https://lat.sputnikportal.rs/20210612/bajden-uredbom-ucenjuje-lidere-na-balkanu-nema-prostora-za-kompromis-video-1125593283.html
Bajden uredbom ucenjuje lidere na Balkanu, nema prostora za kompromis /video/
Bajden uredbom ucenjuje lidere na Balkanu, nema prostora za kompromis /video/
Sputnik Srbija
Američka diplomatija je ranije radila po principu štapa i šargarepe, sad je ostao samo štap, što govori o tome da je u poslednje vreme potpuno neuspešna... 12.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-12T20:51+0200
2021-06-12T20:51+0200
2022-12-10T08:39+0100
svet
vesti
politika
video
multimedija
analize i mišljenja
džozef bajden
ucena
uredba
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125593248_0:135:3072:1863_1920x0_80_0_0_d02774ca5f6bcbbc64667cb16197e826.jpg
Kesić smatra da upravo tu leži objašnjenje zašto je pred evropsku turneju Džo Bajden objavio uredbu o Zapadnom Balkanu, u kojoj preti sankcijama, između ostalog, svima u regionu koji ne poštuju međunarodne sporazume, uključujući, kako je navedeno, i Rezoluciju 1244.Drugi faktor je da su Amerikanci hteli da, kako kaže, na jeftin način pokažu da su ipak prisutni na ovim prostorima, ali i želja da obezbede pravni okvir koji će im omogućiti da šta god uradili - budu u pravu.Politički analitičar Aleksandar Pavić skreće pažnju da nije slučajnost što se Bajdenova uredba pojavila u danu kad je izrečena konačna presuda generalu Ratku Mladiću u Haškom mehanizmu.„To simboliše kako su SAD uspele da posle pada Berlinskog zida instrumentalizuju principe koji bi trebalo da budu iznad politike - ljudska prava, međunarodnu pravdu - i sve pretvore u političko oružje. Onda nije ni čudo što je takav haos u svetu, a da nije Rusije i Kine bilo bi mnogo gore“, kaže Pavić.Americi se žuri, bacila sve karte na stoOn ocenjuje da je meta uredbe pre svega Srbija i srpski lideri, jer su oni glavna prepreka da se region integriše u evroatlantske tokove.„Ključ priče je da se njima žuri jer nikako da konsoliduju front prema Rusiji koji su sami napravili, dok ne reše pitanje svoje pozadine. A Srbi ih sprečavaju da to pitanje reše. I sad verbalno bacaju sve karte na sto. Međutim, nisu ovo devedesete, iako ova cela postavka podseća na devedesete. Ali ogromne su sad razlike, više nije unipolarni svet mada se oni i dalje ponašaju kao da je tako, čak i više, jer više nema šargarepe“, opisuje stanje Pavić i retorički pita da li je to zato što su SAD izgubile dodir sa realnošću, ili je to pregovaračka taktika da prete da bi dobili više.Međutim, napominje on, to se može raditi sa slabima, što više nije tako jer su se i na Balkanu pojavile Rusija i Kina, pogotovu zahvaljujući Srbima.Obrad Kesić poslednje poteze američke administracije posmatra kroz prizmu unutarpolitičke situacije u SAD i Bajdenovih neispunjenih obećanja da će pomiriti podeljenu Ameriku i zemlju povesti putem ekonomskog oporavka.Kapacitet za destrukcijuUnutrašnje pitanje jeste glavno što se tiče Bajdena, ali po oceni Pavića važniji je drugi momenat – da Amerika više nema snage da nameće svoja rešenja ali još uvek ima najveći kapacitet za destrukciju, da u ionako rovitoj situaciji u svetu u dva-tri poteza napravi krizu pogotovu na potencijalnim žarištima, a i Balkan je jedno od njih.„Pitanje je da li će Evropa pokleknuti. Ali smatram da evropske zemlje neće raditi nešto mimo svojih interesa“, kaže naša sagovornica.Kad je reč o sastancima koji očekuju Bajdena tokom evropske turneje – samitima G7, NATO, SAD i EU i najzad s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, po tumačenju Obrada Kesića, šta god bude njihov ishod, to će svejedno biti prikazano kao uspeh koji je očajnički potreban ovoj administraciji. Ona kupuje vreme jer je, kako kaže, potpuno u defanzivi i mora da prikaže da Bajden ipak ima neki plan i viziju, a ova poseta je način da se skrene pažnja sa svih nedostataka i promašaja američke spoljne politike, gde se slavi neki veliki uspeh i povratak Amerike na mesto lidera demokratskog sveta.Bajden kao kontrast TrampuKljučna tema Bajdenove posete Evropi je, kaže dalje Kesić, da napravi kontrast u odnosu na prethodnu administraciju Donalda Trampa i da pokaže da se sad „Amerika vratila“.„Cilj je da se stvori percepcija da je Bajden odlučan lider, drugačiji od Trampa, da ceni savezništva i da će da ih gradi na najbolji način da budu mnogo jača nego pre. Usput mora da sebe i svoju spoljnu politiku pokaže kao odlučnu, da će imati rezultat ne samo u odnosu na jačanje NATO-a i saradnju sa EU, nego i da sa samita sa Vladimirom Putinom može da izađe kao pobednik, barem moralno“, navodi Kesić.Pavić primećuje da Bajden upravo zato, za razliku od Balkana, Evropi nudi kakvu takvu šargarepu u vidu ukidanja tarifa koje je nametnuo Tramp, pokušavajući da tako napravi homogenizaciju.Nije ta šargarepa baš toliko velika, ovi drugi, Kina i Rusija, imaju veće, u vidu energenata, radne snage, novca, nadovezuje se Mina Zirojević, konstatujući da Bajden pokušava da vrati Ameriku, ali da to neće ići tako lako.Realnost je, slaže se i Kesić, da se Evropljani po nekim pitanjima nisu konsultovali s Amerikom, pa su tako pred Bajdenovu inauguraciju sklopili sporazum sa Kinom.Na pitanje šta se može očekivati od susreta Bajdena i Vladimira Putina, Mina Zirojević ocenjuje da Amerikanci zapravo ne žele suštinski dijalog.„Ne može se tretirati Rusija kao omanja zemlju koja mora da sluša. Amerikanci kažu – mi smo za konstruktivni dogovor ali da oni pristanu oKoje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenomno što mi kažemo. To pokazuje bahatost koju Rusija ne može da prihvati“, uverena je sagovornica Sputnjika.Pročitajte i:
sad
kina
zapadni balkan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, vesti, politika, video, multimedija, analize i mišljenja, džozef bajden, ucena, uredba, sad, kina, evropska unija (eu), globalna dominacija, svet sa sputnjikom, rusija, zapadni balkan
svet, vesti, politika, video, multimedija, analize i mišljenja, džozef bajden, ucena, uredba, sad, kina, evropska unija (eu), globalna dominacija, svet sa sputnjikom, rusija, zapadni balkan
Bajden uredbom ucenjuje lidere na Balkanu, nema prostora za kompromis /video/
20:51 12.06.2021 (Osveženo: 08:39 10.12.2022) Američka diplomatija je ranije radila po principu štapa i šargarepe, sad je ostao samo štap, što govori o tome da je u poslednje vreme potpuno neuspešna. Tendencija je, kaže analitičar Obrad Kesić, ne samo što se tiče spoljne nego i unutrašnje politike, da se radikalizuje sve, da nema prostora za kompromis, da pokušavaju sve da rešavaju mišićima.
Kesić smatra da upravo tu leži objašnjenje zašto je pred evropsku turneju
Džo Bajden objavio uredbu o Zapadnom Balkanu, u kojoj preti sankcijama, između ostalog, svima u regionu koji ne poštuju međunarodne sporazume, uključujući, kako je navedeno, i Rezoluciju 1244.
Drugi faktor je da su Amerikanci hteli da, kako kaže, na jeftin način pokažu da su ipak prisutni na ovim prostorima, ali i želja da obezbede pravni okvir koji će im omogućiti da šta god uradili - budu u pravu.
„Morali su da izgrade definiciju koja njima daje fleksibilnost da koriste taj štap da bi ucenjivali lidere na ovim prostora da učine ono što bi oni želeli, a istovremeno da zaštite sebe i da svaki američki diplomata može da se poziva na ovaj dokument“, ističe Kesić, uz opasku da ovako kako je uredba sročena, skoro da nema političkog lidera iz regiona koji ne bi potpao pod sankcije.
Politički analitičar Aleksandar Pavić skreće pažnju da nije slučajnost što se Bajdenova uredba pojavila u danu kad je izrečena konačna presuda generalu Ratku Mladiću u Haškom mehanizmu.
„To simboliše kako su SAD uspele da posle pada Berlinskog zida instrumentalizuju principe koji bi trebalo da budu iznad politike - ljudska prava, međunarodnu pravdu - i sve pretvore u političko oružje. Onda nije ni čudo što je takav haos u svetu, a da nije Rusije i Kine bilo bi mnogo gore“, kaže Pavić.
Americi se žuri, bacila sve karte na sto
On ocenjuje da je meta uredbe pre svega Srbija i srpski lideri, jer su oni glavna prepreka da se region integriše u evroatlantske tokove.
„Ključ priče je da se njima žuri jer nikako da konsoliduju front prema Rusiji koji su sami napravili, dok ne reše pitanje svoje pozadine. A Srbi ih sprečavaju da to pitanje reše. I sad verbalno bacaju sve karte na sto. Međutim, nisu ovo devedesete, iako ova cela postavka podseća na devedesete. Ali ogromne su sad razlike, više nije unipolarni svet mada se oni i dalje ponašaju kao da je tako, čak i više, jer više nema šargarepe“, opisuje stanje Pavić i retorički pita da li je to zato što su SAD izgubile dodir sa realnošću, ili je to pregovaračka taktika da prete da bi dobili više.
Međutim, napominje on, to se može raditi sa slabima, što više nije tako jer su se i na Balkanu pojavile Rusija i Kina, pogotovu zahvaljujući Srbima.
Obrad Kesić poslednje poteze američke administracije posmatra kroz prizmu unutarpolitičke situacije u SAD i Bajdenovih neispunjenih obećanja da će pomiriti podeljenu Ameriku i zemlju povesti putem ekonomskog oporavka.
Unutrašnje pitanje jeste glavno što se tiče Bajdena, ali po oceni Pavića važniji je drugi momenat – da Amerika više nema snage da nameće svoja rešenja ali još uvek ima najveći kapacitet za destrukciju, da u ionako rovitoj situaciji u svetu u dva-tri poteza napravi krizu pogotovu na potencijalnim žarištima, a i Balkan je jedno od njih.
Dr Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo ističe da je situacija u svetu danas dosta drukčija nego pre par decenija ne samo zbog prisustva Rusije i Kine, već i zato što i evropske zemlje traže svoje mesto. To je, smatra, i razlog zašto je iz Brisela poručeno da ih američka uredba o Zapadnom Balkanu ne obavezuje.
„Pitanje je da li će Evropa pokleknuti. Ali smatram da evropske zemlje neće raditi nešto mimo svojih interesa“, kaže naša sagovornica.
Kad je reč o sastancima koji očekuju Bajdena tokom evropske turneje – samitima G7, NATO, SAD i EU i najzad s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, po tumačenju Obrada Kesića, šta god bude njihov ishod, to će svejedno biti prikazano kao uspeh koji je očajnički potreban ovoj administraciji. Ona kupuje vreme jer je, kako kaže, potpuno u defanzivi i mora da prikaže da Bajden ipak ima neki plan i viziju, a ova poseta je način da se skrene pažnja sa svih nedostataka i promašaja američke spoljne politike, gde se slavi neki veliki uspeh i povratak Amerike na mesto lidera demokratskog sveta.
Bajden kao kontrast Trampu
Ključna tema Bajdenove posete Evropi je, kaže dalje Kesić, da napravi kontrast u odnosu na prethodnu administraciju Donalda Trampa i da pokaže da se sad „Amerika vratila“.
„Cilj je da se stvori percepcija da je Bajden odlučan lider, drugačiji od Trampa, da ceni savezništva i da će da ih gradi na najbolji način da budu mnogo jača nego pre. Usput mora da sebe i svoju spoljnu politiku pokaže kao odlučnu, da će imati rezultat ne samo u odnosu na jačanje NATO-a i saradnju sa EU, nego i da sa samita sa Vladimirom Putinom može da izađe kao pobednik, barem moralno“, navodi Kesić.
Pavić primećuje da Bajden upravo zato, za razliku od Balkana, Evropi nudi kakvu takvu šargarepu u vidu ukidanja tarifa koje je nametnuo Tramp, pokušavajući da tako napravi homogenizaciju.
Nije ta šargarepa baš toliko velika, ovi drugi, Kina i Rusija, imaju veće, u vidu energenata, radne snage, novca, nadovezuje se Mina Zirojević, konstatujući da Bajden pokušava da vrati Ameriku, ali da to neće ići tako lako.
Realnost je, slaže se i Kesić, da se Evropljani po nekim pitanjima nisu konsultovali s Amerikom, pa su tako pred Bajdenovu inauguraciju sklopili sporazum sa Kinom.
„Biće vrlo teško da SAD ubede članice EU da prioriteti koje su oni sami sebi zadali moraju biti prioriteti i za EU i da moraju imati isti pristup prema Kini i Rusiji. Pod sadašnjim okolnostima to je nemoguće. Biće pokušaja da se poseta Bajdena „našminka“ i pokaže kao uspeh a suštinski i dalje ćemo imati nepoverenje i nedostatak konsultacija, i sa jedne i sa druge strane, i dalje ćemo imati poteze koji narušavaju interese druge strane“, prognozira Kesić.
Na pitanje šta se može očekivati od susreta Bajdena i Vladimira Putina, Mina Zirojević ocenjuje da Amerikanci zapravo ne žele suštinski dijalog.
„Ne može se tretirati Rusija kao omanja zemlju koja mora da sluša. Amerikanci kažu – mi smo za konstruktivni dogovor ali da oni pristanu oKoje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenomno što mi kažemo. To pokazuje bahatost koju Rusija ne može da prihvati“, uverena je sagovornica Sputnjika.
