https://lat.sputnikportal.rs/20210617/novine-poreskoj-politici-zaposljavanje-mladih-koje-dugorocno-menja-srbiju-1125671296.html
Novine u poreskoj politici — zapošljavanje mladih koje dugoročno menja Srbiju
Novine u poreskoj politici — zapošljavanje mladih koje dugoročno menja Srbiju
Sputnik Srbija
Najavljene promene u poreskoj politici koje se odnose na mlade ljude, svakako će doprineti njihovom većem zapošljavanju, ali će i dugoročno uticati na naše društvo... 17.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-17T20:54+0200
2021-06-17T20:54+0200
2021-06-18T11:42+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
porezi i doprinosi na zarade
olakšice
zapošljavanje
mladi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_9840871108b16ac9d24aae4ae74ab0f6.jpg
Uz ogradu da će konkretnije i više moći da se kaže tek kada izmene koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić budu pretočene u zakonske odredbe, počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković smatra da je reč o podsticajnim merama za zapošljavanje mladih koje su na fonu onoga što su i poslodavci i sindikati još ranije tražili.Do zapošljavanja mladih uz poreske olakšiceJedna od tri najavljene mere je ukidanje obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za ljude mlađe od 40 godina. Reč je o ekstraporezu koji izmiruju jednom godišnje oni čija su primanja veća od trostrukog iznosa prosečne zarade i taj porez iznosi 10, odnosno 15 odsto, zavisno od visine prihoda.Druga je da bi zarade onih koji se prvi put zapošljavaju bile oslobođene plaćanja 70 odsto poreza i doprinosa i to na tri godine. Uslov za poslodavca je da im je zarada najmanje u visini prosečne plate i da tokom te tri godine ne smanjuje broj zaposlenih.Mladi će laše do prvog posla ako poslodavac bude oslobođen 70 odsto plaćanja poreza i doprinosa na isplaćenu prosečnu platu u Srbiji.
Isto toliko bi bilo oslobađane plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istraživanja i razvoja.Jasna računicaRačunica je jednostavna. Prosečna neto zarada u Srbiji je trenutno nešto iznad 65.000 dinara. Ako bi početnik imao platu manju od te, na primer 60.000 dinara, uz izdvajanja za poreze i doprinose koja iznose 60 odsto, poslodavca bi to koštalo 36.000 dinara. Uz umanjenje za poreze i doprinose od 70 odsto na isplaćenu prosečnu platu pak izdvojio bi tek oko 12.000 dinara.To je, ističe Atanacković, svakako jedna od podsticajnih mera zapošljavanja mladih, a na pitanje da li bi poslodavcima bila prihvatljiva ova računica, on kaže da treba videti kakvu će zakonsku formu to dobiti.On kaže da već godinama apeluju da se smanje zahvatanja iz zarada, smatrajući da će tako biti mnogo više prijavljenih radnika i da će onda njihove plate koje se prijavljuju biti veće. S obzirom na visinu poreza i doprinosa najčešće se ne prijavljuje puna plata, nego ona bude umanjena i na to se izdvaja za poreze i doprinose, a ostatak poslodavac isplati u kešu, ističe naš sagovornik.Od pomoći i socijalne karteZa razliku od nas gde je poreska stopa za sve ista, u zapadnoj Evropi je poresko opterećenje različito, zavisno od toga, na primer, da li je zaposleni samac, ili ima četvoročlanu porodicu. Tamo se vodi računa da se ne oporezuje na isti način neko kome je potrebno više novca da bi izdržavao porodicu, kaže Atanacković.Oslobađanje od plaćanja ekstraporeza za mlađe od 40 godina i ulaganje tog novca u širenje posla stimulisalo bi uspešne da ostanu u Srbiji i otvaraju nova radna mesta.
Vetar u leđa da razvijaju posao„Kod mere koja se tiče neoporezivanja godišnjeg prihoda za mlađe od 40 godina, to se odnosi, pre svega, na one koji imaju za naše uslove velika primanja, kako bi bili stimulisani da ostaju ovde, da ne traže posao u inostranstvu“, objašnjava naš sagovornik.Oni bi dobili vetar u leđa tako što bi sredstva koja bi otišla na plaćanje ekstraporeza uložili u razvijanje posla, pa tako i u zapošljavanje novih ljudi. Procene poreskih stručnjaka su da je takvih koji plaćaju ekstraporez između 20 i 30 hiljada.Oslobađane plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istraživanja i razvoja, Atanacković vidi kao pomoć zapošljavanju mladih koji se bave naukom kako ne bi odlazili iz zemlje.To što se pravi razlika među zaposlenima, što neko ima više poreskih olakšica, on smatra logičnim. Dugoročno gledano, moglo bi da ima pozitivne posledice po društvo uopšte ukoliko bi mladi ovde ostali da rade i da se bave naučno-istraživačkim radom. Srbija, kako napominje, ne može da konkuriše platama koje se ostvaruju u neuporedivo bogatijim zemljama, ali može da napravi određene razlike.Zato Atanacković smatra da su najavljene poreske promene dobrodošle, i za poslodavce, i za zaposlene.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:0:1920:1440_1920x0_80_0_0_17dd7b5ad517eec946ed9f6c59c9ca23.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, porezi i doprinosi na zarade, olakšice, zapošljavanje, mladi
analize i mišljenja, komentari i analitika, porezi i doprinosi na zarade, olakšice, zapošljavanje, mladi
Novine u poreskoj politici — zapošljavanje mladih koje dugoročno menja Srbiju
20:54 17.06.2021 (Osveženo: 11:42 18.06.2021) Najavljene promene u poreskoj politici koje se odnose na mlade ljude, svakako će doprineti njihovom većem zapošljavanju, ali će i dugoročno uticati na naše društvo, utoliko što će sa drugim podsticajnim merama doprineti da manje mladih ljudi napušta Srbiju u potrazi za poslom i boljom platom.
Uz ogradu da će konkretnije i više moći da se kaže tek kada
izmene koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić budu pretočene u zakonske odredbe, počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković smatra da je reč o podsticajnim merama za
zapošljavanje mladih koje su na fonu onoga što su i poslodavci i sindikati još ranije tražili.
Do zapošljavanja mladih uz poreske olakšice
Jedna od tri najavljene mere je ukidanje obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za ljude mlađe od 40 godina. Reč je o ekstraporezu koji izmiruju jednom godišnje oni čija su primanja veća od trostrukog iznosa prosečne zarade i taj porez iznosi 10, odnosno 15 odsto, zavisno od visine prihoda.
Druga je da bi zarade onih koji se prvi put zapošljavaju bile oslobođene plaćanja 70 odsto poreza i doprinosa i to na tri godine. Uslov za poslodavca je da im je zarada najmanje u visini prosečne plate i da tokom te tri godine ne smanjuje broj zaposlenih.
Mladi će laše do prvog posla ako poslodavac bude oslobođen 70 odsto plaćanja poreza i doprinosa na isplaćenu prosečnu platu u Srbiji.
Isto toliko bi bilo oslobađane plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istraživanja i razvoja.
„Sami poslodavci su izbegavali da prime mlade ljude na prvi posao s obzirom na to da oni u našim uslovima nemaju dovoljno prakse, tako da je ovo stimulans za poslodavce da ga manje košta novozaposleni početnik. S druge strane, on može da mu dâ i veću zaradu s obzirom na to da ima manji trošak u bruto plati“, kaže Atanacković za Sputnjik.
Računica je jednostavna. Prosečna neto zarada u Srbiji je trenutno nešto iznad 65.000 dinara. Ako bi početnik imao platu manju od te, na primer 60.000 dinara, uz izdvajanja za poreze i doprinose koja iznose 60 odsto, poslodavca bi to koštalo 36.000 dinara. Uz umanjenje za poreze i doprinose od 70 odsto na isplaćenu prosečnu platu pak izdvojio bi tek oko 12.000 dinara.
To je, ističe Atanacković, svakako jedna od podsticajnih mera zapošljavanja mladih, a na pitanje da li bi poslodavcima bila prihvatljiva ova računica, on kaže da treba videti kakvu će zakonsku formu to dobiti.
On kaže da već godinama apeluju da se smanje zahvatanja iz zarada, smatrajući da će tako biti mnogo više prijavljenih radnika i da će onda njihove plate koje se prijavljuju biti veće. S obzirom na visinu poreza i doprinosa najčešće se ne prijavljuje puna plata, nego ona bude umanjena i na to se izdvaja za poreze i doprinose, a ostatak poslodavac isplati u kešu, ističe naš sagovornik.
Od pomoći i socijalne karte
„Ako se na ovaj način stimuliše prosečna zarada, onda je to to. Stimuliše se prijavljivanje zarada na koje se plaćaju porezi i doprinosi i tako prikupljeni novac u budžet će biti veći, s tim što mi očekujemo da se primeni Zakon o socijalnim kartama i da se tome prilagodi način plaćanja“, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca.
Za razliku od nas gde je
poreska stopa za sve ista, u zapadnoj Evropi je poresko opterećenje različito, zavisno od toga, na primer, da li je zaposleni samac, ili ima četvoročlanu porodicu. Tamo se vodi računa da se ne oporezuje na isti način neko kome je potrebno više novca da bi izdržavao porodicu, kaže Atanacković.
Oslobađanje od plaćanja ekstraporeza za mlađe od 40 godina i ulaganje tog novca u širenje posla stimulisalo bi uspešne da ostanu u Srbiji i otvaraju nova radna mesta.
Vetar u leđa da razvijaju posao
„Kod mere koja se tiče neoporezivanja godišnjeg prihoda za mlađe od 40 godina, to se odnosi, pre svega, na one koji imaju za naše uslove velika primanja, kako bi bili stimulisani da ostaju ovde, da ne traže posao u inostranstvu“, objašnjava naš sagovornik.
Oni bi dobili vetar u leđa tako što bi sredstva koja bi otišla na plaćanje ekstraporeza uložili u razvijanje posla, pa tako i u zapošljavanje novih ljudi. Procene poreskih stručnjaka su da je takvih koji plaćaju ekstraporez između 20 i 30 hiljada.
Oslobađane plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istraživanja i razvoja, Atanacković vidi kao pomoć zapošljavanju mladih koji se bave naukom kako ne bi odlazili iz zemlje.
To što se pravi razlika među zaposlenima, što neko ima više poreskih olakšica, on smatra logičnim. Dugoročno gledano, moglo bi da ima pozitivne posledice po društvo uopšte ukoliko bi mladi ovde ostali da rade i da se bave naučno-istraživačkim radom. Srbija, kako napominje, ne može da konkuriše platama koje se ostvaruju u neuporedivo bogatijim zemljama, ali može da napravi određene razlike.
Zato Atanacković smatra da su najavljene poreske promene dobrodošle, i za poslodavce, i za zaposlene.