https://lat.sputnikportal.rs/20210617/babis-muslimani-eu-stefan-djuric-1125651846.html
Šta se krije iza prognoza češkog premijera koje podsećaju na scenario — islamizacije Evrope
Šta se krije iza prognoza češkog premijera koje podsećaju na scenario — islamizacije Evrope
Sputnik Srbija
Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da će Holandija i Švedska postati zemlje sa većinski muslimanskim stanovništvom u narednim decenijama. Isto je rekao i za... 17.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-17T12:24+0200
2021-06-17T12:24+0200
2023-11-02T12:40+0100
analize i mišljenja
andrej babiš
švedska
belgija
muslimani
holandija (država)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110937/13/1109371346_0:146:2978:1821_1920x0_80_0_0_8034c462e7f0103352bb9e6c39b3e8af.jpg
Kako je Babiš procenio, muslimani će biti većina stanovništva u Holandiji do 2044, u Belgiji do 2050, a u Švedskoj do 2065. godine. Njegove prognoze naišle su na oštre kritike, a u prilog im ne idu ni podaci.Islamizacija Evrope — politika, a ne realnostIako je islam trenutno druga religija po broju vernika u Holandiji i Švedskoj, ispoveda je tek pet, odnosno osam odsto stanovnika tih zemalja. U Belgiji tu religiju ispoveda između četiri i 7,6 odsto stanovništva.Prema podacima „Jurostata“ (Eurostat), od 1. januara 2020. godine, državljani zemalja koje nisu članice, a koji žive na prostoru EU, čine samo 5,1 odsto ukupnog stanovništva Unije. Njih je 23 miliona od ukupno 447,3 miliona stanovnika. Tokom 2019. godine, u Švedskoj je zabeleženo ukupno 115.805 imigracija, u Belgiji 150.006, a u Holandiji 215.756.Državljani zemalja koje nisu članice, a koji žive na prostoru EU, čine samo 5,1 odsto ukupnog stanovništva Unije Statistika holandskih vlasti pokazuje da je u periodu između 2010. i 2017. godine u tu zemlju ušlo više od 62.000 ljudi sirijskog porekla. Za Švedsku i Belgiju ne postoje zvanične statistike zasnovane na etničkoj pripadnosti.Urednik časopisa „Demografija“ i vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Knežević za Sputnjik ocenjuje da Babiševe tvrdnje nisu realne, već političke, jer zapadne zemlje broj imigranata usklađuju prema potrebama nacionalnih tržišta rada i strogo vode računa o tome koliko migranata dolazi i odlazi s njihovih teritorija.„To su ozbiljni problemi o kojima se raspravlja u parlamentu. To nije prepušteno pojedincu ili nekom hiru. Migracijama se bave u kontekstu radne snage, u funkciji obavljanja onih poslova koje tamošnje domicilno stanovništvo ne želi da obavlja odavno. Zato primaju toliko ljudi koji dolaze iz trećih zemalja. Ako osete da to kod njih menja ravnotežu i da postaje opasno po društvo, oni će napraviti niz koraka kojima će to ili smanjiti ili rešiti na neki drugi način“, pojašnjava Knežević.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi tržištem rada i migracijama, Mihail Arandarenko slaže se da je Babiševa izjava politička:Govoreći o celom svetu, Arandarenko ističe da je procenat ljudi koji žive u zemljama u kojima nisu rođeni samo 3,4 odsto.„Mislim da Švajcarska ima mnogo imigranata, možda do trećine. Eventualno i Luksemburg. Svi ostali imaju dosta manje. Švedska je blizu, ali sigurno ima ispod 20 odsto“, predočava Arandarenko.Babiševa izjava – politički izgovor Problem integracije imigranataKnežević napominje da su imigranti koji nemaju državljanstvo neke od zapadnih zemalja stalno u neizvesnosti da li će biti vraćeni u svoju zemlju i ukazuje na problem integracije migranata u zapadnim državama:„Oni imaju nacionalne strategije za integraciju migranata. Međutim, u realnosti se veliki broj njih nikada nije integrisao. Oni žive paralelne živote tamo i zato sporadično dolazi do problema. To je težak i dugotrajan proces i više je karakterističan za visokoobrazovano stanovništvo. Niže obrazovano stanovništvo tamo odlazi da bi ostalo u sociokulturnim obrascima koje je donelo iz svoje zemlje i to važi za sve imigrante. To je univerzalno pravilo, a da će ih brojčano biti više, to je čista zabluda.“Babiš je, inače, dugogodišnji zagovornik ograničene imigracije. Tokom migracione krize 2015. godine, Češka je odbila da prihvati migrantske kvote predložene na nivou EU. Muslimansko stanovništvo danas čini manje od jednog procenta ukupne populacije Češke, što znači da je ta zemlja među onima sa najmanje muslimana u Evropi.
švedska
belgija
holandija (država)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
analize i mišljenja, andrej babiš, švedska, belgija, muslimani, holandija (država)
analize i mišljenja, andrej babiš, švedska, belgija, muslimani, holandija (država)
Šta se krije iza prognoza češkog premijera koje podsećaju na scenario — islamizacije Evrope
12:24 17.06.2021 (Osveženo: 12:40 02.11.2023) Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da će Holandija i Švedska postati zemlje sa većinski muslimanskim stanovništvom u narednim decenijama. Isto je rekao i za Belgiju pre tri godine. Ipak, prognoze koje neodoljivo podsećaju na scenario islamizacije Evrope nisu realne. One su samo politički izgovor za istočnoevropsko neprihvatanje migranata.
Kako je Babiš procenio, muslimani će biti većina stanovništva u Holandiji do 2044, u Belgiji do 2050, a u Švedskoj do 2065. godine. Njegove prognoze naišle su na oštre kritike, a u prilog im ne idu ni podaci.
Islamizacija Evrope — politika, a ne realnost
Iako je islam trenutno druga religija po broju vernika u Holandiji i Švedskoj, ispoveda je tek pet, odnosno osam odsto stanovnika tih zemalja. U Belgiji tu religiju ispoveda između četiri i 7,6 odsto stanovništva.
Prema podacima „Jurostata“ (Eurostat), od 1. januara 2020. godine, državljani zemalja koje nisu članice, a koji žive na prostoru EU, čine samo 5,1 odsto ukupnog stanovništva Unije. Njih je 23 miliona od ukupno 447,3 miliona stanovnika. Tokom 2019. godine, u Švedskoj je zabeleženo ukupno 115.805 imigracija, u Belgiji 150.006, a u Holandiji 215.756.
Državljani zemalja koje nisu članice, a koji žive na prostoru EU, čine samo 5,1 odsto ukupnog stanovništva Unije
Statistika holandskih vlasti pokazuje da je u periodu između 2010. i 2017. godine u tu zemlju ušlo više od 62.000 ljudi sirijskog porekla. Za Švedsku i Belgiju ne postoje zvanične statistike zasnovane na etničkoj pripadnosti.
Urednik časopisa „Demografija“ i vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Knežević za Sputnjik ocenjuje da Babiševe tvrdnje nisu realne, već političke, jer zapadne zemlje broj imigranata usklađuju prema potrebama nacionalnih tržišta rada i strogo vode računa o tome koliko migranata dolazi i odlazi s njihovih teritorija.
„To su ozbiljni problemi o kojima se raspravlja u parlamentu. To nije prepušteno pojedincu ili nekom hiru. Migracijama se bave u kontekstu radne snage, u funkciji obavljanja onih poslova koje tamošnje domicilno stanovništvo ne želi da obavlja odavno. Zato primaju toliko ljudi koji dolaze iz trećih zemalja. Ako osete da to kod njih menja ravnotežu i da postaje opasno po društvo, oni će napraviti niz koraka kojima će to ili smanjiti ili rešiti na neki drugi način“, pojašnjava Knežević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi tržištem rada i migracijama, Mihail Arandarenko slaže se da je Babiševa izjava politička:
„Bez obzira na to što useljenici kroz druge generacije imaju veće stope rađanja, njihove stope vremenom takođe počnu da opadaju. Usporavaće se taj, uslovno rečeno, prinos. To je više marketinška izjava, da bi se opravdalo to što istočnoevropske zemlje ne žele da prihvataju migrante.“
Govoreći o celom svetu, Arandarenko ističe da je procenat ljudi koji žive u zemljama u kojima nisu rođeni samo 3,4 odsto.
„Mislim da Švajcarska ima mnogo imigranata, možda do trećine. Eventualno i Luksemburg. Svi ostali imaju dosta manje. Švedska je blizu, ali sigurno ima ispod 20 odsto“, predočava Arandarenko.
Babiševa izjava – politički izgovor
Problem integracije imigranata
Knežević napominje da su imigranti koji nemaju državljanstvo neke od zapadnih zemalja stalno u neizvesnosti da li će biti vraćeni u svoju zemlju i ukazuje na problem integracije migranata u zapadnim državama:
„Oni imaju nacionalne strategije za integraciju migranata. Međutim, u realnosti se veliki broj njih nikada nije integrisao. Oni žive paralelne živote tamo i zato sporadično dolazi do problema. To je težak i dugotrajan proces i više je karakterističan za visokoobrazovano stanovništvo. Niže obrazovano stanovništvo tamo odlazi da bi ostalo u sociokulturnim obrascima koje je donelo iz svoje zemlje i to važi za sve imigrante. To je univerzalno pravilo, a da će ih brojčano biti više, to je čista zabluda.“
Babiš je, inače, dugogodišnji zagovornik ograničene imigracije. Tokom migracione krize 2015. godine, Češka je odbila da prihvati migrantske kvote predložene na nivou EU. Muslimansko stanovništvo danas čini manje od jednog procenta ukupne populacije Češke, što znači da je ta zemlja među onima sa najmanje muslimana u Evropi.
