https://lat.sputnikportal.rs/20210609/ep-trazi-sankcije-protiv-belorusije-zbog-incidenta-sa-avionom-ali-i-da-se-istrazi-uloga-rusije-1125566871.html
EP traži sankcije protiv Belorusije zbog incidenta sa avionom, ali i da se istraži „uloga Rusije“
EP traži sankcije protiv Belorusije zbog incidenta sa avionom, ali i da se istraži „uloga Rusije“
Sputnik Srbija
Poslanici EP pripremili su rezoluciju o Belorusiji u kojoj traže da se zbog incidenta s prinudnim sletanjem aviona „Rajan er“ hitno uvede četvrti paket... 09.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-09T22:44+0200
2021-06-09T22:44+0200
2023-05-02T16:30+0200
vesti
svet
belorusija
sankcije
rusija
evropa
evropski parlament
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1e/1125487186_0:68:3072:1796_1920x0_80_0_0_3753f82991339458edfa08a1aa9dcc3b.jpg
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je nedavno na Međunarodnom forumu u Sankt Peterburgu da ruske specijalne službe ni na koji način nisu povezane sa incidentom prinudnog sletanja aviona „Rajan er“ u Minsk uprkos tvrdnjama u NATO. U dokumentu se navodi i da je EP „duboko zabrinut zbog povezanosti Rusije sa režimom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, uključujući i finansijsku podršku i tesnu saradnju specijalnih službi“.Ekonomske sankcije treba da pogode sektor proizvodnje i prerade nafte, čeličane, drvnoprerađivački sektor.Takođe, EP poziva kompanije registrovane u EU, kao što je „Simens“ da prekinu saradnju sa beloruskim vlastima.„Predlažemo i da se razmotri pitanje privremenog isključivanja Belorusije iz sistema SVIFT“, navode poslanici EP.Poslanici će sutra glasati o nacrtu rezolucije. Ona nema obavezujući karakter, već predstavlja preporuku za zemlje EU.Incident sa prinudnim sletanjem u MinskAvion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.Pročitajte još:
belorusija
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
vesti, svet, belorusija, sankcije, rusija, evropa, evropski parlament
vesti, svet, belorusija, sankcije, rusija, evropa, evropski parlament
EP traži sankcije protiv Belorusije zbog incidenta sa avionom, ali i da se istraži „uloga Rusije“
22:44 09.06.2021 (Osveženo: 16:30 02.05.2023) Poslanici EP pripremili su rezoluciju o Belorusiji u kojoj traže da se zbog incidenta s prinudnim sletanjem aviona „Rajan er“ hitno uvede četvrti paket personalnih sankcija i primene sveobuhvatne ekonomske sankcije protiv Minska. Poslanici traže i da se istraži „uloga Rusije“, navodi se u nacrtu dokumenta.
„Istraga treba da utvrdi i moguću ulogu Rusije u tom incidentu. Svaki državljanin Rusije, direktno ili posredno umešan u tu operaciju, treba da potpadne pod sankcije iz okvira globalnog režima sankcija EU koji se odnosi na kršenje ljudski prava“, navodi se u nacrtu.
Podsetimo, predsednik Rusije
Vladimir Putin rekao je nedavno na Međunarodnom forumu u Sankt Peterburgu da
ruske specijalne službe ni na koji način nisu povezane sa incidentom prinudnog sletanja aviona „Rajan er“ u Minsk uprkos tvrdnjama u NATO.
U dokumentu se navodi i da je EP „duboko zabrinut zbog povezanosti Rusije sa režimom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, uključujući i finansijsku podršku i tesnu saradnju specijalnih službi“.
„Evropski parlament poziva Savet EU da što pre proširi spisak pravnih i fizičkih lica koja potpadaju pod sankcije EU na one koji su odgovorni za prinudno sletanje aviona kompanije ‘Rajan er’, privođenje Romana Protaseviča i Sofije Sapegi, podsećamo da novinaru Protaseviču preti smrtna kazna… Pozivamo Savet da momentalno pristupi realizaciji četvrtog paketa sankcija prema fizičkim i pravnim licima i da počne sa izradom novog“, navodi se u nacrtu rezolucije.
Ekonomske sankcije treba da pogode sektor proizvodnje i prerade nafte, čeličane, drvnoprerađivački sektor.
Takođe, EP poziva kompanije registrovane u EU, kao što je „Simens“ da prekinu saradnju sa beloruskim vlastima.
„Predlažemo i da se razmotri pitanje privremenog isključivanja Belorusije iz sistema SVIFT“, navode poslanici EP.
Poslanici će sutra glasati o nacrtu rezolucije. Ona nema obavezujući karakter, već predstavlja preporuku za zemlje EU.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
