nisam bio u Beogradu, pa – zašto ne bih otišao.
Beograd i Srbija uopšte imaju određenu reputaciju, već dvadesetak-trideset godina, a posebno na Zapadu, pa da li ste bili u toku sa glasinama koje o nama kruže?
– Ne, retko slušam šta se govori, više volim da se sam uverim. Nisam mnogo toga čuo, ali i da jesam ne bi me bilo briga, naučio sam da ne donosim zaključke pre nego što nešto iskusim iz prve ruke. Kao mali sam učen da je Moskva neprijatelj, da je Rusija neprijatelj. Rusija me voli više od bilo koje zemlje na svetu. Pa, kako ona može da mi bude neprijatelj?!
Šta je suština ljubavi između vas i Rusije?
– Suština je da me vole kao borca, da me poznaju kao javnu ličnost. Kada su imali samo jednu stanicu, ja sam bio na vrhuncu slave, tako da je 98% ruskog naroda saznalo ko je Roj Džons Junior. U vreme komunizma imali su samo jedan televizijski kanal, a Roj Džons Junior je bio na tom kanalu. Tako smo se međusobno zavoleli. Oni su mene voleli, a ja to ni nisam znao. Sada kada vidim koliko me vole, prirodno je da i ja volim njih. Jer oni mene toliko vole.
© AFP 2023 / JOHN GURZINSKIRoj Džons Džunior
Roj Džons Džunior
© AFP 2023 / JOHN GURZINSKI
Kako objašnjavate to da su vas voleli, iako vas nisu poznavali?
– Da, voleli su me. Čak i sad kad sam stariji, da, vole me. Nisu me poznavali lično, ali su me voleli. A kada su me upoznali, shvatili su da sam ja ta ista osoba. Nisam se promenio, ne ponašam se drugačije na televiziji nego ovde. Isti sam čovek i kad me sretneš na ulici.
Da li je to ključ za svakog borca? Da bude...
– Pravi čovek. Bar za mene. Možda ne za svakog, ali za mene je tako. Ako ne možeš da budeš isti čovek – zašto je to tako? Ako ne služiš istog Boga u svakom trenutku – zašto je to tako? Ne možeš da radiš ono što ne radiš i ne možeš da ne radiš ono što propovedaš. Ako nešto propovedaš – tako se i ponašaj.
To i jeste mentalitet iskrenog čoveka. U tome i jeste moć boksa – biti iskren...
– Da, i zbog toga je boks sada u padu. Jer ljudi nešto govore, ali se ne ponašaju u skladu sa tim. Jer ako tako razmišljaš, ako si najbolji, možeš da se boriš protiv bilo koga. Najboljeg, drugog najboljeg, onog drugog najboljeg – bilo koga! U moje vreme, ako si imao pojas, i ako sam ja mogao da ga se domognem, želeo sam ga. Nebitno koji je pojas bio u pitanju. Ako si imao bilo koji pojas u mojoj kategoriji na kom je pisalo „svetski šampion“, želeo sam ga, jer sam hteo da dokažem da sam ja najbolji. Jer stojim iza svojih reči (praktikujem ono što propovedam). A ne samo da pričam u prazno. To nikako. Ja sam šampion, hajde. Samo napred.
© Sputnik / Nikola BižićRoj Džons Džunior
Roj Džons Džunior
© Sputnik / Nikola Bižić
A šta mislite o boksu u današnje vreme? Nešto ste pominjali...
– To i jeste problem! Svi mnogo pričaju, ali se ne bore. Sada samo slušamo šta svi pričaju. Recimo, jako dugo, Džošua i Vajlder su pričali, ali onda je Džošua poražen, pa je i Vajlder poražen. Shvataš? Sada imamo Tajsona Fjurija i Entonija Džošuu koji pričaju, pa sad Fjuri treba da se bori protiv Dionteja Vajldera, tu može da pobedi bilo ko, mada ja mislim da će Fjuri pobediti, ali i dalje postoji šansa, a Džošua treba da se bori protiv Oleksandera Usika. Tako da se onda i oni bore. Možda dobijemo ono što želimo, a možda opet bude iznenađenje. Ali u tome je problem sa boksom. Pružiće nam ono što želimo, kad to želimo. Kad sam ja bio mlad, naučio sam to jer se jedna od mojih borbi iz snova nikada nije odigrala. I to me je pogodilo. Tako da sam rekao – ako imam čoveka u toj poziciji, uvek ću prihvatati najbolje borbe za koje mi se pruža prilika.
A o kojoj se borbi radilo?
– Euzebio Pedroza protiv Salvadora Sančesa. I nikad se nije dogodila. Jer je onda Roki Lokridž pobedio Euzebija Pedrozu. A Sančez je poginuo u saobraćajnoj nesreći? To bi mi bila borba iz snova. Jer jedan je bio moćni udarač a drugi je voleo bliski kontakt, meksički stil borbe... Sjajan bokser. Dao bih sve da sam mogao da vidim tu borbu. Ali, do nje nikada nije došlo. Tako da sam kao veoma mlad naučio koliko je važno, ne samo za mene kao borca, već i za navijače, da se publici pruži ono što želi da vidi.
Publika je htela da vas vidi ponovo. S obzirom na stanje u današnjem boksu, na neki način je neophodno da se legende vrate i pokažu pravi borbeni duh.
– Jeste, i znaš, razmišljao sam i još nikom ništa nisam rekao, jer prijao mi je dogovor s Majkom Tajsonom, ali to nije bilo najbolje za mene. Ipak, želeo sam to iskustvo. Tako da sam se žrtvovao, samo zbog tog iskustva. Dok sam bio na vrhuncu, kad sam osvojio titulu u teškoj kategoriji, tada sam želeo da se borimo. Tada se to nije desilo. Tako da kada se sad ukazala prilika, uradio sam to. Bilo je to dobro iskustvo, ali inače i ne tako dobro po mene. Ali iskustvo je bilo dobro. Sada sam u Beogradu i spremam se za Svetsko prvenstvo. Ima jedan čovek u Rusiji koji se zove Fjodor Jemaljanenko. Fjodor bi voleo da uradi egzibiciju kao što je Tajson uradio. U drugim okolnostima ne bih to želeo, ali ako je to šansa da se boksu donese dodatni publicitet i da se uz to i zaradi – postoji mogućnost. Ali meni je potrebno mnogo vremena da uđem u formu. Jer je moj stil tvrd. Uvek napadam jako. Tako da, ako zarada nije velika – ne bih trošio vreme. Ali ako jeste, onda ću imati čemu da se radujem u budućnosti. Volim boks. Učinio bih sve da pomognem boksu. Sada sam ovde sa AIBA. Želim da učine najviše što mogu, da se postaraju da je sve fer. Borci treniraju previše naporno i daju preveliki deo svog života boksu, pa da ne budu tretirani fer. Tako da moramo da učinimo takmičenje pravednim. Ako je takmičenje fer – u tome sam 100%, ako nije – ispadam.
Kako promeniti sistem?
– Upravo ovako kako mi to sada činimo. Dođemo ovde, razgovaramo sa ljudima, obećavamo promene. Kada obećamo promene, moramo da održimo obećanje. Mislim da predsednik Umar može da održi obećanje o promenama. Jer je i on svestan koliko je teško posmatrati kako nekog pobeđuje, a da na kraju to ne bude odluka sudija. Mislim da on dolazi da bi obećao promene. I u slučaju da svi obećamo promene i održimo reč, vratićemo boks u dane stare slave. Ako obećamo promene i pogazimo reč, biće samo još gore.
Boks je danas nekako u senci MMA i drugih borilačkih sportova, kako vratiti boks na vrh?
– To je zato što su ti sportovi fer, i zato što je Dejna Vajt jedini koji upravlja svime time. On uspeva da izdejstvuje da se najbolji bore protiv najboljih onda kad su najjači. Ne dešava se da jedan padne u rangiranju, pa da se sad bore... Ne, ne, ne. Bore se najbolji protiv najboljih i ljudi žele da ih vide jednog protiv drugog. Tome mi moramo da težimo. Da se bore najbolji protiv najboljih. I onda imamo pravu priču. Kad su obojica na vrhuncu, a ne kad padnu ili su na različitom nivou. Ne. Kada su jednaki. Najbolji. Recimo sada – jedna borba koja ruši ugled boksa – Terens Kraford protiv Erola Spensa. Dva najbolja borca u velter kategoriji. Ali neće da se bore jedan protiv drugoga. I ako ih neko prevaziđe, ne bih ni zakazivao tu borbu. Kad do toga dođe, biće prekasno.
To nije fer.
– Nije fer prema ljubiteljima boksa. Nije fer ni prema boksu kao sportu.
Istina.
– Tako da se često vraćam jer znam da ljudi vole boks. Vole mene i Majka Tajsona. Zato što znaju ko smo i znaju da nas nije briga ko je sa druge strane. Da samo navalimo. Kažu, stariji ste i ne možete baš da napravite ludnicu kao ranije, ali možete da to izvedete. Tako da ćemo vas pustiti da to izvedete, jer navijači to žele da vide. Bilo je to u vreme pandemije, ništa se nije dešavalo, pomislio sam: znaš kako, znao sam da neću dobro proći što se tiče same borbe, ali ako je za navijače... Hajdemo.
Možete li da uporedite kako je bilo dok ste bili profesionalni bokser i kako je sada?
– Sada... Sada bi kod mene bilo totalno ludilo. Jer uz društvene mreže dolaziš do mnogo više navijača. A moj cilj je uvek bio da zabavim svoje navijače. Tako da bih sada sigurno imao ogroman broj pratilaca jer ljudima pružam zabavu. Jer zabavljam svoje navijače.
I čak i sada bih dozvolio navijačima da mi izaberu sledećeg protivnika. Koga vi želite da vidite? Za koga biste platili? E, protiv njega ću da se borim. Nije bitno ko je u pitanju. Onaj protiv koga želite da se borim, njega ćete i dobiti. I ja bih to tako radio. Jer moj cilj je da pokušam da zadovoljim sve ljubitelje boksa, ali pre svega moje navijače.
Tako da bih uvek svojim navijačima dao spisak i rekao – navedite tri imena protiv kojih biste voleli da se borim. I pokušao bih da organizujem te borbe. Koju god najlakše mogu da organizujem, do nje dolazi. Jer neću da budem glup ako neko hoće da me izmuze za pare, jer zna da želim borbu, iako ne zaslužuje. Zato kažem – dajte mi trojicu, i onaj s kim mogu da organizujem borbu, s njim ću se boriti. I ako moj prvi izbor to prihvati i pametan je, u smislu biznisa, a i za sam boks, borićemo se.
© Sputnik / Nikola BižićRoj Džons Džunior
Roj Džons Džunior
© Sputnik / Nikola Bižić
Vi ste dobro zabavili svoje navijače tokom profesionalne karijere jer ste promenili čak četiri kategorije ako se ne varam?
– Da.
Šta vas je navelo na preskakanje stepenica i menjanje kategorija?
– Kada sam hteo titulu u srednjoj kategoriji, Džejms Tonej je bio najbolji u svojoj težinskoj kategoriji. Hteo sam da se borim sa njim, ali je on otišao u kategoriju iznad i ostavio upražnjen pojas u prethodnoj.
Tu je ostao izazivač koji je dobar, ali bih ja njega pobedio jednom rukom. Želeo sam da se borim protiv najboljeg, želeo sam da budem najbolji. Da biste bili najbolji, morate da pobedite najboljeg.
Ne želim da zvuči kao nepoštovanje, ali kada sam video neke borce, znao sam da moram da pređem u sledeću kategoriju da bih došao do šanse da se borim sa najboljima.
Konkurenti su i dalje išli u više kategorije, ja sam išao takođe, kada sam stigao do teške, pitao sam Invandera Holifilda za meč. Odbio je, rekao je da to nema smisla za njega, ali ga je pobedio Džoni Ruiz i rekao je da hoće da se bori.
Prošlo je 106 godina od kako je šampion srednje kategorije osvojio pojas u teškoj kategoriji? Ja sam prihvatio taj izazov.
Legendarni Džordž Forman je o vama govorio kao o borcu koji ima udarac kao teškaš, a kreće se kao bokser iz niže kategorije. Uporedio bih to sa Nikolom Jokićem, on je primarno centar, ali ima dodavačke i šuterske sposobnosti kao plejmejker ili bek.
– On može da uradi sve, takav borac može da uradi sve. I Nikola Jokić može da radi sve, kao Medžik Džonson koji je radio sve, igrao je plejmejkera i centra. Nema mnogo takvih igrača.
Da li je to talenat?
– Da, veliki talenat.
Da li samo talenat?
– Talenat i težak rad su sve. Talenat sam neće uspeti, težak rad sam neće uspeti. Vrhunac čine talenat i težak rad zajedno.
Imao sam borca, Brajanta Perelu, pre dva meseca se borio protiv Tonija Herisona. Toni je talenat, jedini čovek koji može da pobedi braću Čarlo, Džamela i Džamala. Imao je tri povezana poraza u tom momentu, u sve tri borbe je bio bolji, ali je svaki put nokautiran. On je talenat, ali bez rada, umorio se i gubio je jer nije povezao rad i talenat.
Brajant, sa druge strane, nema talenat, ali ima veliki rad i jedini je čovek koji je Herisona pobeđivao u svih deset rundi. Želeo je da dobije tu borbu, ali su oni proglasili nerešeno jer nisu očekivali od njega ni da stigne do pete runde. Davali su mu 14 posto šanse da pobedi, on je jasno dobio borbu, a umesto da favorit bude osramoćen, oni su prozvali nerešeno. Jasno je da je borba bila njegova i to je ono što težak rad uradi talentu kada talenat ne radi. Brajant nema talenat, ali radi. Toni ima, ali ne radi dovoljno. Ključ svega, težak rad će, sa malo znanja, uvek pobediti talenat.
Ove godine imamo Olimpijske igre, a vama je u Seulu 1988. godine u finalu naneta nepravda, nije vam dodeljena pobeda, iako je bilo jasno da je vaša. Koliko ste morali da radite da biste prevazišli tu negativnu epizodu?
– Zbog toga sam ovde gde sam sada. Pokušavam da prenesem poruku da možda neće svako imati sreće koliko sam ja imao. Mene su podigle različite situacije, poraz me je naterao da radim još više, ali poraz neće na svakoga uticati tako. Nekim ljudima jedan poraz može da uništi karijeru. Znam nekoliko momaka kojima se to desilo, loše odluke, loši ishodi, putevi droge, sve ostalo...
Devet godina sam naporno radio da bih osvojio tu zlatnu medalju. Možda ne bih nikada postao šampion sveta u teškoj kategoriji da sam dobio zlato, više ne bih imao šta da dokažem.
Ali, zato što su me opljačkali za tu zlatnu medalju, dali su mi drugačiju unutrašnju vatru, želju da dokažem da su me opljačkali i da sam, ne samo najbolji amaterski borac, već i najbolji profesionalni borac. Da sam najbolji, tačka!
I zato što su me opljačkali za zlatnu medalju, ja sam morao da dokažem svoju poentu. Upalili su me, umesto da me ugase. Ali, neke ljude to može da ugasi. Gledao sam dvojicu, trojicu mladih boraca, momke koji je trebalo da urade ono što sam ja radio, ali su ih loše odluke ugasile.
Koja bi bila vaša lekcija sportistima koji poraz vide samo tako, kao poraz?
– Moraju da znaju da je poraz živa stvar u sportu. Najbolji su doživljavali poraze, Muhamed Ali je gubio, Šugar Rej Robinson je gubio, Majkl Džordan takođe, Džulijus Irving... Poraz nije stvar o kojoj treba pričati, kako se ti vraćaš posle poraza, u tome je stvar, da li se kriješ u sramoti ili se vraćaš da bi povratio svoju slavu.
A vi se vraćate i vraćate...
– Uvek!
Da li ćete se opet vratiti kao bokser?
– Naravno! Sa 52 godine... Ako je novčana ponuda dobra, boriću se i protiv Fjodora!
Zaista?
– Ako je ponuda dobra, boriću se i protiv prvaka sveta. Ne zanima me. Šta ja imam da izgubim? Ja sam ubica, oni imaju problem, a ne ja, ali to mora da ima određenu vrednost. Imam 52 godine, trebalo bi biti oprezan, ako to ne bude nešto za šta vredi rizikovati život, u smislu novca, zašto bih to radio? Ako postoji novac za koji vredi rizikovati život, ako će porodica od toga imati korist, zar to ne biste uradili? Ako ste Roj Džons Junior? Takav šampion? Toliko oštrouman? Mentalno jači od većine tih momaka? Zašto da ne?
Kao pravi Kapetan Huk?
– Tačno! Taj udarac bi nokautirao bika, sada!
To je pravi borilački duh...
– Da.
Hvala šampione na izdvojenom vremenu.
– Hvala vama.
Nadam se da ćemo se opet videti u Beogradu i da ćemo ponovo pričati o boksu, sportu i mentalnom aspektu profesionalnog sporta, kako bismo edukovali naše mlade sportiste.
– Samo treba imati dobro stanje uma. I tome mogu da ih naučim. Stanju uma.
Srbija će biti centar svetskog boksa u novembru ove godine, kao domaćin Svetskog prvenstva, kada će se u našoj prestonici ponovo pojaviti legendarni Roj i pokušati da prenese deo svog šampionskog razmišljanja, s nadom da će tada imati priliku da vidi neke nove srpske šampione.