00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Kijev formulisao spoljnopolitičku strategiju, traži od Rusije reparacije zbog Krima i Donbasa

© Sputnik / Uđi u bazu fotografijaKijev formulisao spoljnopolitičku strategiju, traži od Rusije reparacije
Kijev formulisao spoljnopolitičku strategiju, traži od Rusije reparacije - Sputnik Srbija, 1920, 09.06.2021
Pratite nas
Ukrajinska vlada usaglasila je Strategiju spoljnopolitičkog delovanja zemlje do 2024. godine, a dokument, između ostalog, predviđa da se od Rusije traže reparacije za štetu pričinjenu Ukrajini za vreme privremene okupacije njenih teritorija.
„Mnogo smo radili zajedno sa drugim institucijama, stručnjacima i javnošću. Ovo je prvi ovakav strateški dokument u spoljnoj politici Ukrajine u istoriji“, napisao je na Tviteru šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba.
Poseban deo dokumenta posvećen je odnosima sa Rusijom.
U skladu sa strategijom, Kijev namerava da jača pritisak i obuzdavanje Moskve kako bi prekinuo „agresivnu politiku Rusije“ i „obnovio teritorijalnu celovitost zemlje“ uz podršku široke međunarodne koalicije.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2021
Nebenzja: Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok Zapad podržava agresiju Kijeva
Posebna tačka dokumenta odnosi se na „ostvarivanje kompenzacija i drugih vidova reparacija za štetu pričinjenu Ukrajini usled privremene okupacije teritorije“.
Tekst dokumenta je objavljen na zvaničnom sajtu vlade.
Podsetimo, ranije je ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrej Meljnik rekao da je jedan od uslova za normalizaciju odnosa sa Moskovom da Rusija plati reparacije nakon što Ukrajini vrati Krim i napusti Donbas.
Odnosi Rusije i zapadnih zemalja pogoršali su se nakon što je Krim postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Pročitajte još:
 
 
 
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala