00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini napada zapadnim raketama na Rusiju poprimio globalni karak
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Albanski istoričar predlaže da srpska crkva u Prištini bude muzej genocida

CC BY 4.0 / cropped photo/Endrit.mstf / Hram Hrista Spasa u Prištini
Hram Hrista Spasa u Prištini - Sputnik Srbija, 1920, 29.06.2021
Pratite nas
Albanski istoričar Seljim Bezeraj smatra da Hram Hrista Spasa u Prištini treba da bude pretvoren u muzej genocida,.
Bezeraj je na KTV kazao da je reč o, kako tvrdi, „političkoj crkvi“, a ne o verskom objektu, prenosi Tanjug.
Prema njegovom mišljenju, najbolji odgovor Prištine bilo bi pretvaranje te crkve u muzej, koji će, kako smatra, „pokazati Srbiji šta je uradila na Kosovu“.
„To bi takođe zaustavilo provokacije ljudi koji su počinili zločine i koji dolaze 28. juna na liturgiju“, rekao je Bezeraj.
Hram Hrista Spasa u Prištini građen je devedesetih godina kao glavni gradski hram, a posle okončanja sukoba 1999. godine je miniran, ali nije bilo većih oštećenja.
Ove godine je 10. juna, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u crkvi prvi put posle 23 godine služena liturgija, nakon čega su usledili protesti Albanaca i ispisivanje uvredljivih grafita, sve u prisustvu kosovske policije. Priština tvrdi da se Hram Hrista Spasa nalazi na zemljištu koje je vlasništvo univerziteta u Prištini, iako je Hram upisan u katastru i nalazi se na zemljištu koje se vodi na SPC, o čemu svedoče validni katastarski izvodi.
U Prištini je do napuštanja jugoslovenskih snaga bezbednosti 1999. godine živelo 40.000 Srba, koji su potom proterani.
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala