https://lat.sputnikportal.rs/20210610/koje-su-putinove-crvene-linije-za-sastanak-sa-bajdenom-video-1125575088.html
Koje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenom
Koje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenom
Sputnik Srbija
Američki predsednik Džo Bajden na predstojećem samitu sa Vladimirom Putinom u Švajcarskoj ne bi smeo da pređe „crvenu liniju“, a nedopustivi su i neprihvatljivi... 10.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-10T22:54+0200
2021-06-10T22:54+0200
2021-08-26T01:14+0200
rusija
svet
vesti
analize i mišljenja
video
multimedija
vladimir putin
džozef bajden
sastanak
crvene linije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/0b/1124588659_0:0:3404:1925_1920x0_80_0_0_edba8942e94e14ec80f815fe99677954.jpg
Ruski politikolog Ivan Konovalov podseća da je prva „crvena linija“ postavljena još 2008. godine u Osetiji i ističe da je danas ta „kritična linija“ pitanje ulaska Ukrajine u NATO, s obzirom da Rusija, sa stanovišta svoje bezbednosti, smatra ulazak Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu neprihvatljivom.I sam Putin smatra da bi „neko“ trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja Ukrajine NATO-u.Ruski predsednik je izračunao da bi NATO rakete sa ukrajinske teritorije do centralnog dela Rusije i Moskve mogle da stignu za sedam do deset minuta, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije. Pored toga, Putin ne deli mišljenje sa analitičarima, političarima i medijima koji se podsmevaju ideji pridruživanja Kijeva toj organizaciji.Osetija je bila prva „crvena linija“Konovalov podseća da je 2008. u Osetiji postavljena prva „crvena linija“ koja je pređena, a da je Rusija na to odgovorila munjevito i silovito.Krimsko pitanje je takođe jedna od „crvenih linija“, s obzirom da je za Moskvu ta tema već odavno zatvorena. Drugim rečima, pretenzije vezane za teritorijalni integritet Rusije su za Moskvu neprihvatljive, kao i sva druga pitanja koja se tiču unutrašnje politike.Pored toga, ako se ponovo pokrene tema o pritisku sankcijama i nekakve pretnje, to će takođe biti „crvena linija“ koja se ne može preći.„Krim je ’kamen spoticanja‘ i to će uvek biti, pa će se o njemu uvek i razgovarati… Jasno je da će to ostati jedno od glavnih tema. Činjenica da Amerikanci uvek imaju pravolinijsku poziciju po pitanju Krima izgleda detinjasto. Ako želite neke konstruktivne sugestije — onda dajte sugestije, a ne ultimatume“, kaže Konovalov.Bajden ne treba da „pokazuje mišiće“Političari i analitičari ističu da će tokom sastanka Putina i Bajdena, 16. juna u Švajcarskoj, biti veoma važna retorika i nadaju se da američki predsednik neće „pokazivati mišiće“, ucenjivati, iznositi zahteve i uslove, jer bi to osudilo samit na neuspeh. Dijalog je moguć samo uz međusobno uvažavanje, na ravnopravnoj osnovi i on mora biti konstruktivan, tim pre što je ovaj samit veoma važan ne samo zbog bilateralnih odnosa dve sile, nego i zbog bezbednosti celog sveta.Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.Političari i eksperti smatraju da je u okviru samita veoma važno formulisati uslove pod kojima su mogući stabilni odnosi Rusije i SAD, a takođe i izneti svoj stav o nizu spornih pitanja i dogovoriti neka pravila igre u uslovima stalne konfrontacije.„Najvažnije što se očekuje od ovog sastanka, jeste da se on održi i da bude barem relativno dug. Kada to kažem, uzimam u obzir Trampovo iskustvo, s obzirom da on nije mogao da se sastane sa našim predsednikom, jer je bio pod pritiskom sa svih strana... Dakle, najvažnije je da se sastanak dva predsednika održi i to tako da to bude dijalog, ne u hodu i ne u kuloarima ili na marginama, nego konkretan sastanak posvećen konkretnim pitanjima. Pitanje je da li ćemo naći zajednički jezik, pošto je u ovoj situaciji teško biti optimista, ali, kao što sam već rekao, najvažnije je da bude dijaloga i to će biti glavni rezultat samita“, kaže Konovalov.Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.
Očekuje se da će glavne teme sastanka u Ženevi biti stanje i perspektive bilateralnih odnosa Rusije i Amerike, strateška stabilnost i aktuelna međunarodna pitanja, uključujući rešavanje „regionalnih sukoba“ i saradnju u borbi protiv pandemije virusa korona.Ruski zvaničnici smatraju da ozbiljno dostignuće samita predsednika Rusije i SAD može biti formiranje okvira za budući rad na kontroli naoružanja.Vladimir Putin je izjavio da će se SAD raspasti kao i SSSR. U čemu vidi sličnost između ove dve države i zašto očekuje pad najjače sile sveta, u svojoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ pojašnjava Ljubinka Milinčić. Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210527/kome-ce-putin-izbiti-zube-i-kako-video-1125465459.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210605/putin-porucio-zapadu-rusija-je-postojala-i-postojace--pomirite-se-s-tim-1125528474.html
amerika
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, svet, vesti, analize i mišljenja, video, multimedija, vladimir putin, džozef bajden, sastanak, crvene linije, amerika, sad, analitičari
rusija, svet, vesti, analize i mišljenja, video, multimedija, vladimir putin, džozef bajden, sastanak, crvene linije, amerika, sad, analitičari
Koje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenom
22:54 10.06.2021 (Osveženo: 01:14 26.08.2021) Američki predsednik Džo Bajden na predstojećem samitu sa Vladimirom Putinom u Švajcarskoj ne bi smeo da pređe „crvenu liniju“, a nedopustivi su i neprihvatljivi bilo kakvi zahtevi vezani za Krim, pitanje ulaska Ukrajine u NATO i razgovor sa pozicije sile, smatraju ruski političari i analitičari.
Ruski politikolog Ivan Konovalov podseća da je prva „crvena linija“ postavljena još 2008. godine u Osetiji i ističe da je danas ta „kritična linija“ pitanje ulaska Ukrajine u NATO, s obzirom da Rusija, sa stanovišta svoje bezbednosti, smatra ulazak Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu neprihvatljivom.
„Poželjno je stvari gledati šire, jer kada govorimo o Ukrajini, postavlja se pitanje i Gruzije. Sada je gruzijska tema iz određenih razloga manje aktuelna, ali ništa se suštinski nije promenilo — SAD i dalje Gruziju doživljavaju kao uporište za njen uticaj na Kavkazu i kao uporište za konfrontaciju sa Rusijom, dok je Ukrajina sada samo politički popularnija. U principu, ovo pitanje će Amerika i dalje posmatrati kao pitanje korišćenja određenih političkih tačaka za uticaj na Rusiju“, kaže Konovalov za Sputnjik.
I sam
Putin smatra da bi „neko“ trebalo da razmisli o tome kako bi
Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja
Ukrajine NATO-u.
Ruski predsednik je izračunao da bi NATO rakete sa ukrajinske teritorije do centralnog dela Rusije i Moskve mogle da stignu za sedam do deset minuta, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije. Pored toga, Putin ne deli mišljenje sa analitičarima, političarima i medijima koji se podsmevaju ideji pridruživanja Kijeva toj organizaciji.
Osetija je bila prva „crvena linija“
Konovalov podseća da je 2008.
u Osetiji postavljena prva „crvena linija“ koja je pređena, a da je
Rusija na to odgovorila munjevito i silovito.
„Svojevremeno, 2008. godine prva ’crvena linija‘ postavljena je upravo u Osetiji, kada se jasno pokazalo da je ta agresija iza koje su stajale SAD neprihvatljiva. Shodno tome, Rusija je primenila silu“, podsetio je Konovalov.
Krimsko pitanje je takođe jedna od „crvenih linija“, s obzirom da je za Moskvu ta tema već odavno zatvorena. Drugim rečima, pretenzije vezane za teritorijalni integritet Rusije su za Moskvu neprihvatljive, kao i sva druga pitanja koja se tiču unutrašnje politike.
Pored toga, ako se ponovo pokrene tema o pritisku sankcijama i nekakve pretnje, to će takođe biti „crvena linija“ koja se ne može preći.
„Krim je ’kamen spoticanja‘ i to će uvek biti, pa će se o njemu uvek i razgovarati… Jasno je da će to ostati jedno od glavnih tema. Činjenica da Amerikanci uvek imaju pravolinijsku poziciju po pitanju Krima izgleda detinjasto. Ako želite neke konstruktivne sugestije — onda dajte sugestije, a ne ultimatume“, kaže Konovalov.
Bajden ne treba da „pokazuje mišiće“
Političari i analitičari ističu da će tokom
sastanka Putina i Bajdena, 16. juna u Švajcarskoj, biti veoma važna retorika i nadaju se da američki predsednik neće „pokazivati mišiće“, ucenjivati, iznositi zahteve i uslove, jer bi to osudilo samit na neuspeh. Dijalog je moguć samo uz međusobno uvažavanje, na ravnopravnoj osnovi i on mora biti konstruktivan, tim pre što je ovaj samit veoma važan ne samo zbog bilateralnih odnosa dve sile, nego i zbog bezbednosti celog sveta.
Veruje se da
Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da
neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.
„Čini mi se da će na ovom sastanku svaki pokušaj Amerikanaca da nam postave ultimatum biti ’crvena linija‘. Biće mnogo pitanja i ne sumnjam da će po svim tim pitanjima biti pokušaja diktiranja svoje volje, ali i da će svuda, u svim pravcima, biti postavljene ’crvene linije‘“, smatra Konovalov.
Političari i eksperti smatraju da je u okviru samita veoma važno formulisati uslove pod kojima su mogući stabilni odnosi Rusije i SAD, a takođe i izneti svoj stav o nizu spornih pitanja i dogovoriti neka pravila igre u uslovima stalne konfrontacije.
„Najvažnije što se očekuje od ovog sastanka, jeste da se on održi i da bude barem relativno dug. Kada to kažem, uzimam u obzir Trampovo iskustvo, s obzirom da on nije mogao da se sastane sa našim predsednikom, jer je bio pod pritiskom sa svih strana... Dakle, najvažnije je da se sastanak dva predsednika održi i to tako da to bude dijalog, ne u hodu i ne u kuloarima ili na marginama, nego konkretan sastanak posvećen konkretnim pitanjima. Pitanje je da li ćemo naći zajednički jezik, pošto je u ovoj situaciji teško biti optimista, ali, kao što sam već rekao, najvažnije je da bude dijaloga i to će biti glavni rezultat samita“, kaže Konovalov.
Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.
Očekuje se da će
glavne teme sastanka u Ženevi biti stanje i perspektive bilateralnih odnosa Rusije i Amerike, strateška stabilnost i aktuelna međunarodna pitanja, uključujući rešavanje „regionalnih sukoba“ i saradnju u borbi protiv pandemije virusa korona.
Ruski zvaničnici smatraju da ozbiljno dostignuće samita predsednika Rusije i SAD može biti formiranje okvira za budući rad na kontroli naoružanja.
Vladimir Putin je izjavio da će se SAD raspasti kao i SSSR. U čemu vidi sličnost između ove dve države i zašto očekuje pad najjače sile sveta, u svojoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ pojašnjava Ljubinka Milinčić.
