https://lat.sputnikportal.rs/20210621/vremeplov-u-beogradu-na-80-obrtaja-kako-se-slusala-muzika-izmedju-dva-svetska-rata--1125708327.html

Vremeplov u Beogradu na 80 obrtaja: Kako se slušala muzika između dva svetska rata

Vremeplov u Beogradu na 80 obrtaja: Kako se slušala muzika između dva svetska rata

Sputnik Srbija

U Galeriji SANU u Beogradu u utorak uveče otvara se izložba „Muzički intermeco – Kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog“, koja svedoči o ukusu čuvenog... 21.06.2021, Sputnik Srbija

2021-06-21T20:35+0200

2021-06-21T20:35+0200

2023-02-05T15:07+0100

kultura

izložba

pavle beljanski

srpska akademija nauka i umetnosti (sanu)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/15/1125708339_0:0:3622:2048_1920x0_80_0_0_ce6edf0c20cbb8b54fa5ed401a5f8222.jpg

Vredna muzička kolekcija koja svedoči o čitavoj epohiKolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog obuhvata više od devedeset snimaka za slušanje na brzinama od 78 i 80 obrtaja u minuti. Reč je o reprezentativnim izdanjima klasične muzike čuvenih svetskih kompanija kao što su „Kolumbija“ (Columbia Records), „Hiz masters vojs“ (His Master’s Voice), „Pate“ (Pathé), „Polidor“ (Polydor), rekla je na konferenciji za novinare autorka izložbe Jasmina Jakšić Subić.Kolekcija sadrži ploče od šelaka, nabavljane u periodu između dva svetska rata, na kojima su zabeležena dela čuvenih kompozitora iz doba baroka, bečke klasike, romantizma i s početka 20. veka. Reč je o remek-delima Baha, Hendla, Hajdna, Mocarta, Betovena, velikana 19. veka kao što su Šopen, Šubert, List, Vagner, Smetana, kao i autora koji su zakoračili u 20. vek, poput Debisija, Ravela, Stravinskog.Prema rečima autorke izložbe, u kolekciji je najviše Betovenovih kompozicija, a većina izdanja je nabavljena 1927. godine, kada je obeležavan jubilej velikog kompozitora i kada su velike diskografske kuće poput „Kolumbija rekordsa“ i „Hiz masters vojsa“ objavile brojna izdanja s njegovim delima.Posebnu vrednost kolekciji daje to što su na pločama zabeležena izvođenja velikih umetnika poput pijanista Rahmanjinova, Kortoa, Fridmana, violinista Krajzlera i Tiboa, operskih pevača kao što su Fjodor Šaljapin, Pjero Pauli ili Enriko Spada, kao i orkestara Njujorka, San Franciska i Londona, predvođenih najvećim dirigentima 20. veka.Autorka izložbe objašnjava da sredinom dvadesetih godina tehničke mogućnosti nisu bile takve da se više puta snimi jedno izvođenje, tako da su za snimanje birani najbolji orkestri i muzičari i najbolje dvorane.„Zbog tipa produkcije na jednu stranu ploče moglo je da stane desetak minuta, tako da su albumi sadržali po jednu kompoziciju. Na svakom od njih je četiri do 12 ploča, na kojima su reprodukovani koncerti, simfonije... Za snimanje su bili neophodni i urednici koji su skraćivali određene delove kompozicija“, objašnjava Jasmina Jakšić Subić.Muzički "soarei" u Gospodar Jevremovoj uliciPavle Beljanski je u svom stanu u Jevremovoj ulici u Beogradu organizovao druženja, svojevrsne „soaree“, čiji je neizostavni element bilo slušanje muzike, a tokom Drugog svetskog rata bio je zadužen i za osmišljavanje muzičkog programa prilikom okupljanja kod vajara Sretena Stojanovića.„Taj prijateljski odnos s likovnim umetnicima očituje se i u tome što je pojedinima od njih, poput Nedeljka Gvozdenovića, dozvoljavao da puštaju muziku s njegovog gramofona i kada on nije bio u Beogradu. To je za njega predstavljalo poseban čin. Čuvao je svoje ploče kao zenicu oka, tako da su one i danas izuzetno dobro očuvane, iako je šelak krt materijal i lako se lomi“, objašnjava autorka izložbe.Muzička putovanja po EvropiKompleti ploča koji čine najatraktivniji deo kolekcije bili su znatno drugačije upakovani od pojedinačnih izdanja. Omoti kompleta, bogato dekorisani i napravljeni od veoma čvrstog kartona, sa unutrašnjim pojedinačnim papirnim „rukavima” za svaki primerak, sadržali su i programske knjižice luksuzne izrade, što su danas, pored samih fonograma, najznačajniji izvori informacija o ranoj fazi razvoja istorije diskografije i grafičkog dizajna koji je pratio muziku snimljenu na ploče od šelaka.„Zahvaljujući kolekciji gramofonskih ploča i pratećim podacima o prodavnicama u kojima ih je nabavljao, saznajemo i da Pavle Beljanski nije obilazio samo antikvarnice i galerije, nego i prodavnice ploča u Parizu, Rimu, Firenci, ali i u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. Neke od ploča s izložbe nabavljene su u čuvenoj prodavnici Jefte M. Pavlovića u Beogradu, o čemu svedoči zlatni pečat na njihovim omotima“, navela je autorka.Diplomata s istančanim ukusomKao diplomata od karijere Pavle Beljanski (1892 – 1965) zadužio je srpski narod, zahvaljujući ljubavi prema sakupljanju umetničkih dela i istančanom ukusu koji je diktirao njihov izbor. Beljanski je poklanjao izuzetnu pažnju svetu umetnosti, muzejima, obilasku starina, antikvarnica i galerija, ateljea i mesta gde su umetnici izlagali.Život Pavla Beljanskog može se pratiti kroz periode koji uključuju razne aspekte njegove zrelosti i karijere. Školovao se u Beogradu i Parizu, a tokom Prvog svetskog rata bio je na Krfu sa srpskom vojskom.Između dva rata Beljanski je kao diplomata boravio u evropskim centrima, kao što su Stokholm, Varšava, Berlin, Beč, Pariz i Rim, kao i u Beogradu, gde mu je bio dom. Uz neprekidno napredovanje u službi, bavio se prikupljanjem dela savremene jugoslovenske umetnosti.Period Drugog svetskog rata proveo je u Beogradu kao penzionisani diplomata. Ponovo se aktivirao u diplomatskoj službi neposredno po okončanju rata 1945. godine, kao šef Protokola Ministarstva inostranih poslova, u kojem je bio zaposlen do penzionisanja 1959. godine.Poslednje godine života proveo je u Beogradu tragajući za trajnim rešenjem statusa svoje izuzetne umetničke kolekcije. Zbirku je poklonio svom narodu putem Ugovora o poklonu s rukovodstvom AP Vojvodine 1957. godine. Spomen zbirka Pavla Beljanskog konačno je otvorena 1961. godine u Novom Sadu.

2021

Vesti

sr_RS

kultura, izložba, pavle beljanski, srpska akademija nauka i umetnosti (sanu)