https://lat.sputnikportal.rs/20210619/kina-svemir-rusija-amerika-stefan-djuric-1125666107.html

„Zvezda u usponu“: Kina krenula u osvajanje svemira, može li da parira — Rusiji i Americi

„Zvezda u usponu“: Kina krenula u osvajanje svemira, može li da parira — Rusiji i Americi

Sputnik Srbija

Kina je proteklih godina krenula u „osvajanje“ svemira. To najbolje pokazuju lansiranja kosmičkih brodova s ljudskom posadom ili roverima, postavljanje teleskopa na... 19.06.2021, Sputnik Srbija

2021-06-19T12:33+0200

2021-06-19T12:33+0200

2021-06-19T13:03+0200

analize i mišljenja

kina

svemir

program

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/11/1125664974_0:160:3073:1889_1920x0_80_0_0_717b31f896483b8bd68c8cfd5f326a71.jpg

Poslednji kineski svemirski poduhvat je lansiranje letelice „Šendžou 12“, koje je obavljeno u četvrtak. Kina je letelicom poslala svoju prvu misiju s ljudskom posadom u svemir posle skoro pet godina.U najdužu kinesku svemirsku misiju do sada poletela su tri astronauta, koji će u svemiru ostati tri meseca kako bi radili na sprovođenju ambicioznog plana završetka svemirske stanice do kraja sledeće godine.Kina u „pohodu“ na svemirNaučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu prof. Luka Popović za Sputnjik kaže da je Kina u proteklih 15 godina napravila ogroman iskorak u kosmičkim istraživanjima i programima i da je na tom polju — „zvezda u usponu“.„Lansiranje posade u svemir je nešto što je veoma izuzetno i što pokazuje da će oni u budućnosti biti veoma ozbiljni igrači pored NASA, Evropske i Ruske svemirske agencije. Kinezi su samostalno krenuli. Za mene i moje kolege sa Zapada je bilo otkrovenje kada smo naišli na rad od pre sedam, osam godina, koji je pokazao da je kineski teleskop na Mesecu radio istraživanja. To je bilo prvo što je ukazivalo na uspon Kine u toj sferi“, predočava Popović.Kineski astronauti pred poletanje u svemir Rusija i Amerika — kosmičke sileDocent na katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu Dušan Marčeta slaže se da je Kina proteklih godina značajno napredovala u oblasti kosmičkih istraživanja, ali smatra da su Rusija i Amerika i dalje u velikoj tehnološkoj prednosti u odnosu na tu zemlju.„Očigledno je da ih u poslednje vreme Kinezi sustižu ne samo u kvantitativnom, već i u kvalitativnom smislu. Oni napreduju u različitim oblastima kosmičkog programa, poput orbitalnog, u smislu izgradnje njihove svemirske stanice u Zemljinoj orbiti. Tu su i lunarni i programi u dubokom svemiru, na Marsu. Kinezi su svesni svog zaostajanja i pokušavaju da na svim poljima kosmičkog prostora nadoknade nedostatak. Ipak, činjenica je da oni i dalje nisu, niti će, po mojoj proceni, u bliskoj budućnosti postati lideri u istraživanju kosmosa“, ističe Marčeta.Kako kaže, teško je proceniti kada će Kina dostići nivo Rusije i Amerike, pa i Evrope i Japana na tom polju, jer ta zemlja i dalje unapređuje tehnološka dostignuća drugih kosmičkih sila. Da bi bila ključan „igrač“ u toj oblasti, Kina mora da postane najinovativnija.Veliki tehnološki kapacitetiIpak, Popović skreće pažnju na velike tehnološke kapacitete Kine i njenu doslednost u ostvarivanju ciljeva u oblasti istraživanja svemira:Marčeta ističe da svakako treba obratiti pažnju na odgovor drugih velikih sila na kinesku ekspanziju na kosmičkom tržištu.„Što više konkurencije, to više rezultata, pa se u narednom periodu možda može očekivati intenziviranje nekih atraktivnih programa za široke mase, poput ponovnog slanja ljudske posade na Mesec. To je nešto što može da bude globalni rezultat ulaska novog ’igrača‘ na tržište“, napominje Marčeta.Podsetimo, „Šendžou 12“, što znači „Božanski brod“, treća je od 11 misija potrebnih za završetak kineske svemirske stanice do 2022. Kina je započela izgradnju svemirske stanice krajem aprila lansiranjem modula „Tijenhe“, prvog i najvećeg od tri na stanici koji je Kina samostalno razvila. Nalazi se na oko 380 kilometara iznad Zemlje i na njemu će boraviti tročlana posada „Šendžoua 12“.Kineski rover „Džurong“ na površini Marsa Osim toga, Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA) početkom juna je objavila slike sa Marsa, gde rover „Džurong“ od 15. maja istražuje površinu planete i traži tragove vode ili leda koji bi mogli da pomognu da shvatimo da li je ikada bilo života na Marsu.Takođe, Kina je u aprilu saopštila i da će održati diskusiju o pravljenju odbrambenog sistema protiv asteroida koji prolaze blizu Zemlje.Uz to, ta zemlja je u martu potpisala memorandum o saradnji s Rusijom u formiranju svemirske istraživačke stanice na Mesecu. Stvaranje rusko-kineske naučne stanice na Mesecu biće realizovano u tri faze do 2035. godine.Kina je poslednjih godina istraživanje svemira označila kao prioritet, s ciljem da se napravi program koji će omogućiti na hiljade svemirskih letova godišnje, dok bi do 2045. godine na desetine hiljada ljudi trebalo da napusti zemljinu atmosferu u turističkom aranžmanu.Saznajte: Ko je jedini Srbin koji već pet godina u Kini radi na najvećem radio teleskopu na svetuPročitajte još:

kina

2021

Vesti

sr_RS

analize i mišljenja, kina, svemir, program