Ispovest ključnog svedoka ruši presudu protiv čoveka koji je raskrinkao velike tajne Amerike
16:57 29.06.2021 (Osveženo: 10:51 27.10.2021)
© AP Photo / Matt Dunham
Pratite nas
Slučaj američkog Ministarstva pravde protiv Džulijana Asanža ozbiljno je uzdrmala ispovest svedoka Sigurdur Ingi Tordarsona jednom nedeljniku da je izmislio ključne optužbe protiv osnivača „Vikiliksa“. Pitanje je — da li njegovo priznanje znači i slobodu za Asanža?
Tordarson je, naime, priznao u intervjuu za islandski nedeljnik „Stundin“ da je lagao u svojim izjavama koje su američke vlasti koristile za izgradnju slučaja protiv Asnaža, odnosno da je naveo američke vlasti da veruju da je osnivač „Vikiliksa“ od njega tražio da „hakuje“ računare kako bi pristupio snimcima privatnih razgovora parlamentaraca na Islandu. Nakon ovog intervjua, čuveni uzbunjivač Edvard Snouden, bivši radnik CIA i američke Agencije za nacionalnu bezbednost, napisao je da je „ovo kraj slučaja protiv Džulijana Asanža“.
Da li priznanje ključnog svedoka Ministarstva pravde SAD znači slobodu za Asanža
Novinar Nikola Vrzić, autor emisije „Novi Sputnjik poredak“, podseća da se Asanž u zatvoru našao zbog optužbi o silovanju iz Švedske, koje su takođe u međuvremenu odbačene.
„Sada vidimo da je i američka optužnica po zakonu o špijunaži, zbog koje Asanžu praktično preti doživotni zatvor, bila zasnovana na lažnom svedočenju. Dakle, ako bismo gledali striktno pravni aspekt, pravo je čudo da je optužnica uopšte zasnovana na svedočenju čoveka koji se sa ’Vikiliksom‘, čiji je saradnik bio, rastao pod vrlo lošim okolnostima i koji je već osuđivan zbog prevare. Samim tim, on je u startu kompromitovan, a sada je evo i sam povukao svoje svedočenje. Tako da je u jednome Edvard Snouden u pravu i svakako da bi optužnica protiv Asanža trebalo da bude oborena, iako zapravo nikada nije trebalo ni da bude podignuta“, ocenjuje Vrzić.
Međutim, dodaje naš sagovornik, to nažalost ne znači i da će Asanž ugledati svetlo dana kao slobodan čovek.
„I kada je britanski sud odbio američki zahtev za izručenje, govorili smo o tome da to ne znači da će se on zaista naći na slobodi. Plašim se da je i sada ista stvar i da će od pravde i prava pretežnija biti potreba imperije da mu se osveti zbog toga što je radeći svoj novinarski posao razotkrio mnoga zlodela koja su oni želeli da sakriju. Tako da optužnica protiv Asanža nije nikada ni smela da bude zasnovana na izjavama jednog ovako lošeg i nekredibilnog svedoka, a nakon njegovog priznanja da je lagao, jasno je da ona ne bi smela da bude na snazi. Međutim, poučen svim ranijim iskustvima, plašim se da ovo ne znači da će Asanž izaći na slobodu na kojoj zaslužuje da bude“, primećuje Vrzić.
Na pitanje da li je podrška javnog mnjenja Asanžu opala, imajući u vidu protok vremena, Nikola Vrzić kaže da osnivač „Vikiliksa“ sve vreme ima podršku svih slobodoumnih ljudi na svetu.
„Ono što je problem, jeste to što ti ljudi imaju malo, do nimalo pristupa medijima glavnog toka, koji su svi zajedno zapravo saučesnici ovog projekta konstantnog zataškavanja zločina koje je imperija počinila da bi opstala. Asanž je tu ’prirodni neprijatelj‘ i zato ne iznenađuje način izveštavanja tih mejnstrim medija o čitavom slučaju i njihov odnos prema Džulijanu Asanžu lično, odnosno to što se ne postavljaju na drugačiji način. U tom smislu, nažalost, ne treba gajiti previše nade da će nekakav pritisak javnog mnjenja Asnaža da izvede na slobodu. Ne kažem da on nikada neće izaći, ali prosto, kako trenutno stvari stoje, on ostaje u zatvoru da bi i sam nastradao zbog toga što se drznuo da uradi, ali i kao opomena svim budućim zviždačima koji bi se usudili da ponove njegove podvige“, navodi Vrzić.
Čovek na čijem svedočenju su američke vlasti temeljile slučaj bio je volonter „Vikiliksa“ i postao je prvi poznati FBI doušnik u okviru organizacije u zamenu za oko 5.000 dolara i imunitet od krivičnog gonjenja.
Asanž je uhapšen u Londonu 11. aprila 2019. godine i osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije 2012. godine, kada se sklonio u ambasadu Ekvadora u glavnom gradu Velike Britanije kako bi izbegao izručenje Švedskoj, gde se suočio sa optužbama za seksualno zlostavljanje.
Američke vlasti terete Asanža (49) za zaveru za posedovanje i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija, zaveru za upad u kompjuter, posedovanje nacionalnih odbrambenih informacija (sedam tačaka) i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija (devet tačaka). Za to bi pred američkim sudovima mogao da bude osuđen na maksimalnu kaznu do 175 godina zatvora. Britanski sud je početkom januara odlučio da Asanž ne bude izručen Americi, a u obrazloženju odluke se, između ostalog, navodi i rizik da će izvršiti samoubistvo. Tužilaštvo SAD je najavilo da će se žaliti na presudu.
