https://lat.sputnikportal.rs/20210617/mogu-li-glavni-igraci-da-deaktiviraju-tempiranu-bombu-na-kojoj-sedi-svet-1125652369.html
Mogu li glavni igrači da deaktiviraju „tempiranu bombu“ na kojoj sedi svet
Mogu li glavni igrači da deaktiviraju „tempiranu bombu“ na kojoj sedi svet
Sputnik Srbija
Da svet sedi na tempiranoj bombi, smatraju ekonomisti Dojče banke, koji ocenjuju da će zanemarivanje rasta inflacije i štampanje novca bez pokrića... 17.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-17T19:57+0200
2021-06-17T19:57+0200
2021-08-26T04:39+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
inflacija
federalne rezerve sad
ecb
kamate
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112277/19/1122771901_0:164:3059:1885_1920x0_80_0_0_0ff5774ad87a22822fcfc2457868af6e.jpg
U izveštaju ekonomista Dojče banke upozoreno je da je štampanje novca koji se ubrizgava u ekonomiju bez presedana, a da se istovremeno ignoriše rast inflacije, što može da dovede do velikih ekonomskih posledica u svetu, možda već 2023. godine.„Posledica tolerisanja inflacije biće veći poremećaj ekonomske i finansijske aktivnosti nego što bi to bilo u slučaju da Fed konačno deluje“, napisali su ekonomisti nemačke banke koja posluje u više od 70 država.Šta će uraditi glavni igračiProfesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović i direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić smatraju da vodeće centralne banke u svetu, američke Federalne rezerve (Fed) i Evropska centralna banka (ECB) neće dozvoliti takav scenario.Živanović za Sputnjik ukazuje na to da hiperinflatorni scenario najviše zavisi od ključnih kamatnih stopa Feda i ECB-a, a te institucije su, kako podseća, eksplicitne u najavi da ključne kamatne stope u skorijem roku neće menjati. A one su — nikad niže.I američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka ključne kamatne stope drže na nikad nižem nivou i značajnije promene po tom pitanju ne treba očekivati ni u narednoj godini.
Držaće ih, kako kaže, čvrsto zakovane negde do drugog kvartala naredne godine. ECB će ključnu kamatnu stopu čak držati u negativnom znaku, na nekih minus 0,50 odsto, dok će Fed svoju gađati između nula i 0,25 odsto.Profesor bankarstva smatra da su mali izgledi da se do kraja 2022. tu nešto bitnije promeni, a te referentne kamatne stope ključne dve centralne banke u svetu odlučujuće utiču na kretanje kamatnih stopa kod ostalih banaka.Mnogo novca naštampano, ali...S obzirom na to da tek polovinom sledeće godine kamatne stope mogu da idu na pozitivne nivoe, on ne vidi prostor da može doći do hiperinflatornih scenarija niti do dramatičnog rasta cene finansijskih resursa.On zato smatra da naštampani novac, bez obzira što je u tolikoj količini, neće stvoriti inflaciju na nama poznat način. U prilog tome on napominje da na ključnim tržištima, kakvo je tržište automobila, inflacije nema ili je nema u vidljivoj meri.Mnogo novca je naštampano za pomoć privredi, ali je veći njegov deo zadržan u strukturi finansijskog tržišta nego što je otišao direktno privrednim subjektima.
Neće dozvoliti destabilizaciju dolaraPogotovo što bi to, kako dodaje, devastiralo cene akcija njihovih kompanija.Ni hiperinflacijuOn smatra da će u slučaju pregrejane privredne ekspanzije, posebno usled skoka cena energenata, transporta, sirovina... taj naštampani kvantum novca od strane Feda i ECB-a oni poništavati, povlačiti novac iz opticaja, a ključne kamatne stope će povećavati. Redukovaće se kreditna aktivnost banaka i svakako će biti sprečena hiperinflacija, ističe Živanović.Sa kamatama će, nesumnjivo, porasti i cena javnog duga, ali on nema dilemu da se sada kada kamata gotovo da nema, treba zaduživati.„Ali u tome treba imati meru. Naš javni dug još nije alarmantno visok, a s druge strane, mere podrške privredi su održale pristojan nivo ekonomske aktivnosti i zaposlenosti i svakako bi cena bila mnogo veća da se nismo zaduživali. Tu idemo u korak sa vremenom i sa svetom i naš dug nije eskalirao u odnosu na mnoge zemlje u svetu“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije.Po njegovoj oceni, razloga za strah nemamo, ali svakako moramo biti oprezni, jer će cena javnog duga umereno rasti.Rast cena kao nužno zloI Nikolić smatra da je inflacija nužno zlo u ovom trenutku. Logično je, kaže, da je tokom pandemije poremećeni lanac snabdevanja proizveo nestašice određene robe, što je uticalo na poskupljenje, odnosno podstaklo inflaciju.Nikolić napominje da oni još nisu zadovoljni oporavkom privrede, da su rezultati prvog tromesečja pokazali da su mnoge zemlje, čak i evrozona, zabeležile recesiju i da se tek u drugoj polovini godine očekuje bitniji oporavak.Šefica ECB Kristin Lagard je najavila da će sigurno do proleća iduće godine biti nastavljeno sa ekspanzivnom monetarnom politikom kako bi se pomoglo privredi članica EU.
Nastavlja se sa olakšicama i u 2022.On podseća da je šefica ECB-a Kristin Lagard upravo potvrdila da će do proleća iduće godine biti nastavljeno sa sadašnjom ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom, koja podrazumeva olakšice na tržištu novca.„Pratiće se efekat obimnog paketa pomoći u EU. Do kraja godine oni bi finansijskim tržištima iz Fonda za oporavak EU trebalo da isporuče 13 odsto paketa podrške. To će biti novi podsticajni efekat po ekonomiju i moguće je da će opet imati negativne posledice na inflaciju, ali šta je tu je“, ističe ovaj ekonomista.Očigledno je, kako kaže, da se trenutno vaga između inflacije i privrednog rasta i da je težište definitivno i dalje na rastu.A ako dođe do neobuzdane inflacije, zna se kako se to rešava — zaoštravanjem monetarne politike i restriktivnijom fiskalnom politikom, zaključuje Nikolić za Sputnjik.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, inflacija, federalne rezerve sad, ecb, kamate, svet
analize i mišljenja, komentari i analitika, inflacija, federalne rezerve sad, ecb, kamate, svet
Mogu li glavni igrači da deaktiviraju „tempiranu bombu“ na kojoj sedi svet
19:57 17.06.2021 (Osveženo: 04:39 26.08.2021) Da svet sedi na tempiranoj bombi, smatraju ekonomisti Dojče banke, koji ocenjuju da će zanemarivanje rasta inflacije i štampanje novca bez pokrića gurnuti globalnu ekonomiju u veliku krizu. Po oceni sagovornika Sputnjika, reč je ipak o preteranim ocenama, tim pre što glavni igrači neće raditi u korist svoje štete.
U
izveštaju ekonomista Dojče banke upozoreno je da je
štampanje novca koji se ubrizgava u ekonomiju bez presedana, a da se istovremeno ignoriše
rast inflacije, što može da dovede do velikih
ekonomskih posledica u svetu, možda već 2023. godine.
„Posledica tolerisanja inflacije biće veći poremećaj ekonomske i finansijske aktivnosti nego što bi to bilo u slučaju da Fed konačno deluje“, napisali su ekonomisti nemačke banke koja posluje u više od 70 država.
Šta će uraditi glavni igrači
Profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović i direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić smatraju da vodeće centralne banke u svetu, američke Federalne rezerve (Fed) i Evropska centralna banka (ECB) neće dozvoliti takav scenario.
Živanović za Sputnjik ukazuje na to da hiperinflatorni scenario najviše zavisi od ključnih kamatnih stopa Feda i ECB-a, a te institucije su, kako podseća, eksplicitne u najavi da ključne kamatne stope u skorijem roku neće menjati. A one su — nikad niže.
I američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka ključne kamatne stope drže na nikad nižem nivou i značajnije promene po tom pitanju ne treba očekivati ni u narednoj godini.
Držaće ih, kako kaže, čvrsto zakovane negde do drugog kvartala naredne godine. ECB će ključnu kamatnu stopu čak držati u negativnom znaku, na nekih minus 0,50 odsto, dok će Fed svoju gađati između nula i 0,25 odsto.
Profesor bankarstva smatra da su mali izgledi da se do kraja 2022. tu nešto bitnije promeni, a te referentne kamatne stope ključne dve centralne banke u svetu odlučujuće utiču na kretanje kamatnih stopa kod ostalih banaka.
Mnogo novca naštampano, ali...
S obzirom na to da tek polovinom sledeće godine kamatne stope mogu da idu na pozitivne nivoe, on ne vidi prostor da može doći do hiperinflatornih scenarija niti do dramatičnog rasta cene finansijskih resursa.
„Činjenica je da je mnogo novca naštampano, ali je i činjenica da on više ne ide direktno privrednim subjektima, što bi se odražavalo na cene. On se više zadržava u strukturi finansijskog tržišta. Znači, banke naštampaju svoje obveznice, centralne banke to otkupe, one daju niske kamatne stope i taj novac ostaje na finansijskom tržištu. Samo se deo preliva direktno poslovnim klijentima i ide kroz kreditne kanale“, objašnjava Živanović.
On zato smatra da naštampani novac, bez obzira što je u tolikoj količini, neće stvoriti inflaciju na nama poznat način. U prilog tome on napominje da na ključnim tržištima, kakvo je tržište automobila, inflacije nema ili je nema u vidljivoj meri.
Mnogo novca je naštampano za pomoć privredi, ali je veći njegov deo zadržan u strukturi finansijskog tržišta nego što je otišao direktno privrednim subjektima.
Neće dozvoliti destabilizaciju dolara
„Nije realno da američke Federalne rezerve ni posle 2023. dozvole inflatorna scenarija koja će voditi SAD u višegodišnju inflaciju, jer bi to prilično destabilizovalo dolar, pre svega, u odnosu na juan, jen i istočne valute. To bi prilično destabilizovalo ključnu trgovačku internacionalnu valutu koja beskamatno kreditira javni dug i beskamatno na dugi rok reciklira američki dolar. Nisam siguran da će oni takvu stvar dozvoliti“, ističe naš sagovornik.
Pogotovo što bi to, kako dodaje, devastiralo cene akcija njihovih kompanija.
On smatra da će u slučaju pregrejane privredne ekspanzije, posebno usled skoka cena energenata, transporta, sirovina... taj naštampani kvantum novca od strane Feda i ECB-a oni poništavati, povlačiti novac iz opticaja, a ključne kamatne stope će povećavati. Redukovaće se kreditna aktivnost banaka i svakako će biti sprečena hiperinflacija, ističe Živanović.
Sa kamatama će, nesumnjivo,
porasti i cena javnog duga, ali on nema dilemu da se
sada kada kamata gotovo da nema,
treba zaduživati.
„Ali u tome treba imati meru. Naš javni dug još nije alarmantno visok, a s druge strane, mere podrške privredi su održale pristojan nivo ekonomske aktivnosti i zaposlenosti i svakako bi cena bila mnogo veća da se nismo zaduživali. Tu idemo u korak sa vremenom i sa svetom i naš dug nije eskalirao u odnosu na mnoge zemlje u svetu“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije.
Po njegovoj oceni, razloga za strah nemamo, ali svakako moramo biti oprezni, jer će cena javnog duga umereno rasti.
I Nikolić smatra da je inflacija nužno zlo u ovom trenutku. Logično je, kaže, da je tokom pandemije poremećeni lanac snabdevanja proizveo nestašice određene robe, što je uticalo na poskupljenje, odnosno podstaklo inflaciju.
„U ovom trenutku i dalje je stav ECB-a i Feda da tu politiku podrške privredi i njenog oporavka treba nastaviti. Oni i dalje ne izražavaju zabrinutost u meri da bi to bio dovoljan razlog da se od te politike odustane“, ističe naš sagovornik.
Nikolić napominje da oni još nisu zadovoljni oporavkom privrede, da su rezultati prvog tromesečja pokazali da su mnoge zemlje, čak i evrozona, zabeležile recesiju i da se tek u drugoj polovini godine očekuje bitniji oporavak.
Šefica ECB Kristin Lagard je najavila da će sigurno do proleća iduće godine biti nastavljeno sa ekspanzivnom monetarnom politikom kako bi se pomoglo privredi članica EU.
Nastavlja se sa olakšicama i u 2022.
On podseća da je šefica ECB-a Kristin Lagard upravo potvrdila da će do proleća iduće godine biti nastavljeno sa sadašnjom ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom, koja podrazumeva olakšice na tržištu novca.
„Pratiće se efekat obimnog paketa pomoći u EU. Do kraja godine oni bi finansijskim tržištima iz Fonda za oporavak EU trebalo da isporuče 13 odsto paketa podrške. To će biti novi podsticajni efekat po ekonomiju i moguće je da će opet imati negativne posledice na inflaciju, ali šta je tu je“, ističe ovaj ekonomista.
Očigledno je, kako kaže, da se trenutno vaga između inflacije i privrednog rasta i da je težište definitivno i dalje na rastu.
A ako dođe do neobuzdane inflacije, zna se kako se to rešava — zaoštravanjem monetarne politike i restriktivnijom fiskalnom politikom, zaključuje Nikolić za Sputnjik.
