https://lat.sputnikportal.rs/20210622/formula-pet-plus-dva-protiv-srpske-neokolonijalna-akcija-nemacke-u-bosni--1125718397.html
Formula „pet plus dva“ protiv Srpske: Neokolonijalna akcija Nemačke u Bosni
Formula „pet plus dva“ protiv Srpske: Neokolonijalna akcija Nemačke u Bosni
Sputnik Srbija
Nastup nemačke ambasadorke u Bosni i Hercegovini deluje krajnje neokolonijalno, jer ona iznosi čitav niz uslova koji su na liniji dalje centralizacije države, a... 22.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-22T22:27+0200
2021-06-22T22:27+0200
2021-08-31T16:54+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
nemačka
visoki predstavnik u bih
republika srpska (rs)
politika
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/04/1124273679_0:0:900:506_1920x0_80_0_0_fa997136aa1a8b664f760a10328f7da0.jpg
Ovako istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković gleda na izjavu ambasadorke Nemačke u BiH Margaret Uber, koja je navela da Nemačka i ostale članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira teže tome da kancelarija visokog predstavnika u BiH bude zatvorena u „nekom srednjoročnom periodu“.Uslov za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika je, pojasnila je ambasadorka, ispunjavanje agende „pet plus dva“, što je, kako je rekla, posao domaćih lidera.Uslovi na liniji dalje centralizacije BiHPrema Anđelkovićevim rečima, Bosna i Hercegovina se temelji na Dejtonu i svako ko je dobronameran, treba da se zalaže za reafirmaciju izvornog Dejtona.Koliko je zatvaranje kancelarije visokog predstavnika na „dugom štapu“, objašnjava profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja, koji za Sputnjik kaže da plan, odnosno projekat „pet ciljeva, dva uslova“ datira još iz 2008. godine i da od tada ima vrlo malo pomaka u njegovom ispunjavanju.Činjenica je, kako dodaje, da unutrašnjim akterima, odnosno, političkim elitama nacionalnih zajednica nije bilo baš mnogo stalo da se tu nešto menja, a sa druge strane ni u okvirima institucija međunarodne zajednice nije baš mnogo jasno kako da se taj posao dovrši i kako da se privede kraju mandat kancelarije visokog predstavnika.Magloviti „srednji rok“U tom smislu su, kako napominje, sve ove stvari dosta nejasne, a naročito taj neki magloviti „srednji rok“ za tih „pet ciljeva i dva uslova“, koji su vrlo rastegljivi u svom krajnjem tumačenju.„Ako neko zaista želi da BiH prihvati kao međunarodno priznatog subjekta međunarodnog prava, ono što treba uraditi jeste da se kancelarija visokog predstavnika jednostavno ugasi, a da BiH pređe na unutrašnje funkcionisanje zahvaljujući svom političkom sistemu, odgovornosti svojih predstavnika i svega onog što karakteriše druge države koje su odavno stabilne i koje odavno učestvuju u međunarodnom poretku. To uključuje i proces pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, činjenica je da i taj proces odavno stoji zaglavljen, tako da je zaista nejasno šta se zapravo sa tim htelo“, ukazuje Šolaja.Ono što sada možemo da vidimo, napominje, jeste da je nemačka diplomatija nešto snažnije prisutna u BiH, pa stoga i ne čudi da nemačka ambasadorka podržava nastup svog nemačkog kolege koji dolazi kao visoki predstavnik, uprkos činjenici da se u Savetu za implementaciju mira sa tim nije složila Rusija.Cilj zapadnih sila da OHR opstaneI Anđelković smatra da „srednji rok“ koji pominje nemačka ambasadorka, zapravo znači da rok za ukidanje kancelarije nije definisan.„Ona je morala nešto da kaže, pa je rekla nešto što deluje krajnje apstraktno. Njima je očigledno cilj da OHR opstane sve dok ne izvrše centralizaciju Bosne i Hercegovine. Tako da su to prazne priče i mi na to ne treba da nasedamo, a što se tiče poštovanja Dejtona koji se pominje u uslovima, dovoljno je videti koja su ovlašćenja data entitetima i šta se posle dešavalo, pa zaključiti šta su zapadni centri moći, uključujući Nemačku, radili. Pričaju o Dejtonu, a rušili su ga“, primećuje istoričar.Plan „pet plus dva“, kako je navedeno na sajtu kancelarije visokog predstavnika, podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost (promovisanu putem Sporazuma o utvrđivanju stalne metodologije za utvrđivanje koeficijenata za raspodelu sredstava UIO-a i osnivanja Nacionalnog fiskalnog veća); zaživljavanje vladavine prava (demonstrirano putem usvajanja Državne strategije za ratne zločine, donošenjem Zakona o strancima i azilu i usvajanjem Državne strategije za reformu sektora pravosuđa).Upravni odbor Saveta za implementaciju mira je takođe utvrdio dva uslova koje treba ispuniti pre zatvaranja kancelarije visokog predstavnika i to — potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pozitivnu procenu situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
nemačka
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, nemačka, visoki predstavnik u bih, republika srpska (rs), politika, bosna i hercegovina (bih)
analize i mišljenja, komentari i analitika, nemačka, visoki predstavnik u bih, republika srpska (rs), politika, bosna i hercegovina (bih)
Formula „pet plus dva“ protiv Srpske: Neokolonijalna akcija Nemačke u Bosni
22:27 22.06.2021 (Osveženo: 16:54 31.08.2021) Nastup nemačke ambasadorke u Bosni i Hercegovini deluje krajnje neokolonijalno, jer ona iznosi čitav niz uslova koji su na liniji dalje centralizacije države, a predstavlja to kao nešto što je u interesu boljeg života građana.
Ovako istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković gleda na izjavu ambasadorke Nemačke u BiH Margaret Uber, koja je navela da Nemačka i ostale članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira teže tome da kancelarija visokog predstavnika u BiH bude zatvorena u „nekom srednjoročnom periodu“.
Uslov za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika je, pojasnila je ambasadorka, ispunjavanje agende
„pet plus dva“, što je, kako je rekla, posao domaćih lidera.
Uslovi na liniji dalje centralizacije BiH
Prema Anđelkovićevim rečima, Bosna i Hercegovina se temelji na Dejtonu i svako ko je dobronameran, treba da se zalaže za reafirmaciju izvornog Dejtona.
„U tom smislu, gospođa ambasadorka bi trebalo da osudi sve ono što je poremetilo Dejton i da na to stavi svoj akcenat ako se drži demokratskih normi i vladavine prava. Međutim, ona govori o nečemu što svemu tome protivreči. Naime, delovanje zapadnih centara moći posle zaključivanja Dejtonskog mira, delovanje OHR-a, sve to je u funkciji rušenja Dejtona i realizacije ratnih ciljeva Sarajeva, a ovo je samo malo lukaviji nastavak onoga što su ranije radili. Srpska na to ne treba da nasedne, već treba čvrsto da brani svoje interese, kao i do sada“, kategoričan je Anđelković.
Koliko je zatvaranje kancelarije visokog predstavnika na „dugom štapu“, objašnjava profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja, koji za Sputnjik kaže da plan, odnosno projekat „pet ciljeva, dva uslova“ datira još iz 2008. godine i da od tada ima vrlo malo pomaka u njegovom ispunjavanju.
Činjenica je, kako dodaje, da unutrašnjim akterima, odnosno, političkim elitama nacionalnih zajednica nije bilo baš mnogo stalo da se tu nešto menja, a sa druge strane ni u okvirima institucija međunarodne zajednice nije baš mnogo jasno kako da se taj posao dovrši i kako da se privede kraju mandat kancelarije visokog predstavnika.
„Takođe, u toj njenoj izjavi se pominje Savet za implementaciju mira, koje je jedno prilično neformalizovano telo od 55 učesnica koje su osnovali Britanci još 1995. godine i dugo godina je on bio više jedno savetodavno telo, a sada se odjednom nameće kao institucija. Pritom, Savet za implementaciju mira nije ni formirao kancelariju visokog predstavnika. Ona je formirana po aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, po kome Saveta za implementaciju mira i nema“, objašnjava Šolaja.
U tom smislu su, kako napominje, sve ove stvari dosta nejasne, a naročito taj neki magloviti „srednji rok“ za tih „pet ciljeva i dva uslova“, koji su vrlo rastegljivi u svom krajnjem tumačenju.
„Ako neko zaista želi da BiH prihvati kao međunarodno priznatog subjekta međunarodnog prava, ono što treba uraditi jeste da se
kancelarija visokog predstavnika jednostavno ugasi, a da BiH pređe na unutrašnje funkcionisanje zahvaljujući svom političkom sistemu, odgovornosti svojih predstavnika i svega onog što karakteriše druge države koje su odavno stabilne i koje odavno učestvuju u međunarodnom poretku. To uključuje i proces pristupanja
Evropskoj uniji. Međutim, činjenica je da i taj proces odavno stoji zaglavljen, tako da je zaista nejasno šta se zapravo sa tim htelo“, ukazuje Šolaja.
Ono što sada možemo da vidimo, napominje, jeste da je nemačka diplomatija nešto snažnije prisutna u BiH, pa stoga i ne čudi da nemačka ambasadorka podržava nastup svog nemačkog kolege koji dolazi kao
visoki predstavnik, uprkos činjenici da se u Savetu za implementaciju mira sa tim nije složila Rusija.
„Dakle, očekuje se da će on možda nekim svojim angažovanjem ubrzati te procese, ukoliko tu zaista postoje neke jasne strategije i neka jasna viđenja kako da se tih pet ciljeva i dva uslova ostvare. Međutim, na osnovu iskustava koja smo imali do sada, teško da će to biti tako skoro“, uveren je Miloš Šolaja.
Cilj zapadnih sila da OHR opstane
I Anđelković smatra da „srednji rok“ koji pominje nemačka ambasadorka, zapravo znači da rok za ukidanje kancelarije nije definisan.
„Ona je morala nešto da kaže, pa je rekla nešto što deluje krajnje apstraktno. Njima je očigledno cilj da OHR opstane sve dok ne izvrše centralizaciju Bosne i Hercegovine. Tako da su to prazne priče i mi na to ne treba da nasedamo, a što se tiče poštovanja Dejtona koji se pominje u uslovima, dovoljno je videti koja su ovlašćenja data entitetima i šta se posle dešavalo, pa zaključiti šta su zapadni centri moći, uključujući Nemačku, radili. Pričaju o Dejtonu, a rušili su ga“, primećuje istoričar.
Plan „pet plus dva“, kako je navedeno na sajtu kancelarije visokog predstavnika, podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost (promovisanu putem Sporazuma o utvrđivanju stalne metodologije za utvrđivanje koeficijenata za raspodelu sredstava UIO-a i osnivanja Nacionalnog fiskalnog veća); zaživljavanje vladavine prava (demonstrirano putem usvajanja Državne strategije za ratne zločine, donošenjem Zakona o strancima i azilu i usvajanjem Državne strategije za reformu sektora pravosuđa).
Upravni odbor Saveta za implementaciju mira je takođe utvrdio dva uslova koje treba ispuniti pre zatvaranja kancelarije visokog predstavnika i to — potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pozitivnu procenu situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
