https://lat.sputnikportal.rs/20210630/predsednik-litvanije-nazvao-sssr-agresorom-1125796952.html
Predsednik Litvanije nazvao SSSR agresorom
Predsednik Litvanije nazvao SSSR agresorom
Sputnik Srbija
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda napisao je članak kao odgovor na članak predsednika Rusije Vladimira Putina „Budimo otvoreni uprkos prošlosti“, objavljenog... 30.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-30T19:39+0200
2021-06-30T19:39+0200
2022-09-29T13:55+0200
svet
vesti
litvanija
sssr
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/1e/1125796909_0:0:1953:1100_1920x0_80_0_0_225ac3de31d2af0f8ebccce319d4bd80.jpg
„Mnogo je lakše negirati prošlost nego je ispravljati, napisao je rimski istoričar Tit Livije. Prošlost takođe može biti sakrivena ili falsifikovana. Međutim, to je pogrešan način da se ‘bude otvoren’, kako je predložio predsednik Rusije Vladimir Putin u listu ‘Cajt’“, napisao je Nauseda takođe za ovaj nemački list.Nauseda tvrdi da je za Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Finsku i Poljsku Drugi svetski rat nije počeo pre 80 godina, već pre skoro 82 godine – 23. avgusta 1939, kada je u Kremlju potpisan Sporazum o nenapadanju između Nemačke i SSSR-azajedno sa tajnim protokolima o podeli Evrope.Putin je napisao članak „Budimo otvoreni uprkos prošlosti“ posvećen 80. godišnjici početka Drugog svetskog rata, a materijal je objavljen 22. juna – na Dan sećanja i tuge – u nemačkom listu „Cajt“, kao i na sajtu Kremlja.Ruske vlasti su više puta izjavljivale da neke evropske zemlje pokušavaju da izmene istoriju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je sredinom decembra 2019. godine rekao da su one, između ostalog Poljska, sklopile sporazum sa nacističkom Nemačkom i da Rusija raspolaže dokumentima o njihovim pregovorima. Ruski političari smatraju da Evropa nije spremna da prizna ovaj deo svoje istorije. Putin je naveo da je Ruska Federacija dužna da osigura očuvanje istine o Drugom svetskom ratu i da se suprotstavlja pokušajima falsifikovanja istorije.Putin je 2020. napisao članak o Drugom svetskom ratu. U njemu je šef države primetio da je rezolucija Evropskog parlamenta, usvojena u septembru 2019. godine i koja direktno optužuje SSSR, zajedno sa Trećim rajhom, za pokretanje Drugog svetskog rata, udarili na zaključke Nirnberškog suda, na napore svetske zajednice koja je posle pobedonosne 1945. godine stvorila univerzalne međunarodne institucije. A oni koji namerno dovode u pitanje ovaj konsenzus uništavaju temelje čitave posleratne Evrope, istakao je tada Putin.Stav Rusije ostaje nepromenjen – krivična dela nacističkih saučesnika ne mogu se opravdati i ne zastarevaju, primetio je predsednik Rusije. Putin je u svom članku izjavio da je nedopustivo izjednačavati oslobodioce i okupatore. Rusija će čvrsto štititi istinu zasnovanu na dokumentovanim istorijskim činjenicama i nastaviti da iskreno i nepristrasno govori o događajima iz Drugog svetskog rata, naglasio je Putin u tom članku.Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglašava da je pristupanje Baltika SSSR-u bilo u skladu sa tadašnjim normama međunarodnog prava – između Sovjetskog Saveza i ovih zemalja nije bilo vojnih dejstava, a uvođenje trupa izvršeno je na osnovu dogovora i uz izričitu saglasnost vlasti ovih republika. Osim toga, u Letoniji, Litvaniji i Estoniji su tokom njihovog boravka u sastavu Sovjetskog Saveza (sa izuzetkom vremena okupacije od Nemačke tokom Drugog svetskog rata) radile nacionalne vlasti.Ministri inostranih poslova Nemačke i Sovjetskog Saveza, Jokim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov, potpisali su međuvladin sporazum o nenapadanju između dveju država 23. avgusta 1939. godine. Prema sporazumu, Moskva i Berlin su preuzeli na sebe obavezu da se međusobno ne napadaju, da poštuju neutralnost u slučaju da jedna od država uđe u rat protiv treće države i da neće stupati u saveze sa drugim državama koje su „direktno ili indirektno usmerene protiv druge države“.Pogledajte i šta je ruski predsednik Vladimir Putin poručio u obraćanju povodom Dana sećanja i tuge, koji Rusija obeležava 22. juna, na dan napada Hitlerove Nemačke na SSSR:Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20200827/rusija-upozorila-ljubitelje-istorijskih-spekulacija-ne-poredite-sssr-i-nacisticku-nemacku-1123281645.html
litvanija
sssr
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, litvanija, sssr, evropa
svet, vesti, litvanija, sssr, evropa
Predsednik Litvanije nazvao SSSR agresorom
19:39 30.06.2021 (Osveženo: 13:55 29.09.2022) Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda napisao je članak kao odgovor na članak predsednika Rusije Vladimira Putina „Budimo otvoreni uprkos prošlosti“, objavljenog na 80. godišnjicu početka Drugog svetskog rata. Nauseda je podsetio na pakt Molotov-Ribentrop i nazvao SSSR agresorom, a ne žrtvom.
„Mnogo je lakše negirati prošlost nego je ispravljati, napisao je rimski istoričar Tit Livije. Prošlost takođe može biti sakrivena ili falsifikovana. Međutim, to je pogrešan način da se ‘bude otvoren’, kako je predložio predsednik Rusije Vladimir Putin u listu ‘Cajt’“, napisao je Nauseda takođe za ovaj nemački list.
Nauseda tvrdi da je za Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Finsku i Poljsku Drugi svetski rat nije počeo pre 80 godina, već pre skoro 82 godine – 23. avgusta 1939, kada je u Kremlju potpisan Sporazum o nenapadanju između Nemačke i SSSR-azajedno sa tajnim protokolima o podeli Evrope.
„I u to vreme SSSR bio je agresor, a ne žrtva. To je prošlost koju nikada nećemo dozvoliti da se zaboravi“, piše Nauseda.
Putin je napisao
članak „Budimo otvoreni uprkos prošlosti“ posvećen 80. godišnjici početka Drugog svetskog rata, a materijal je objavljen 22. juna – na Dan sećanja i tuge – u nemačkom listu „Cajt“, kao i na sajtu Kremlja.
Ruske vlasti su više puta izjavljivale da neke evropske zemlje pokušavaju da izmene istoriju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je sredinom decembra 2019. godine rekao da su one, između ostalog Poljska, sklopile sporazum sa nacističkom Nemačkom i da Rusija raspolaže dokumentima o njihovim pregovorima. Ruski političari smatraju da Evropa nije spremna da prizna ovaj deo svoje istorije. Putin je naveo da je Ruska Federacija dužna da osigura očuvanje istine o Drugom svetskom ratu i da se suprotstavlja pokušajima falsifikovanja istorije.
Putin je 2020. napisao
članak o Drugom svetskom ratu. U njemu je šef države primetio da je rezolucija Evropskog parlamenta, usvojena u septembru 2019. godine i koja direktno optužuje SSSR, zajedno sa Trećim rajhom, za pokretanje Drugog svetskog rata, udarili na zaključke Nirnberškog suda, na napore svetske zajednice koja je posle pobedonosne 1945. godine stvorila univerzalne međunarodne institucije. A oni koji namerno dovode u pitanje ovaj konsenzus uništavaju temelje čitave posleratne Evrope, istakao je tada Putin.
Stav Rusije ostaje nepromenjen – krivična dela nacističkih saučesnika ne mogu se opravdati i ne zastarevaju, primetio je predsednik Rusije. Putin je u svom članku izjavio da je nedopustivo izjednačavati oslobodioce i okupatore. Rusija će čvrsto štititi istinu zasnovanu na dokumentovanim istorijskim činjenicama i nastaviti da iskreno i nepristrasno govori o događajima iz Drugog svetskog rata, naglasio je Putin u tom članku.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglašava da je pristupanje Baltika SSSR-u bilo u skladu sa tadašnjim normama međunarodnog prava – između Sovjetskog Saveza i ovih zemalja nije bilo vojnih dejstava, a uvođenje trupa izvršeno je na osnovu dogovora i uz izričitu saglasnost vlasti ovih republika. Osim toga, u Letoniji, Litvaniji i Estoniji su tokom njihovog boravka u sastavu Sovjetskog Saveza (sa izuzetkom vremena okupacije od Nemačke tokom Drugog svetskog rata) radile nacionalne vlasti.
Ministri inostranih poslova Nemačke i Sovjetskog Saveza, Jokim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov,
potpisali su međuvladin sporazum o nenapadanju između dveju država 23. avgusta 1939. godine. Prema sporazumu, Moskva i Berlin su preuzeli na sebe obavezu da se međusobno ne napadaju, da poštuju neutralnost u slučaju da jedna od država uđe u rat protiv treće države i da neće stupati u saveze sa drugim državama koje su „direktno ili indirektno usmerene protiv druge države“.
Pogledajte i šta je ruski predsednik Vladimir Putin poručio u obraćanju povodom Dana sećanja i tuge, koji Rusija obeležava 22. juna, na dan napada Hitlerove Nemačke na SSSR:
