https://lat.sputnikportal.rs/20210620/opsezno-istrazivanje-otkriva--sta-odredjuje-duzinu-zivota-1125697561.html
Opsežno istraživanje otkriva ― šta određuje dužinu života
Opsežno istraživanje otkriva ― šta određuje dužinu života
Sputnik Srbija
Besmrtnost i večna mladost su mit i ostaće mit. Novo istraživanje koje je sproveo multidisciplinarni tim naučnika konačno stavlja tačku na raspravu o tome možemo... 20.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-20T08:47+0200
2021-06-20T08:47+0200
2021-08-26T03:13+0200
nauka
starenje
životni vek
podmlađivanje
istraživanje
istraživači
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110929/72/1109297201_0:100:1920:1180_1920x0_80_0_0_c6c56cbd79396b5ca507fdcfb4222063.jpg
Brojna istraživanja koja su imala čak i podršku države, brojnih kompanija, naučnika i zainteresovanih investitora u industriji vrednoj 110 milijardi dolara, za koju se procenjuje da će do 2025. godine vredeti 610 milijardi dolara, decenijama su pokušavala da iskoriste stečena znanja na polju genetike i da pomoću veštačke inteligencije pronađu način da zaustave, pa čak i obrnu proces starenja.U izradi ove studije učestvovao je međunarodni tim naučnika iz 14 zemalja, uključujući i istraživače sa Univerziteta Oksford, a cilj im je bio da provere hipotezu o „nepromenljivoj stopi starenja“ koja kaže da svaka vrsta ima ustaljenu i stabilnu stopu starenja počev od odrasle dobi. „Naši rezultati idu u prilog teoriji da sve više ljudi živi duže zato što je smanjena stopa smrtnosti na mlađim uzrastima“, navodi Hose Manuel Aburto iz Oksfordovog centra za demografske studije, koji je analizirao podatke o broju rođenih i umrlih u svim delovima sveta tokom više vekova.„Uporedili smo podatke o broju rođenih i umrlih ljudi i primata i otkrili da je ovaj opšti obrazac smrtnosti kod obe vrste isti“, dodaje Aburto.Aburto objašnjava da statistički podaci potvrđuju da ljudi žive duže kako im se poboljšava stanje zdravlja i životni uslovi, što ujedno dovodi do povećanja prosečne dužine života na svetu.„Ipak, nagli porast stope smrtnosti, kako se približavamo starosti, nepromenljiv je kod svih vrsta“, tvrdi demograf.Rasprava o tome koliko se može produžiti ljudski vek decenijama deli akademsku zajednicu, a potraga za što dužim i što zdravijim životom posebno je aktuelna u Velikoj Britaniji, u kojoj se najmanje 260 kompanija, 250 investitora, 10 neprofitnih i 10 istraživačkih laboratorija bavi ovim istraživanjima koristeći najnapredniju tehnologiju.Vlada Velike Britanije je čak dala prioritet određenim sektorima koji se bave upotrebom veštačke inteligencije u proučavanju dugovečnosti, uključivši ih među četiri velika izazova strategije budućeg industrijskog razvoja, kojoj je cilj da Britanija stekne prednost u ovoj oblasti.Ali ono što je nedostajalo u ovoj decenijskoj raspravi je istraživanje koje bi uporedilo životni vek različitih životinjskih vrsta i ljudi kako bi utvrdili koji faktori utiču na stopu smrtnosti.Ova poslednja studija popunjava tu prazninu, naglašava Aburto.„Ova izuzetno bogata datoteka nam je omogućila da uporedimo razlike u stopi smrtnosti kako unutar, tako i između različitih vrsta“, kaže on. Dejvid Džems, profesor biogerontologije na Institutu za zdravo starenje Londonskog univerzitetskog koledža, smatra da objavljena studija upućuje na zaključak da je urađeno „vrlo moćno istraživanje čiji rezultati sigurno dokazuju sporne činjenice“.Baza podataka koju je analizirao Aburtov tim otkriva da postoji isti opšti obrazac smrtnosti: visoka stopa smrtnosti odojčadi, koja se naglo smanjuje u periodu detinjstva i tinejdžerskog doba, ostaje niska do rane odrasle dobi, a zatim se sa starošću neprestano povećava, prenosi RTS. „Naše analize potvrđuju da je u ranijim istorijskim periodima očekivani životni vek bio nizak jer je mnogo ljudi umiralo u mladosti“, navodi Aburto.„Ali razvojem medicine, poboljšanjem kvaliteta života, očekivani životni vek se povećao. Sve više ljudi danas živi mnogo duže, međutim stopa smrtnosti starih se nije promenila“, napominje demograf.„Rezultati ove studije pokazuju da evoluciona biologija nadjačava sve druge faktore i napredak medicine nije uspeo da savlada ta biološka ograničenja“, ističe on.
https://lat.sputnikportal.rs/20210526/naucnici-otkrili-koliko-ljudi-mogu-najduze-da-zive-1125452734.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210409/milijarde-dolara-u-igri-krv-mladih-ljudi-moze-da-preokrene-proces-starenja-1125052617.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, starenje, životni vek, podmlađivanje, istraživanje, istraživači, živi svet i genetika, društvo
nauka, starenje, životni vek, podmlađivanje, istraživanje, istraživači, živi svet i genetika, društvo
Opsežno istraživanje otkriva ― šta određuje dužinu života
08:47 20.06.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021) Besmrtnost i večna mladost su mit i ostaće mit. Novo istraživanje koje je sproveo multidisciplinarni tim naučnika konačno stavlja tačku na raspravu o tome možemo li živeti večno i biti zauvek mladi, jer brzinu starenja ne možemo usporiti zbog bioloških ograničenja.
Brojna istraživanja koja su imala čak i podršku države, brojnih kompanija, naučnika i zainteresovanih investitora u industriji vrednoj 110 milijardi dolara, za koju se procenjuje da će do 2025. godine vredeti 610 milijardi dolara, decenijama su pokušavala da iskoriste stečena znanja na polju genetike i da pomoću veštačke inteligencije pronađu način da zaustave, pa čak i obrnu proces starenja.
Ali poslednja, po mnogo čemu jedinstvena, studija dokazuje da najverovatnije ne možemo usporiti brzinu starenja, pre svega zbog bioloških ograničenja.
U izradi ove
studije učestvovao je međunarodni tim naučnika iz 14 zemalja, uključujući i istraživače sa Univerziteta Oksford, a cilj im je bio da provere hipotezu o „nepromenljivoj stopi starenja“ koja kaže da svaka vrsta ima ustaljenu i stabilnu stopu starenja počev od odrasle dobi.
„Naši rezultati idu u prilog teoriji da sve više ljudi živi duže zato što je smanjena stopa smrtnosti na mlađim uzrastima“, navodi Hose Manuel Aburto iz Oksfordovog centra za demografske studije, koji je analizirao podatke o broju rođenih i umrlih u svim delovima sveta tokom više vekova.
„Uporedili smo podatke o broju rođenih i umrlih ljudi i primata i otkrili da je ovaj opšti obrazac smrtnosti kod obe vrste isti“, dodaje Aburto.
„To nas upućuje na zaključak da biološki, a ne faktori životne sredine, određuju našu dužinu života“, navodi on, a prenosi Gardijan.
Aburto objašnjava da statistički podaci potvrđuju da ljudi žive duže kako im se poboljšava stanje zdravlja i životni uslovi, što ujedno dovodi do povećanja prosečne dužine života na svetu.
„Ipak, nagli porast stope smrtnosti, kako se približavamo starosti, nepromenljiv je kod svih vrsta“, tvrdi demograf.
Rasprava o tome koliko se može produžiti ljudski vek decenijama deli akademsku zajednicu, a potraga za što dužim i što zdravijim životom posebno je aktuelna u Velikoj Britaniji, u kojoj se najmanje 260 kompanija, 250 investitora, 10 neprofitnih i 10 istraživačkih laboratorija bavi ovim istraživanjima koristeći najnapredniju tehnologiju.
Vlada Velike Britanije je čak dala prioritet određenim sektorima koji se bave upotrebom veštačke inteligencije u proučavanju dugovečnosti, uključivši ih među četiri velika izazova strategije budućeg industrijskog razvoja, kojoj je cilj da Britanija stekne prednost u ovoj oblasti.
Ali ono što je nedostajalo u ovoj decenijskoj raspravi je istraživanje koje bi uporedilo životni vek različitih životinjskih vrsta i ljudi kako bi utvrdili koji faktori utiču na stopu smrtnosti.
Ova poslednja studija popunjava tu prazninu, naglašava Aburto.
„Ova izuzetno bogata datoteka nam je omogućila da uporedimo razlike u stopi smrtnosti kako unutar, tako i između različitih vrsta“, kaže on.
Dejvid Džems, profesor biogerontologije na Institutu za zdravo starenje Londonskog univerzitetskog koledža, smatra da objavljena studija upućuje na zaključak da je urađeno „vrlo moćno istraživanje čiji rezultati sigurno dokazuju sporne činjenice“.
Baza podataka koju je analizirao Aburtov tim otkriva da postoji isti opšti obrazac smrtnosti: visoka stopa smrtnosti odojčadi, koja se naglo smanjuje u periodu detinjstva i tinejdžerskog doba, ostaje niska do rane odrasle dobi, a zatim se sa starošću neprestano povećava,
prenosi RTS.
„Naše analize potvrđuju da je u ranijim istorijskim periodima očekivani životni vek bio nizak jer je mnogo ljudi umiralo u mladosti“, navodi Aburto.
„Ali razvojem medicine, poboljšanjem kvaliteta života, očekivani životni vek se povećao. Sve više ljudi danas živi mnogo duže, međutim stopa smrtnosti starih se nije promenila“, napominje demograf.
„Rezultati ove studije pokazuju da evoluciona biologija nadjačava sve druge faktore i napredak medicine nije uspeo da savlada ta biološka ograničenja“, ističe on.
