Zlatni medved za laku pornografiju: Zašto se nasilje lakše prihvata od golotinje
© REUTERS / POOL
Pratite nas
Nasilje je sve više prihvaćeno, a golotinja nije, iako nasilje emocionalno mnogo snažnije utiče na čoveka od golotinje. Stvari bi trebalo razmotriti u svojoj složenosti – ne crno ili belo, poručuje Ada Solomon, producentkinja filma „Baksuzni kres ili luda pornografija” koji je osvojio Zlatnog medveda na 71. Berlinalu.
Baksuzni kres ili luda pornografija
Nagrađeni film uglednog rumunskog reditelja Radua Žudea „Baksuzni kres ili luda pornografija“ počinje scenom seksa, ali za njega ovaj materijal nije nepristojniji od rasizma, antisemitizma u pervertiranom društvu.
„Nadam se da će ovaj film inspirisati diskusiju, pokrenuti reakciju, pa makar i negativnu“, rekao je čuveni reditelj Radu Žude uoči dodele nagrade u Berlinu.
Žiri u čijem sastavu je bila i bosanska rediteljka Jamila Žbanić istakao je da ovaj film nosi kvalitet trajnog umetničkog dela.
„Na ekranu vidimo sadržaj i suštinu, um i telo, vrednost i sirovo meso sadašnjeg trenutka ljudskog postojanja. To je divlji, pametan i detinjast film, geometrijski pravilan, a živopisan, neprecizan na najbolji način. Napada gledaoca, izaziva neslaganje, ali nikome ne ostavlja distancu“, navedeno je u saopštenju žirija.
Druga festivalska nagrada, Gran pri žirija, pripala je trodelnoj drami „Točak sreće i mašte“ japanskog umetnika Rjusukea Hamagučija, dok je nagrada žirija Srebrni medved pripala filmu „Gospođa Bahman i njen razred“ Marije Špet.
Nagrade su uručene u nedelju uveče, na specijalnom letnjem izdanju festivala prilikom kojeg je publika mogla da se druži sa laureatima i da pogleda nagrađene filmove u bioskopu na otvorenom.
Dobitnici nagrada 71. Internacionalnog filmskog festivala u Berlinu Ada Solomon, Radu Žude, Rijusuke Hamaguči, Marija Špret, Denis Nađ, Maren Egert, Lila Kizlinger i Ibran Asuad.
© REUTERS / AXEL SCHMIDT
„Uvek sumnjam u sebe, a kada se ovako nešto desi, kada dobijem ovako značajnu nagradu o kojoj odlučuju ljudi iz sveta filma, ljudi koje cenim, na trenutak izgubim sumnju. Trenutno sam na medenom mesecu sa svojom ličnošću“, rekao je Žude koji se nada da će nagrada inspirisati ljude da pogledaju film.
Šamar dosadi i licemerju
Nagrađeni film Radua Žudea apsurdna je provokacija društva u vreme pandemije za koje je pitanje da li će preživeti čak i kada bolest bude iskorenjena. To je satirična parabola o učiteljici kojoj društvo sudi nakon što njen privatni snimak seksa postane viralan. Ovde se, pre svega, radi o pornografiji na širem planu, od ličnih afiniteta do porno estetike društvenih medija zbog čega ova apsurdna komedija pokazuje drugu stranu stvarnosti koja i nije toliko smešna.
Na početku filma upoznajemo se sa glavnom junakinjom kroz scenu seksa u porno stilu koji se nastavlja na niz agresivnih scena svakodnevnice u rumunskoj prestonici po kojoj se kreću i razdražljivi vlasnici prodavnica, učesnici u saobraćaju, predstavnici Rumunske pravoslavne crkve.
„Želeo sam da kroz tkivo grada pokažem vrednosti zajednice, izgled zgrada, kulturu parkiranja, dakle sve što govori o sistemu vrednosti kojima smo okruženi“, rekao je Žude na konferenciji za novinare.
Reditelj Radu Žude, laureat Zlatnog medveda za najbolju film na 71. izdanju Internaconalnog filmskog festivala u Berlinu
© REUTERS / AXEL SCHMIDT
Snimljen usred pandemije virusa korona, film pokazuje gotovo svakog lika sa maskom, a gledalac stiče utisak da je virus kojim ljudi truju svoju svakodnevicu i okruženje destruktivan podjednako kao kovid-19. Film kulminira grotesknim sudom koji čine roditelji srednje klase učenika elitne škole u kojoj glavna junakinja predaje. Kao licemerni predstavnici vrline, oni pažljivo proučavaju njen snimak pre nego što donesu presudu.
Kritičari o filmu govore kao o šamaru dosadi, licemerju, svemu sitnom i podlom, a poduhvat Radua Žudea da i ovoga puta stvori inteligentan, satiričan film smatraju uspešnim.
„Moje tinejdžersko doba u Rumuniji osamdesetih obeležila je meka pornografija filmova na RTL-u. Cela moja generacija dobro poznaje nemačke izraze poput ’schnell, ’das ist fantastisch’, zbog čega mi je nagrada Internacionalnog filmskog festivala u Berlinu posebno važna“, duhovit je bio Žude prilikom uručenja priznanja.
Cenzura eksplicitnih scena
„Baksuzni kres ili luda pornografija” je premijeru imao na Specijalnom letnjem izdanju Berlinskog festivala, a producentkinja Ada Solomon priznala je da bi film za širu distribuciju morao biti cenzurisan zbog najeksplicitnijih scena.
Dobitnici Zlatnog medveda za najbolji film, producentkinja Ada Solomon, reditelj Radu Žude i glavna glumica Katja Paskariu.
© REUTERS / POOL
Radu Žude je rođen 1977. godine u Bukureštu. Karijeru je započeo kao pomoćnik režije, pre nego što je snimio svoj kratki film „Lampa za šešir“ 2006. godine koji važi za najnagrađivaniji kratki film u istoriji rumunske kinematografije. Njegov dugometražni debi, „Najsrećnija devojka na svetu“, privukao je svetsku pažnju. Sa filmom „Aferim“ koji prikazuje balkanske države tridesetih godina 19. veka osvojio je Srebrnog medveda na festivalu u Berlinu 2015. godine.
