Hladan tuš za evropsku agenciju: Nije spremna za proširenje mandata
© AP Photo / Petros Giannakouris
Pratite nas
Samo nekoliko dana nakon predstavljanja nove strategije Evropske komisije za unapređenje funkcionisanja Šengenske zone, stigao je „hladan tuš“ Evropskog revizorskog suda u vidu ocene da Fronteks nije efikasno upravljao spoljnim granicama i da ova agencija EU nije spremna za proširenje mandata i angažovanje 10.000 pripadnika do 2027. godine.
Naime, iako je novom strategijom Brisela, između ostalog, predviđeno raspoređivanje 10.000 pripadnika Fronteksa na spoljnim granicama, formiranje novih informacionih sistema za kontrolu podataka putnika i jačanje policijske saradnje država-članica EU, Leo Brinkat, koordinator Evropskog revizorskog suda zadužen za izveštaj o Fronteksu, ukazao je da ova agencija EU za zaštitu granica, osnovana 2004. godine, nije efikasno obavila svoje osnovne dužnosti — suzbijanje prekograničnog kriminala i ilegalne imigracije.
Fronteks nije spreman za proširenje mandata
Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, suština problema je u tome što je Fronteks agencija koja se nalazi van pravnog sistema Evropske unije.
„Ona zapravo igra ulogu koju bi trebalo da ima neka vrsta Ministarstva unutrašnjih poslova EU. Međutim, Evropska unija nije ta ovlašćenja prenela na neko svoje ministarstvo ili komesarijat za unutrašnje poslove, pa je za razliku od Evropola koji je već nekako uključen u sistem EU, Fronteks jedna organizacija koja, na neki način, ’pluta‘ negde van institucionalnog sistema. Sam Fronteks je krenuo relativno skromno 2005. godine, sa relativno malim brojem službenika i relativno malim sredstvima od oko 19 miliona evra. Sada ta sredstva iznose 900 miliona evra, pa pretpostavljam da je glavna zamerka revizora da rezultati nisu dovoljno dobri s obzirom na angažovana sredstva“, kaže Zečević.
Kako dodaje, porast ulaganja u Fronteks usledio je zbog migrantske krize 2015. godine, kada je ta agencija trebalo aktivno da pomogne u zaštiti granica.
„Međutim, očigledno je da ova revizorska komisija smatra da je ovde reč o angažovanju sredstava koja nisu na pravi način iskorišćena za zaštitu granica Evropske unije, odnosno da su te granice porozne i da preveliki broj ljudi i migranata ulazi na teritoriju EU, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti samog Fronteksa. U tom smislu, ocena revizorskog suda zapravo šalje poruku da rad te agencije mora da bude transparentniji, da se vodi računa kako se troše sredstva i da se ima opravdanje za toliku potrošnju, odnosno da se ima veća kontrola u vezi sa Fronteksom“, ukazuje Zečević.
Šta znači „hladan tuš“ Evropskog revizorskog suda?
Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije smatra da je kolizija između nove strategije Evropske komisije i ocene Evropskog revizorskog suda samo delimična i da zapravo daje „municiju“ i jednoj i drugoj strani — kako onoj koja kritikuje dosadašnji rad Fronteksa, tako i onima u Evropskoj komisiji koji kažu da ova agencija jeste neefikasna, ali da se to mora prevazići povećanjem mandata, budžeta i broja ljudi koji tamo rade.
„Ovde je politički sukob nastao na liniji dvoje komesara koji su iz različitih partijskih grupacija. Šveđanka Iva Johanson je socijaldemokrata zadužena za unutrašnje poslove EU, a komesar Šinas je Grk iz Evropske narodne partije zadužen za evropski način života, odnosno u ovom kontekstu za migracije i njihov odnos i različit partijski odnos te dve grupacije se reflektuje i prema Fronteksu“, smatra Igrutinović.
Međutim, on smatra da će ipak prevagnuti logika potrebe da postoji jedan unifikovan odgovor na pitanje migracija i kontrole granica, što uključuje i saradnju sa trećim zemljama poput naše, odnosno da će potreba da Fronteks funkcioniše biti dominantna.
„U tom smislu je izveštaj Revizorskog suda značajan, ali on nema nužno pravnu i direktnu posledicu jer ne proizvodi neku obavezu za Evropsku komisiju, osim da ga uzme u razmatranje kada bude donosila svoje odluke. Dakle, taj sukob jeste otvoren, ali će njegovo ’političko peglanje‘ otići u pravcu da će i budžet, pre svega, a onda i mandat i ljudstvo Fronteksa ipak biti prošireni“, uveren je Igrutinović.
Evropska unija, napominje Slobodan Zečević, ne može da odustane od zaštite granica jer su njeni građani nezadovoljni činjenicom da iz Afrike dolazi preveliki broj migranata.
„To je goruće pitanje i mislim da bi u nekoj novoj reformi Evropske unije ta agencija morala da se, na neki način, ukine i da se napravi neki komesarijat za unutrašnje poslove ili za zaštitu granica EU, koji bi obuhvatio i pogranične snage Fronteksa i Evropol kao neku vrstu nadnacionalne ili federalne policije u Evropskoj uniji. Znači da to bude potpuno uključeno u sistem institucija Unije, a ne da postoji kao neka agencija za koju se sada tvrdi da sredstva troši na netransparentan način“, ocenjuje Zečević.
Cilj nove strategije Evropske komisije je da obezbedi „slobodan protok ljudi i robe“, odnosno da utvrdi mere koje bi mogle da pomognu ne samo jačanju spoljnih granica, za čim se potreba ukazala prilikom izbijanja migrantske krize, već i sprečavanju vraćanja unutrašnjih granica, kao što je to slučaj tokom pandemije virusa korona.
Prilikom predstavljanja strategije potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas je rekao da je Šengen „dobro podmazana mašina, ali kao i svaka mašina, da bi izdržala test vremena, njegove temelje treba neprestano podupirati i jačati“.
