https://lat.sputnikportal.rs/20210627/cvrsta-ruka-od-koje-neki-vec-strahuju-ko-je-zapravo-novi-lider-irana-koga-na-zapadu-zovu-dzelat-1125736397.html
Čvrsta ruka od koje neki već strahuju: Ko je zapravo novi lider Irana koga na Zapadu zovu „dželat“
Čvrsta ruka od koje neki već strahuju: Ko je zapravo novi lider Irana koga na Zapadu zovu „dželat“
Sputnik Srbija
Novi iranski predsednik, favorit takozvane tvrde struje Ebrahim Raisi odmah se našao na meti Zapada zbog nekadašnjeg pogubljenja političkih protivnika... 27.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-27T19:37+0200
2021-06-27T19:37+0200
2022-09-08T12:58+0200
analize i mišljenja
ebrahim raisi
sad
izrael
iranski nuklearni sporazum
dragan bisenić
iran
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/13/1125688518_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_c7cfbca9e8ecaa5f613be481d6718271.jpg
Nikada preterano javno eksponiran Ebrahim Raisi već decenijama je na rukovodećim pravosudnim funkcijama, što je bila i njegova najvažnija kvalifikacija da se popne na najviši položaj u Iranskoj Islamskoj Republici.Prvi put za predsednika se kandidovao 2017. godine u ime konzervativnog Fronta narodnih snaga islamske revolucije. Iako će glavnu reč u državi i dalje voditi vrhovni verski poglavar, sama činjenica da je Raisi odmah po izboru dobio jake kritike Zapada, a posebno iz Izraela, mnogo govori o njegovoj ulozi u rešavanju pitanja važnih za budućnost zemlje.Meta optužbi sa ZapadaNovinar i diplomata Dragan Bisenić za Sputnjik objašnjava da je novi predsednik Irana bio jedna od najvažnijih figura pravosuđa, zbog toga ga na Zapadu i optužuju za učešće u masovnim pogubljenjima političkih protivnika 1988. godine.„Zapravo se misli na sasvim određenu političku organizaciju ’Mudžahedin al kalk‘, koja je tada bila naoružana od strane Iraka i na svaki način potpomognuta Sadamom Huseinom. Međutim, taj upad naoružanih boraca ove grupe u Iran završio se neuspešno. Svi su zarobljeni, a mnogi od njih osuđeni na smrt. Raisiju upravo tu činjenicu prebacuju organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali i izraelski premijer Naftali Benet, koji ga je pre neki dan nazvao dželatom, upravo zbog ovog događaja“, kaže Bisenić.On dodaje da je i sam predsednik Irana u svom prvom obraćanju medijima govorio o svojoj ulozi u događajima iz 1988. godine, istakao da je bio ponosan što je kao tužilac branio ljudska prava, sigurnosti i blagostanje ljudi, gde god je služio.Komentarišući činjenicu da Zapad Raisija smatra pripadnikom takozvane tvrde linije, naš sagovornik kaže da njegov izbor na mesto šefa države ne može preko okeana da se posmatra istim očima kao u samom Iranu.„Ono što Zapad ocenjuje kao tvrdu liniju, to je zapravo jedna grupa ljudi koja nastoji da što vernije tumači izvorne principe islamske revolucije i imama Homeinija. U tom smislu, sa iranskog stanovišta, on zapravo važi za pripadnika principijelne grupacije. Sam Raisi je rekao da će uspostaviti vlast bez korupcije, vlast koja će doneti blagodet iranskom narodu. U tom smislu, percepcija koja postoji u Iranu svakako se razlikuje od percepcije Zapada“, ističe Bisenić.Pojedini analitičari smatraju da je upravo tretman koji je Iran poslednjih godina imao od Amerike kao posledicu dao dolazak na vlast takozvane čvrste ruke. Bisenić se slaže sa ovom konstatacijom.„Može se reći da je na neki način Trampova ’politika maksimalnog pritiska‘ dovela do tako čvrstog odgovora sa iranske strane, zato što su umerenjačke snage okupljene oko predsednika Rohanija mogle da se uvere svakim danom da njihova podrška postaje sve manja i manja, a da se odgovornost za takvo stanje traži u njihovoj popustljivosti, spremnosti da se pregovara sa Zapadom, kao što je bio slučaj sa ministrom inostranih poslova Zarifom, kome je to javno zamereno u brojnim prilikama od strane konzervativne grupacije, ali i Izraela“, kaže on.Novi predsednik je obećao da će spasiti Nuklearni sporazum
Sudbina nuklearnog sporazumaUpitan kako će se izbor novog predsednika, kome je uspeo drugi pokušaj da dođe na tu funkciju, odraziti na pregovore o Iranskom nuklearnom sporazumu, Dragan Bisenić je optimista.On podseća da je novi predsednik obećao da će spasiti sporazum kako bi osigurao oslobađanje od američkih sankcija, koje su nanele veliku štetu iranskoj ekonomiji.„On je odbacio bilo kakva ograničenja za iranske raketne kapacitete i povezivanje Nuklearnog programa sa raketnim pitanjima. Istovremeno, upravo je juče postignut sporazum na pregovorima u Beču koji su počeli 12. juna o uklanjanju svih sankcija za sektor osiguranja i brodarstva, koje je uveo Donald Tramp. Novim sporazum predviđa ukidanje oko 1.050 sankcija iz Trampove ere. Takođe je dogovoreno ukidanje nekih sankcija pojedincima koji su najbliže povezani sa vrhovnim vođom Hamneijem“, kaže Bisenić i dodaje da je važna i činjenica da je sa liste sankcija skinuto i nekoliko iranskih kompanija.Iako je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio da još postoje nuklearne obaveze koje Iran mora da ispuni, s obzirom na izbor novog predsednika i dosadašnji rezultat pregovora u Beču, naš sagovornik smatra da se situacija kreće u pravcu ponovnog uključivanja SAD u ovaj sporazum i skidanja sankcija Iranu, što će imati veliki uticaj ne samo na tu zemlju, već na ceo Bliski istok.Novi predsednik Irana Ebrahim Raisi izjavio je da će svi pregovori koji garantuju nacionalni interes Irana biti podržani, ali da to ne znači da će Iran učestvovati u pregovorima radi pregovora, već da Sjedinjene Države imaju obavezu da ukinu sve sankcije uvedene toj zemlji.
sad
izrael
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
analize i mišljenja, ebrahim raisi, sad, izrael, iranski nuklearni sporazum, dragan bisenić, iran
analize i mišljenja, ebrahim raisi, sad, izrael, iranski nuklearni sporazum, dragan bisenić, iran
Čvrsta ruka od koje neki već strahuju: Ko je zapravo novi lider Irana koga na Zapadu zovu „dželat“
19:37 27.06.2021 (Osveženo: 12:58 08.09.2022) Novi iranski predsednik, favorit takozvane tvrde struje Ebrahim Raisi odmah se našao na meti Zapada zbog nekadašnjeg pogubljenja političkih protivnika. Analitičari smatraju da ga je na vlast dovela upravo američka politika maksimalnog pritiska, ali i da će „čvrsta ruka“ ubrzati pregovore o povratku Sporazuma o iranskim nuklearnim aktivnostima.
Nikada preterano javno eksponiran
Ebrahim Raisi već decenijama je na rukovodećim pravosudnim funkcijama, što je bila i njegova najvažnija kvalifikacija
da se popne na najviši položaj u Iranskoj Islamskoj Republici.
Prvi put za predsednika se kandidovao 2017. godine u ime konzervativnog Fronta narodnih snaga islamske revolucije. Iako će glavnu reč u državi i dalje voditi vrhovni verski poglavar, sama činjenica da je Raisi odmah po izboru dobio jake kritike Zapada, a posebno iz Izraela, mnogo govori o njegovoj ulozi u rešavanju pitanja važnih za budućnost zemlje.
Novinar i diplomata Dragan Bisenić za Sputnjik objašnjava da je novi predsednik Irana bio jedna od najvažnijih figura pravosuđa, zbog toga ga na Zapadu i optužuju za učešće u masovnim pogubljenjima političkih protivnika 1988. godine.
„Zapravo se misli na sasvim određenu političku organizaciju ’Mudžahedin al kalk‘, koja je tada bila naoružana od strane Iraka i na svaki način potpomognuta Sadamom Huseinom. Međutim, taj upad naoružanih boraca ove grupe u Iran završio se neuspešno. Svi su zarobljeni, a mnogi od njih osuđeni na smrt. Raisiju upravo tu činjenicu prebacuju organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali i izraelski premijer Naftali Benet, koji ga je pre neki dan nazvao dželatom, upravo zbog ovog događaja“, kaže Bisenić.
On dodaje da je i sam predsednik Irana u svom prvom obraćanju medijima govorio o svojoj ulozi u događajima iz 1988. godine, istakao da je bio ponosan što je kao tužilac branio ljudska prava, sigurnosti i blagostanje ljudi, gde god je služio.
Komentarišući činjenicu da Zapad Raisija smatra pripadnikom takozvane tvrde linije, naš sagovornik kaže da njegov izbor na mesto šefa države ne može preko okeana da se posmatra istim očima kao u samom Iranu.
„Ono što Zapad ocenjuje kao tvrdu liniju, to je zapravo jedna grupa ljudi koja nastoji da što vernije tumači izvorne principe islamske revolucije i imama Homeinija. U tom smislu, sa iranskog stanovišta, on zapravo važi za pripadnika principijelne grupacije. Sam Raisi je rekao da će uspostaviti vlast bez korupcije, vlast koja će doneti blagodet iranskom narodu. U tom smislu, percepcija koja postoji u Iranu svakako se razlikuje od percepcije Zapada“, ističe Bisenić.
Pojedini analitičari smatraju da je upravo tretman koji je Iran poslednjih godina imao od Amerike kao posledicu dao dolazak na vlast takozvane čvrste ruke. Bisenić se slaže sa ovom konstatacijom.
„Može se reći da je na neki način
Trampova ’politika maksimalnog pritiska‘ dovela do tako čvrstog odgovora sa iranske strane, zato što su umerenjačke snage okupljene oko predsednika Rohanija mogle da se uvere svakim danom da njihova
podrška postaje sve manja i manja, a da se odgovornost za takvo stanje traži u njihovoj popustljivosti, spremnosti da se pregovara sa Zapadom, kao što je bio slučaj sa ministrom inostranih poslova Zarifom, kome je to javno zamereno u brojnim prilikama od strane konzervativne grupacije, ali i Izraela“, kaže on.
Novi predsednik je obećao da će spasiti Nuklearni sporazum
Sudbina nuklearnog sporazuma
Upitan kako će se izbor novog predsednika, kome je uspeo drugi pokušaj da dođe na tu funkciju, odraziti na pregovore o
Iranskom nuklearnom sporazumu, Dragan Bisenić je optimista.
On podseća da je novi predsednik obećao da će spasiti sporazum kako bi osigurao oslobađanje od američkih sankcija, koje su nanele veliku štetu iranskoj ekonomiji.
„On je odbacio bilo kakva ograničenja za iranske raketne kapacitete i povezivanje Nuklearnog programa sa raketnim pitanjima. Istovremeno, upravo je juče postignut sporazum na pregovorima u Beču koji su počeli 12. juna o uklanjanju svih sankcija za sektor osiguranja i brodarstva, koje je uveo Donald Tramp. Novim sporazum predviđa ukidanje oko 1.050 sankcija iz Trampove ere. Takođe je dogovoreno ukidanje nekih sankcija pojedincima koji su najbliže povezani sa vrhovnim vođom Hamneijem“, kaže Bisenić i dodaje da je važna i činjenica da je sa liste sankcija skinuto i nekoliko iranskih kompanija.
Iako je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio da još postoje nuklearne obaveze koje Iran mora da ispuni, s obzirom na izbor novog predsednika i dosadašnji rezultat pregovora u Beču, naš sagovornik smatra da se situacija kreće u pravcu ponovnog uključivanja SAD u ovaj sporazum i skidanja sankcija Iranu, što će imati veliki uticaj ne samo na tu zemlju, već na ceo Bliski istok.
Novi predsednik Irana Ebrahim Raisi izjavio je da će svi pregovori koji garantuju nacionalni interes Irana biti podržani, ali da to ne znači da će Iran učestvovati u pregovorima radi pregovora, već da Sjedinjene Države imaju obavezu da ukinu sve sankcije uvedene toj zemlji.
