Enes Halilović: Lekovito je za nas da priznamo istinu o devedestima, o kapitalu, o sebi
© Foto : Sterijino pozorje/promo
Pratite nas
Publika prihvata istinu. Svako od nas treba da kaže istinu o sebi, istinu o devedesetim godinama, istinu o kapitalu; svaka sredina bi trebalo da jednog dana pogleda istini u oči, kaže za Sputnjik Enes Halilović, autor romana „Ako dugo gledaš u ponor“ prema kojem je rađena predstava nagrađena na 66. Sterijinom pozorju.
Istina oslobađa
„Ko se bori s čudovištima, mora paziti da pri tom i sam ne postane čudovište. I ako dugo gledaš u ponor, i ponor gleda u tebe“, stoji kao mantra na početku Halilovićeg romana u kojem se prepliću akademsko znanje i gorko životno iskustvo i stvara slika ponora u koje srlja društvo devedesetih godina.
„Publika prihvata istinu. U bugarskoj drami Stefana Tsaneva, kada Perikle u tamnici Atine pita ljude zbog čega su na robiji, svi kažu da su nevini, a samo jedan priznaje da je zlikovac. ’Pa šta će zlikovac među ovim nevinim ljudima’, kaže Perikle i pušta ga na slobodu. Dakle, istina oslobađa“, smatra Halilović.
Enes Halilović
© Foto : Alen Bešić
„Ako dugo gledaš u ponor“ je priča o kriminalu, siromaštvu, sudbini i ljubavi, devedestih godina u Novom Pazaru koje je na scenu Regionalnog pozorišta Novi Pazar preneo reditelj Zlatko Paković. Predstava je proglašena za najbolju predstavu 66. Sterijinog pozorja, a Zlatko Paković je osvojio i specijalnu Sterijinu nagradu za režiju.
Žiri Sterijinog pozorja u kome su rediteljka Snežana Trišić, glumica Nataša Tapušković, dramski pisac Davor Špišić, scenograf Darko Nedeljković i glumac Mihajlo Nestorović Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje dodelio je Rifatu Rifatoviću za ulogu u predstavi „Ako dugo gledaš u ponor“. Božidar Obradinović osvojio je nagradu za originalnu scensku muziku, a Sterijina nagrada iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najbolju mladu glumicu dodeljena je Anđeli Marić.
Pod sloganom „Zlu vremenu, uprkos“, 66. izdanje Sterijinog pozorja zatvoreno je 26. juna.
© Tanjug / JAROSLAV PAP
„Veoma sam zadovoljan kako je Zlatko Paković sa glumcima na scenu preneo duh romana. Predstava ima određenu napetost, naboj i duh vremena devedesetih godina prošlog veka. Nadam se da će oni koji su čitali knjigu pogledati predstavu kao i oni koji su pogledali predstavu pročitati knjigu, ako to već nisu uradili“, navodi Halilović čiji će roman „Ako dugo gledaš u ponor“ uskoro dobiti i treće izdanje.
Ponos ne odzvanja
Greh, rat, siromaštvo, zločin kao arhe, kao vazduh, kao voda, čine osnovnu materiju ove maestralne priče koju kazuje Nejra Bugarin, devojka koja je izgubila sve, osim obraza. Njena pripovest vrvi od kletvi, od greha, ali i unutrašnje čistote koje prkosi društvu na samom dnu morala. Bez zadrške, bez ukrasa, u njenom pripovedanju kao refren čuju se stihovi Sapfo: „Ponos ne odzvanja ti prosta ženo“.
„Publika reaguje izvanredno, a mnogi čak i plaču. To je zato što je ova priča naročito osetljiva za žene, bilo da se one nalaze u Novom Pazaru, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu. Ako je ljudsko pitanje, ono pripada svima“, ističe nagrađivani pisac.
U predstavi „Ako dugo gledaš u ponor“ igraju: Anđela Marić, Lemana Binjoš, Sandra Miljković, Rifat Rifatović, Dušan Živanić, Haris Šećerović i Vahid Džanković
© Foto : Sterijino pozorje / Promo
U životu naselja Erozija o kojem kazuje tragična junakinja, smeh i suze, teorija i život, istorija i istina združuju se u svojevrsnu halilovićevski ples koji suočava sa ponorom i dalje od mesta u kojem su se „ljudi pretvorili u nitne, u rajsferšluse i u džepove“.
„Danas je situacija drugačija i mnogi su preživeli jaka iskušenja poput sankcija, kriza, rata, bombardovanja. Pa i sama država je svojevremeno stimulisala strane proizvođače i radila protiv svog naroda. Ima mnogih koji su to izdržali i ostali čestiti. Što se tiče Novog Pazara on je sada univerzitetski grad, broji 130 hiljada ljudi, ima dobru umetničku scenu, sportsku scenu. Studenti iz 30 zemalja sveta danas studiraju u Novom Pazaru. Ovo što smo pokazali ovom predstavom koja je kolektivni čin, i to je slika Novog Pazara danas“, tvrdi pisac.
Naslovnica romana „Ako dugo gledaš u ponor“ Enesa Halilovića
© Foto : Promo
Na samom dnu postoji olakšanje
Na pitanje da li, kao što junaci tvrde, „na samom dnu postoji olakšanje“, naš sagovornik kaže:
„Nijedan čovek na svetu ne može biti opterećen više nego što može da podnese. Možda razlog leži u tome što su u čovekovom mozgu centar za plakanje i smeh smešteni jedno pored drugog, pa nam se desi da plačemo i smejemo se istovremeno. Dokle god je tako, bićemo slobodni“.
