https://lat.sputnikportal.rs/20210626/novi-raskol-izmedju-istoka-i-zapada-i-rudari-kao-vojska-velikih-sila-stefan-djuric-1125717026.html

Novi raskol između Istoka i Zapada: I „rudari“ kao „vojska“ velikih sila

Novi raskol između Istoka i Zapada: I „rudari“ kao „vojska“ velikih sila

Sputnik Srbija

Geopolitička dimenzija kriptovaluta vremenom poprima sve veći značaj. Dok Zapad legalizuje bitkoin i otvara vrata „rudarima“, Istok upozorava na rizike koje sa... 26.06.2021, Sputnik Srbija

2021-06-26T17:23+0200

2021-06-26T17:23+0200

2022-12-10T08:40+0100

analize i mišljenja

kriptovalute

zapad

istok

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/08/1124324569_0:73:1920:1153_1920x0_80_0_0_b46e2e8b139d0b51cdfd51bfe0385328.jpg

Centralna banka Kine zatražila je od više banaka u ponedeljak da temeljno provere račune svojih klijenata kako bi našli one povezane s trgovanjem kriptovalutama i ugasili ih. Banke su na to pristale, čime je u toj zemlji načinjen još jedan korak ka potpunom suzbijanju tih valuta. Kina je zabranila kriptovalute u maju, zbog čega su „rudari“ počeli da emigriraju iz te zemlje.Oni su se uputili u zapadne države, poput Teksasa u SAD, u kojima imaju bolje infrastrukturne i političke uslove za rad. Takva zemlja je i El Salvador, koji je legalizovao upotrebu bitkoina, uprkos tome što je Svetska banka odbila da im pomogne u tome. S druge strane, Centralna banka Rusije upozorila je da je ulaganje u kriptovalute rizično i da može dovesti do velikih gubitaka.Tuča velikih sila i zbog kriptovalutaAnalitičar Branko Pavlović za Sputnjik predočava da su kriptovalute dobile i političku dimenziju onda kada su postale monetarno opasne za stabilnost privrednih sistema, zbog čega su države počele da reaguju.„Što se Kineza tiče, njih naročito interesuje ne samo stabilnost, nego i da li se tim putem izigravaju propisi koji kontrolišu protok novca u Kini. To interesuje i Ruse, ali njihova pažnja je najviše usmerena na opasan transfer finansijskih sredstava koja bi se kasnije koristila za terorizam. Drugi deo sveta to sekira u velikoj meri zbog organizovanog kriminala, tako da kriptovalute postaju značajna politička tema“, ističe Pavlović.S druge strane, Stefan Ignjatović, menadžer kompanije „Tenderli“ koja se bavi analizom pametnih ugovora za blokčejn tehnologiju, ističe da u svetu već počinju da se primenjuju zakoni koji utiču na ljude koji trguju kriptovalutama ili „rudare“.„Zemljama nije u interesu da ’ubiju‘ kriptovalute, već da ih nekako kontrolišu. One neće moći da zaustave ovo, samo će biti pitanje kome će biti u interesu da pusti ljude da rade nešto u određenoj meri. Sama činjenica da zemlje reaguju, znači da kripto i blokčejn rastu i postaju dovoljno veliki da ne mogu više da budu ignorisani“, smatra Ignjatović.Zemljama nije u interesu da „ubiju“ kriptovalute, već da ih nekako kontrolišu Selidba na ZapadPavlović smatra da će trgovanje kriptovalutama u potpunosti da se preseli na Zapad, ali nije siguran koliko dugo će ono zadržati oblik koji ima danas:„Normalno je da će Zapad biti prijemčiviji za tako nešto, jer oni na spekulativnom kapitalu zasnivaju značajan deo svojih privrednih aktivnosti. Dobar deo normalnih berzanskih aktivnosti u stvari su nedopuštene spekulacije koje već decenijama nekako prolaze bez ozbiljnijeg sankcionisanja. U jednom trenutku će Zapad ostati jedini koji barata kriptovalutama, a onda ćemo videti šta će i tamo biti. U trenutku kada procene da njihovi glavni ulagači u kriptovalute nisu u riziku od gubitka, regulatori jednostavno mogu da povuku poteze zatvaranja prava trgovanja tim valutama.“Osvrćući se na selidbu „rudara“ iz Kine na Zapad, Ignjatović to ne vidi kao negativan događaj za tržište kriptovaluta, jer smatra da će „rudari“ u tom delu sveta imati više slobode da se bave svojim poslom, uprkos tome što im je u Kini „rudarenje“ bilo jeftinije.Opstanak na IstokuŠto se tiče politike istočnih zemalja prema kriptovalutama, Pavlović napominje da one razumeju važnost digitalnih valuta, ali neće da trgovanje njima bude nedefinisano, zbog čega žele da naprave svoje elektronske valute koje će biti pod kontrolom centralnih banaka.Ipak, Ignjatović ukazuje na to da su pojedine zemlje na Istoku, poput Kazahstana, blagonaklone prema kriptovalutama i smatra da će ubuduće još njih videti interes u prihvatanju „rudara“.„Kazahstan ima velik višak struje koju proizvodi. Jednostavno, nemaju gde da je potroše. Kazahstan trenutno ima takvu nacionalnu politiku da dopušta kriptoprojekte. Ko hoće da ’rudari‘, ode tamo, dogovori se s nekim lokalnim partnerom za prostor ili ga napravi sam i napravi dogovor s kazahstanskom vladom minimalno ili uopšte ne plaćaju struju u zamenu za procenat od ’rudarenja‘“, predočava Ignjatović.Zemalje Istoka razumeju važnost kriptovaluta, ali neće da trgovanje njima bude nedefinisano Sudbina kriptotržištaNa pitanje kakva je sudbina kriptovaluta, Ignjatović odgovara da je pozitivna, jer, kako kaže, poenta blokčejn tehnologije nije da omogući ljudima da brzo zarade, već da im obezbedi slobodnije i lakše sprovođenje transakcija, bez ograničenja koja nameću banke.Pavlović ne deli to mišljenje:„Mislim da su one najsrećniji deo svog životnog veka preživele. To je iza njih, a ne ispred. U kojoj formi, kako i da li će uopšte opstati, ne znam, ali kako budu jačale države koje nisu pod uticajem Amerike kada je u pitanju kontrola sopstvene monetarne politike, tako će njihovo prisustvo biti sve manje.“Saznajte: Hoće li digitalni novac postati jedina globalna valutaPročitajte još:

istok

2021

Vesti

sr_RS

analize i mišljenja, kriptovalute, zapad, istok