„Obratili smo pažnju na tradicionalno saopštenje Evropske komisije u vezi sa takozvanim evropskim danom sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima. Moramo konstatovati da u Briselu nastavljaju sa neobičnom kratkovidom politikom falsifikovanja i menjanja evropske istorije. A Evropska komisija ponovo iznosi tezu, koju mi kvalifikujemo kao revizionističku, o tome da je sporazum o nenapadanju, koji su SSSR i Nemačka potpisale 23. avgusta 1939. godine, gurnuo Evropu u mrak, kako oni kažu“, rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, s tim u vezi neophodno je još jednom podsetiti „ljubitelje istorijskih spekulacija“ da Evropa nije počela da tone u mrak 23. avgusta 1939. godine, a ako se to i desilo, desilo se mnogo ranije, kada je u zapadnim prestonicama napravljen izbor u korist politike odobrovoljavanja zemlje-agresora, a apogej te politike bio je Minhenski sporazum iz 1938. godine.
„Pokušaji Evropske komisije da još jednom povuku paralelu između SSSR i nacističke Nemačke protivreče svemu: i istoriji, i činjenicama, i logici, i moralu, a pre svega, protivreče odlukama Nirnberškog suda“, zaključila je Zaharova.
Pakt Ribentrop-Molotov
Ministri inostranih poslova Nemačke i Sovjetskog Saveza, Jokim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov, potpisali su međuvladin sporazum o nenapadanju između dveju država 23. avgusta 1939. godine. Prema sporazumu, Moskva i Berlin su preuzeli na sebe obavezu da ne napadaju jedni duge, poštuju neutralnost u slučaju da jedna od država uđe u rat protiv treće države i da neće stupati u saveze sa drugim državama koje su „direktno ili indirektno usmerene protiv druge države“.
