https://lat.sputnikportal.rs/20210630/sta-se-drma-pod-lovcenom-zasto-je-u-crnoj-gori-zabelezen-zemljotres-koji-se-nije-desio-stefan-djuric-1125791716.html
Šta se „drma“ pod Lovćenom: Zašto je u Crnoj Gori zabeležen zemljotres koji se nije desio
Šta se „drma“ pod Lovćenom: Zašto je u Crnoj Gori zabeležen zemljotres koji se nije desio
Sputnik Srbija
Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale, koji je navodno pogodio Crnu Goru u utorak, zapravo se — nije ni desio. U pitanju je greška u sistemu automatskog... 30.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-30T18:15+0200
2021-06-30T18:15+0200
2021-08-24T11:06+0200
analize i mišljenja
zemljotresi
crna gora
srbija
hrvatska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112048/84/1120488422_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_e13d071e19ef44ed03a7c80caf2b63f6.jpg
Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC), međunarodna nevladina neprofitna organizacija, čiji je cilj da što pre otkrije jačine i lokacije zemljotresa, dobija podatke od više od 65 nacionalnih seizmoloških zavoda. Pojedine države, poput Crne Gore i Srbije, podatke dostavljaju automatski, a neke, poput Hrvatske, tek nakon što ih pregleda seizmolog.Putem automatskog otkrivanja, Centar je u utorak dobio podatak o zemljotresu jačine 4,5 stepeni Rihterove skale u Crnoj Gori i to saopštio na svom „Tviter“ nalogu, što su mediji iz regiona ubrzo preneli. Nedugo potom, Centar je na „Tviteru“ objavio da je sistem za automatsko otkrivanje zemljotresa napravio grešku i izvinio se zbog plasiranja dezinformacije.Nepostojeći zemljotres u Crnoj GoriSeizmolog Slavica Radovanović za Sputnjik ističe da ta situacija svedoči da se informacije iz Centra ne mogu uzimati zdravo za gotovo i da pre objavljivanja informacije da se zemljotres negde dogodio treba to proveriti sa državnim Seizmološkom zavodom.„To su one lokacije koje je algoritam za detekciju zemljotresa, koji je softverski aparat, definisao kao zemljotres. On može da pogreši, jer su u načinu na koji on vrši asociranje svih podataka u jedinstvenu bazu, na osnovu koje određuje gde je bio epicentar, moguće greške. Zato se kasnije postavljaju kriterijumi da ne izlaze takve greške. Svi u želji da što pre informišu prave greške. Šta se desilo? Nečiji nacionalni sistem, a mi baš istražujemo ko je pogrešio, pustio je pogrešnu informaciju. Centar isto nema ljude, nego računare i taj računar je preuzeo pogrešnu informaciju i publikovao je“, pojašnjava Slavica Radovanović.Kako kaže, onda se najverovatnije dogodilo to da su u Crnoj Gori videli da je došlo do greške i obavestili Centar da se zemljotres nije dogodio.„U najvećem broju slučajeva, Centar čeka da od bar tri mreže dobije podatke da bi saopštio informaciju. Oni nemaju nijednu svoju seizmološku stanicu, samo nacionalne mreže koje njima šalju podatke. Kada je neki veći zemljotres u pitanju, onda odete na lokalnu mrežu, u ovom slučaju crnogorsku i vidite da tamo nema tog zemljotresa. Onda pomislite da je kod Crnogoraca nešto zastalo i odete na srpsku mrežu i vidite da ni tamo nema takvog zemljotresa i shvatite da to nije tačan podatak“, ističe Slavica Radovanović.Ona napominje da je način objedinjavanja podataka, u suštini, dobar, ali da mediji moraju dodatno da provere informaciju o zemljotresu iz Centra pre nego što je objave.Mediji moraju da dodatno provere informaciju o zemljotresu iz Centra pre nego što je objave
Potresi u Srbiji — slabiji nego na primorjuMeđutim, potres jačine 4,7 stepeni prema Rihteru na području Šibenika u Hrvatskoj zaista se dogodio početkom juna. Slavica Radovanović predočava da je jadranska obala „oživela“, jer Apeninsko poluostrvo pritiska Balkansko i izaziva zemljotrese, što znači da će ih u regionu biti i narednih godina.Na pitanje da li je i Srbija ugrožena, ona odgovara:Podsetimo, područje centralne Hrvatske neprestano podrhtava od razornog zemljotresa jačine 6,2 stepena po Rihterovoj skali, koji je krajem decembra prošle godine pogodio to područje.Pročitajte još:
crna gora
srbija
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112048/84/1120488422_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_34b227ecc9f52face668411d83b56dd4.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
analize i mišljenja, zemljotresi, crna gora, srbija, hrvatska
analize i mišljenja, zemljotresi, crna gora, srbija, hrvatska
Šta se „drma“ pod Lovćenom: Zašto je u Crnoj Gori zabeležen zemljotres koji se nije desio
18:15 30.06.2021 (Osveženo: 11:06 24.08.2021) Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale, koji je navodno pogodio Crnu Goru u utorak, zapravo se — nije ni desio. U pitanju je greška u sistemu automatskog otkrivanja seizmoloških aktivnosti, koji države koriste da obaveste Evropsko-mediteranski seizmološki centar o zemljotresima.
Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC), međunarodna nevladina neprofitna organizacija, čiji je cilj da što pre otkrije jačine i lokacije zemljotresa, dobija podatke od više od 65 nacionalnih seizmoloških zavoda. Pojedine države, poput Crne Gore i Srbije, podatke dostavljaju automatski, a neke, poput Hrvatske, tek nakon što ih pregleda seizmolog.
Putem automatskog otkrivanja, Centar je u utorak dobio podatak o zemljotresu jačine 4,5 stepeni Rihterove skale u Crnoj Gori i to saopštio na svom „Tviter“ nalogu, što su mediji iz regiona ubrzo preneli. Nedugo potom, Centar je na „Tviteru“ objavio da je sistem za automatsko otkrivanje zemljotresa napravio grešku i izvinio se zbog plasiranja dezinformacije.
Nepostojeći zemljotres u Crnoj Gori
Seizmolog Slavica Radovanović za Sputnjik ističe da ta situacija svedoči da se informacije iz Centra ne mogu uzimati zdravo za gotovo i da pre objavljivanja informacije da se zemljotres negde dogodio treba to proveriti sa državnim Seizmološkom zavodom.
„To su one lokacije koje je algoritam za detekciju zemljotresa, koji je softverski aparat, definisao kao zemljotres. On može da pogreši, jer su u načinu na koji on vrši asociranje svih podataka u jedinstvenu bazu, na osnovu koje određuje gde je bio epicentar, moguće greške. Zato se kasnije postavljaju kriterijumi da ne izlaze takve greške. Svi u želji da što pre informišu prave greške. Šta se desilo? Nečiji nacionalni sistem, a mi baš istražujemo ko je pogrešio, pustio je pogrešnu informaciju. Centar isto nema ljude, nego računare i taj računar je preuzeo pogrešnu informaciju i publikovao je“, pojašnjava Slavica Radovanović.
Kako kaže, onda se najverovatnije dogodilo to da su u Crnoj Gori videli da je došlo do greške i obavestili Centar da se zemljotres nije dogodio.
„U najvećem broju slučajeva, Centar čeka da od bar tri mreže dobije podatke da bi saopštio informaciju. Oni nemaju nijednu svoju seizmološku stanicu, samo nacionalne mreže koje njima šalju podatke. Kada je neki veći zemljotres u pitanju, onda odete na lokalnu mrežu, u ovom slučaju crnogorsku i vidite da tamo nema tog zemljotresa. Onda pomislite da je kod Crnogoraca nešto zastalo i odete na srpsku mrežu i vidite da ni tamo nema takvog zemljotresa i shvatite da to nije tačan podatak“, ističe Slavica Radovanović.
Ona napominje da je način objedinjavanja podataka, u suštini, dobar, ali da mediji moraju dodatno da provere informaciju o zemljotresu iz Centra pre nego što je objave.
Mediji moraju da dodatno provere informaciju o zemljotresu iz Centra pre nego što je objave
Potresi u Srbiji — slabiji nego na primorju
Međutim, potres jačine 4,7 stepeni prema Rihteru na području Šibenika u Hrvatskoj zaista se dogodio početkom juna. Slavica Radovanović predočava da je jadranska obala „oživela“, jer Apeninsko poluostrvo pritiska Balkansko i izaziva zemljotrese, što znači da će ih u regionu biti i narednih godina.
Na pitanje da li je i Srbija ugrožena, ona odgovara:
„Naši zemljotresi su ređi, manje brojni i slabiji. Mi od takvih zemljotresa uspešno možemo da se branimo dobrom gradnjom, a da li dobro gradimo, to ćemo videti kad bude prvi sledeći zemljotres. Kad je pre nekoliko godina prošao zemljotres u Italiji, mi smo rekli da su u narednih desetak godina na prostoru Balkana mogući jaki zemljotresi. Dva su se već dogodila, Albanija i Hrvatska, a bićemo svedoci još nekih.“
Podsetimo, područje centralne Hrvatske neprestano podrhtava od razornog zemljotresa jačine 6,2 stepena po Rihterovoj skali, koji je krajem decembra prošle godine pogodio to područje.