Da li će Ukrajina imati koristi od ratnih igara sa NATO-om?
22:01 11.06.2021 (Osveženo: 17:26 05.08.2021)
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Ukrajina je ove godine domaćin niza vojnih vežbi NATO-a. Neki ove vežbe doživljavaju kao polivanje vatre benzinom, jer zemlja domaćin još uvek ima nerešeni vojni sukob u Donbasu.
Sezona ratnih igara svečano je otvorena za Kijev – 11.000 NATO vojnika raspoređeno je u Ukrajinu da održe zajedničke manevre sa oko 21.000 lokalnih, a na poziv predsednika države Vladimira Zelenskog.
Najveće vežbe NATO-a u poslednjih četvrt veka
Ratne igre koje su delimično u toku u ovom trenutku pokrivaće kopno, more i vazduh. U pomorskom delu se odvija „Si briz“ – simulacija koja će okupiti 30 brodova, 30 ratnih aviona i 1.400 vojnika iz 27 država. Ranije, 2014. godine, NATO je sa Krima održao „Si briz“, ali i nakon što se taj region ponovo pridružio Rusiji nakon referenduma, scenariji se nisu mnogo promenili i još uvek se vrte oko poluostrva.
Ukrajinske vojne snage takođe učestvuju i u drugim manevrima – „Difender Jurop – 2021“, reč je o najvećoj vežba ove vrste u poslednjih 25 godina izvode se istovremeno u 16 evropskih zemalja, na glavnim lokacijama u blizini Balkana i crnomorskog regiona.
Tokom prve faze „Difender Jurop“, koja se naziva i „Brzi odgovor“, 7.000 vojnika iz 11 zemalja učestvovalo je u misijama širom istočne Evrope – od Bugarske do Rumunije, kao i u Estoniji. Druga faza vežbi naziva se „Trenutni odgovor“. Uključuje vežbu gađanja za 5.000 vojnika iz osam zemalja. Još dve faze usredsređene su na protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, kao i na uspostavljanje koordinacije između multinacionalnih snaga.
U aprilu ove godine Aleksej Arestovič, portparol ukrajinskog predstavništva u takozvanoj Trilateralnoj kontakt grupi (TCG) o Donbasu, rekao je da je „Difender Jurop“ „simulacija rata, oružanog sukoba sa Rusijom“. Dodao je da je „glavni fokus na Balkanu i Krimu, i, naravno, prevashodno na severu Krima“.
Zapadno svetilište
Kada je reč o mogućnostima pridruživanja Ukrajine NATO-u, retorika vrha saveza ostaje neiskrena i oprezna, a generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da će Kijev prvo morati da „modernizuje i reformiše svoje bezbednosne i odbrambene institucije“. Ali u stvarnosti, NATO je već u Ukrajini i bukvalno „pumpa“ zemlju sa sve više i više oružja.
Nesporno je da ekspanzionističke politike NATO-a nisu ništa novo za Moskvu. Alijansa je decenijama radila suprotno od onoga što su njeni lideri proklamovali u vezi sa NATO-ovim proširenjem na istok, postepeno povećavajući vojno prisustvo u istočnoj Evropi od 1991. godine, a kasnije prihvatajući kao članove države bivšeg sovjetskog bloka.
Ali punu težinu kritika i optužbi za bilo kakve globalne vojne zločine uvek su izvrtali zapadni glavni mediji i političari i svaljivali ih na Moskvu. Na primer, aprila 2021. godine, SAD i Nemačka su pritisle Rusiju zbog samostalnog organizovanja vojnih vežbi na svom tlu, a Zapad je organizovao na desetine čvrsto isprepletenih i znatno većih vojnih manevara u kojima je učestvovao Kijev u blizini ruskih granica.
Putin's growing empire???? REALLY? #NATO keeps expanding to Russia's borders since 1991! There was no threat from #Russia back then. Now, it wants #Georgia and #Ukraine? And didn't it promise to not expand eastward??? pic.twitter.com/mvc8LWqq48
— Agent Kristina (@LubimayaRussiya) April 6, 2019
Obe zaraćene strane u Donbasu i dalje se međusobno optužuju za kršenje prekida vatre. Ali verovatno je da će se nakon NATO-ovih manevara u izveštajima o granatiranju sa fronta pojaviti više municije zapadne proizvodnje.
Prema ruskom Ministarstva odbrane, napredno naoružanje i municija koje je NATO isporučio za održavanje vežbi, na kraju će biti isporučeni ukrajinskim nacionalističkim formacijama u Donbasu, povećavajući napetost u regionu.
Ko zaista podriva suverenitet Ukrajine?
Dok se ukrajinski zvaničnici radije drže svoje uobičajene antiruske retorike, dok jačaju svoju vojsku u blizini ruskih granica pod maskom vojnih vežbi, čini se da se Kijev polako zatvara u nove političke i vojne granice. Te nove granice postavljaju se u Briselu i Vašingtonu, dok ukrajinski i zapadni mediji Moskvu još uvek uobičajeno prikazuju kao ključnog negativca i glavnu pretnju ukrajinskom suverenitetu.
Lideri NATO-a održaće samit u Briselu sledeće nedelje. Ali, uprkos želji predsednika Zelenskog da što pre integriše svoju zemlju u Severnoatlantski pakt, ne čini se da će se uskoro približiti postizanju ovog cilja.
Do sada, izgleda da Vašington nije spreman da im udovolji i izgleda da radije zadržava Ukrajinu kao pregovarački čip i instrument Bajdenove administracije za dalje iritiranje Rusije. Ali da li ukrajinski narod, koji nema pravo glasa u celoj ovoj situaciji, zaista želi takvu ulogu svoje zemlje, ostaje da se vidi.
Pročitajte još:
