https://lat.sputnikportal.rs/20210614/najsnazniji-napad-na-kinu-poslednjim-decenijama-atak-svakoj-tacki-peking-uzvraca-1125630062.html
Najsnažniji napad na Kinu u poslednjim decenijama: Atak u svakoj tački — Peking uzvraća
Najsnažniji napad na Kinu u poslednjim decenijama: Atak u svakoj tački — Peking uzvraća
Sputnik Srbija
Koliki je Kina trn u oku SAD, jasno je već iz činjenice da je u saopštenju G7 napisanom na 25 strana, direktno ili indirektno, pomenuta u svakoj od tačaka kojima... 14.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-14T22:27+0200
2021-06-14T22:27+0200
2023-03-07T14:50+0100
analize i mišljenja
komentari i analitika
kina
odgovor
g7
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0e/1125624719_0:257:3073:1985_1920x0_80_0_0_225bac96453a04a4b4ef90c211f3c160.jpg
Pogotovo što Kina na to neće gledati ćutke. Na saopštenje G7 koja je zasedala u Britaniji, u kojima se Pekingu pre svega spočitava kršenje ljudskih prava u Sinđiangu i Hong Kongu, odmah je reagovala kineska ambasada u Londonu izrazivši „krajnje nezadovoljstvo i snažan protest“ . Ocenivši da je reč o mešanju u unutrašnje stvari Kine, uz ozbiljno kršenje osnovnih principa međunarodnih odnosa, iskrivljavanjem činjenica Kina je namerno ocrnjena, navedeno je saopštenju kineske ambasade.Uspon Kine se nastavlja, zato se napadi pojačavajuNa pitanje kako treba da čitamo ovaj rat saopštenjima, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović napominje da je Kina i dalje u silovitom ekonomskom usponu koji traje već dugi niz godina i koji će nastaviti da iritira pre svega SAD, a onda će se i retorika iz Vašingtona pooštravati.On za Sputnjik napominje da pojedini kineski mediji navode da je to najsistematičniji napad na NR Kinu u poslednjim decenijama i mešanje u njene unutrašnje stvari, jer se pored Siđianga, Hong Konga u saopštenju pominju i Tajvan, Istočno i Južno kinesko more, Novi put svile.Dugogodišnji ekonomski uspon Kine je trn u oku Americi i otud i najnoviji napadi G7 na Peking.
Neki od medija, i to nezavisni, to čak vide kao najžešći napad na Kinu posle dešavanja na trgu Tjenanmen pre 32 godine, koji danas mnogi smatraju prvom neuspelom obojenom revolucijom u svetu.Bajden nametnuo svoje razmišljanje Grupi sedamTo što je jezik saopštenja nešto blaži nego što ga je predsednik Džo Bajden ranije koristio, pripisuje se, kako dodaje, pokušaju Vašingtona da objedini tu dosta heterogenu grupu u odnosu na Kinu.„Vašington može da bude zadovoljan onim što je postigao. Ipak se tu vidi napredak u jedinstvu, naročito kada se to uporedi sa situacijom kakva je bila u vreme administracije predsednika Trampa koji je vodio izolacionalističku politiku, uz česte sukobe sa G7“, kaže Korkodelović, ali i ukazuje na činjenicu koju ne treba zanemariti.Razlike ipak ostajuČak i „Si-En-En“ piše da postoje ozbiljne razlike o tome kako nastupiti prema Kini, da su recimo Nemačka i Italija naročito, ali i ostali predstavnici EU nastojali da to ne bude tvrdo suprotstavljanje Pekingu.U saopštenju pokazano jedinstvo G7 prema Kini ipak ne znači da su razlike među članicama EU po tom pitanju prevaziđene.
Na konferenciji za štampu po završetku samita stvar je pokušao da ublaži francuski predsednik Emanuel Makron, izjavivši da grupa nije neprijateljski raspoložena prema toj, kako je rekao, ekonomski moćnoj zemlji.I u Pekingu smatraju da zemlje zapadne Evrope, uprkos ideološkim razlikama u odnosu na Kinu, sa njom imaju i ekonomske odnose koji nisu samo konkurentski, već su i kooperativni. Zato i smatraju, kao i pojedini zapadni analitičari, da će te razlike Vašingtona i Brisela, odnosno Berlina, Pariza, Rima biti dosta teško prevazići, kaže ovaj spoljnopolitički komentator.Hoće li pobediti jastreboviKina, svakako, nema iluzije kada je u pitanju Vašington koji će u narednim godinama i decenijama nastaviti da na svaki način pokuša da suzbije dalji privredni rast Kine i spreči širenje kruga zemalja sa kojima ona sarađuje. Vreme će, kaže Korkodelović, pokazati da li će to biti tvrda konfrontacija, za šta se pojedini jastrebovi u Vašingtonu zalažu, ili će to biti konkurencija i nadmetanje. U svakom slučaju, Kina ima problem pogotovo sa centralnim svetskim medijima kako da ispriča tu svoju priču, odnosno, kako je to rekao osnivač Alibabe Džek Ma: SAD još uspevaju da bolje ispričaju svoju priču, nego mi.Zar je posle evidentnih kršenja ljudskih prava, zbog čega je prošle godine Amerika i bukvalno gorela danima, na nekom zvaničnom skupu ili u saopštenju to mogao da joj spočita.Stav kakav SAD ima prema Kini je jedna velika hipokrizija koja govori više o stanju u samim Sjedinjenim Američkim Državama.
Hipokrizija koja govori o SADCentralni mediji na zapadu su pod velikim uticajem tamošnjih dubokih država, pre svega u SAD i bez obzira koliko istinitih priča vi izneli, oni će to ignorisati. Ipak, kako napominje Korkodelović, u slobodnim medijima jasno stavljaju do znanja da je stav SAD kakav ima prema Kini u stvari jedna velika hipokrizija, koja govori više o stanju u samim Sjedinjenim Američkim Državama.U suštini, to je u saopštenju izrazila i kineska ambasada u Londonu, reagujući na saopštenje G7.
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, kina, odgovor, g7
analize i mišljenja, komentari i analitika, kina, odgovor, g7
Najsnažniji napad na Kinu u poslednjim decenijama: Atak u svakoj tački — Peking uzvraća
22:27 14.06.2021 (Osveženo: 14:50 07.03.2023) Koliki je Kina trn u oku SAD, jasno je već iz činjenice da je u saopštenju G7 napisanom na 25 strana, direktno ili indirektno, pomenuta u svakoj od tačaka kojima se bavila grupa najrazvijenijih zapadnih država. Amerika je nametnula svoj način razmišljanja, ali razlike među sedmoricom ipak postoje i neće biti lako prevladane.
Pogotovo što
Kina na to
neće gledati ćutke. Na saopštenje G7 koja je zasedala u Britaniji, u kojima se Pekingu pre svega spočitava
kršenje ljudskih prava u Sinđiangu i Hong Kongu, odmah je reagovala kineska ambasada u Londonu izrazivši „krajnje nezadovoljstvo i
snažan protest“ . Ocenivši da je reč o mešanju u unutrašnje stvari Kine, uz ozbiljno kršenje osnovnih principa međunarodnih odnosa, iskrivljavanjem činjenica Kina je namerno ocrnjena, navedeno je saopštenju kineske ambasade.
Uspon Kine se nastavlja, zato se napadi pojačavaju
Na pitanje kako treba da čitamo ovaj rat saopštenjima, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović napominje da je Kina i dalje u silovitom ekonomskom usponu koji traje već dugi niz godina i koji će nastaviti da iritira pre svega SAD, a onda će se i retorika iz Vašingtona pooštravati.
On za Sputnjik napominje da pojedini kineski mediji navode da je to najsistematičniji napad na NR Kinu u poslednjim decenijama i mešanje u njene unutrašnje stvari, jer se pored Siđianga, Hong Konga u saopštenju pominju i Tajvan, Istočno i Južno kinesko more, Novi put svile.
Dugogodišnji ekonomski uspon Kine je trn u oku Americi i otud i najnoviji napadi G7 na Peking.
Neki od medija, i to nezavisni, to čak vide kao najžešći napad na Kinu posle dešavanja na trgu Tjenanmen pre 32 godine, koji danas mnogi smatraju prvom neuspelom obojenom revolucijom u svetu.
Bajden nametnuo svoje razmišljanje Grupi sedam
„Sve to govori da su SAD uspele da u značajnoj meri nametnu svoj način razmišljanja ostalim zapadnim partnerima. U saopštenju je gotovo svako pitanje koje je do sada Vašington pokretao ne samo pod Bajdenovom administracijom, nego i u Trampovoj. Svaki od tih američkih napada na Kinu pomenut je u kominikeu“, kaže naš sagovornik.
To što je jezik saopštenja nešto blaži nego što ga je predsednik Džo Bajden ranije koristio, pripisuje se, kako dodaje, pokušaju Vašingtona da objedini tu dosta heterogenu grupu u odnosu na Kinu.
„Vašington može da bude zadovoljan onim što je postigao. Ipak se tu vidi napredak u jedinstvu, naročito kada se to uporedi sa situacijom kakva je bila u vreme administracije predsednika Trampa koji je vodio izolacionalističku politiku, uz česte sukobe sa G7“, kaže Korkodelović, ali i ukazuje na činjenicu koju ne treba zanemariti.
Čak i „Si-En-En“ piše da postoje ozbiljne razlike o tome kako nastupiti prema Kini, da su recimo Nemačka i Italija naročito, ali i ostali predstavnici EU nastojali da to ne bude tvrdo suprotstavljanje Pekingu.
U saopštenju pokazano jedinstvo G7 prema Kini ipak ne znači da su razlike među članicama EU po tom pitanju prevaziđene.
Na konferenciji za štampu po završetku samita stvar je pokušao da ublaži francuski predsednik Emanuel Makron, izjavivši da grupa nije neprijateljski raspoložena prema toj, kako je rekao, ekonomski moćnoj zemlji.
I u Pekingu smatraju da zemlje zapadne Evrope, uprkos ideološkim razlikama u odnosu na Kinu, sa njom imaju i ekonomske odnose koji nisu samo konkurentski, već su i kooperativni. Zato i smatraju, kao i pojedini zapadni analitičari, da će te razlike Vašingtona i Brisela, odnosno Berlina, Pariza, Rima biti dosta teško prevazići, kaže ovaj spoljnopolitički komentator.
Hoće li pobediti jastrebovi
Kina, svakako, nema iluzije kada je u pitanju Vašington koji će u narednim godinama i decenijama nastaviti da na svaki način pokuša da suzbije dalji
privredni rast Kine i spreči širenje kruga zemalja sa kojima ona sarađuje. Vreme će, kaže Korkodelović, pokazati da li će to biti
tvrda konfrontacija, za šta se pojedini jastrebovi u Vašingtonu zalažu,
ili će to biti konkurencija i
nadmetanje. U svakom slučaju, Kina ima problem pogotovo sa centralnim svetskim medijima kako da ispriča tu svoju priču, odnosno, kako je to rekao osnivač Alibabe Džek Ma: SAD još uspevaju da bolje ispričaju svoju priču, nego mi.
Zar je posle evidentnih kršenja ljudskih prava, zbog čega je prošle godine Amerika i bukvalno gorela danima, na nekom zvaničnom skupu ili u saopštenju to mogao da joj spočita.
Stav kakav SAD ima prema Kini je jedna velika hipokrizija koja govori više o stanju u samim Sjedinjenim Američkim Državama.
Hipokrizija koja govori o SAD
Centralni mediji na zapadu su pod velikim uticajem tamošnjih dubokih država, pre svega u SAD i bez obzira koliko istinitih priča vi izneli, oni će to ignorisati. Ipak, kako napominje Korkodelović, u slobodnim medijima jasno stavljaju do znanja da je stav SAD kakav ima prema Kini u stvari jedna velika hipokrizija, koja govori više o stanju u samim Sjedinjenim Američkim Državama.
U suštini, to je u saopštenju izrazila i kineska ambasada u Londonu, reagujući na saopštenje G7.
„Gde je bila G7 da osudi 150 godina britanskog tlačenja kineskog stanovništva u Hong Kongu tokom kolonijalne uprave, kada tamošnje stanovništvo nije imalo nikakva politička prava, za razliku od danas kada ih ima u skladu sa kineskim Ustavom, budući da je Hong Kong kineska teritorija.“
