Poruke Prištini iz srpskog parlamenta: Ne odustajemo od dijaloga, ali ni od primene dogovorenog
19:19 22.06.2021 (Osveženo: 14:56 30.08.2021)
© Sputnik / Lola ĐorđevićNatpis "Nema predaje"
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Predsednik Srbije je u obraćanju Skupštini Srbije poslao tri ključne poruke o kosovskom pitanju, među kojima je, prema mišljenju profesora Stefana Surlića sa Fakulteta političkih nauka, najjača da nema odustajanja od dijaloga, uprkos komplikovanoj situaciji sa Prištinom i da je dijalog jedina alternativa u odnosu na zamrznuti konflikt.
Druga jasna poruka je, napominje Surlić, da Beograd neće odustati od prethodno potpisanih dogovora sa Prištinom, postignutih uz posredovanje EU.
„To se odnosi i na primenu dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština, bez obzira što Priština tvrdi da ne priznaje ništa što su njeni prethodnici potpisali. Srbija ostaje na stanovištu da sve što je dogovoreno mora biti i primenjeno“, napominje Surlić.
Srbija ne odustaje od dijaloga
Sagovornik Sputnjika kaže da je treća poruka koju je predsednik Srbije poslao sa skupštinske govornice da Beograd neće odustati od pomoći srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
„Dakle, da će Srbija i dalje nastaviti sa posebnim subvencijama srpskoj zajednici na KiM, kako bi ona opstala u ovim vrlo komplikovanim političkim i društvenim odnosima“, kaže Surlić.
On dodaje da je pomalo iznenađen što je predsednik u svom obraćanju naveo da ne vidi mogućnost kompromisa, ali da je svestan da on mora biti učinjen, iako ne vidi nikakve njegove konture.
„To je vrlo interesantno, zato što mi ne možemo znati šta se još može ponuditi Prištini i šta bi bilo ono što bi Srbija zahtevala od Prištine i smatrala nekim svojim crvenim linijama“, kaže naš sagovornik.
22 Jun 2021, 14:44
Surlić pretpostavlja da je to ZSO, ali ne isključuje ni da je u pitanju nešto drugo što bi moglo da dovede do dogovora.
„Ranije se pominjala ideja o razgraničenju, jer se govorilo da na Kosovu nije sve ni albansko ni srpsko i na tom tragu se govorilo o razgraničenju, dok sada to nije spomenuto. Odustajanje od toga bi eventualno moglo da znači jaču ZSO kroz autonomiju za sever Kosova, jer je predsednik Srbije svojevremeno komentarišući onaj drugi ’non pejper‘ istakao da je vrlo interesantan i da za srpsku poziciju ima zanimljive tačke koje uključuju i veoma široku autonomiju za četiri srpske opštine na severu“, primećuje naš sagovornik.
Zamrznuti konflikt, ako nema drugog rešenja
Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže da kada je reč o zamrznutom konfliktu, za koji je predsednik Srbije rekao da nije dobar za nas jer takav status može u nekom trenutku da bude promenjen, u smislu da dovede do nekih incidenta, da ćemo morati da ga prihvatimo kao činjenicu ako se ne dođe do nekog drugog rešenja.
„Ukoliko nema dogovora, ostaje nam taj zamrznuti konflikt, neka vrsta statusa kvo. Da li to nekome odgovara je manje važno, ako nema drugog rešenja… To bi značilo sadašnje stanje, gde će Priština verovatno nastojati da jača svoju međunarodnu poziciju uz podršku svojih partnera“, objašnjava Đukanović.
On konstatuje da uvek postoji opasnost da neki zamrznuti konflikt bilo gde u svetu, a ne samo na Kosovu i Metohiji, može da bude odmrznut na način koji može da dovde do nekih manjih ili većih incidenta.
„Čim se konflikt odmrzne, to znači neku vrstu aktivacije sukoba, a koje dinamike i kog intenziteta to je druga stvar, ali činjenica je da svaki odmrznuti konflikt nosi neki rizik po bezbednost“, ističe Đukanović.