https://lat.sputnikportal.rs/20210607/otkrice-jedne-od-najvecih-tajni-interneta-zasto-nam-izlaze-reklame-za-nesto-sto-nismo-pretrazivali-1125545015.html
Otkriće jedne od najvećih tajni Interneta: Zašto nam izlaze reklame za nešto što nismo pretraživali
Otkriće jedne od najvećih tajni Interneta: Zašto nam izlaze reklame za nešto što nismo pretraživali
Sputnik Srbija
Svima nam se bezbroj puta desilo da nam se nešto, o čemu smo upravo pričali, pojavi u vidu reklame na društvenim mrežama. Međutim, Robertu G. Rivu se dogodila... 07.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-07T20:36+0200
2021-06-07T20:36+0200
2021-08-26T03:13+0200
vesti
internet
reklame
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111698/36/1116983632_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_de74daf8d53af1379225686d5063cc2b.jpg
Nakon što je proveo nekoliko dana u poseti mami, vratio se kući i počele su da mu iskaču reklame paste za zube koju ona koristi, a da nikada u razgovorima nije pomenuo taj brend, niti ga je pretraživao na internetu.Na početku je odbacio verovanje da nas aplikacije prisluškuju i da je to teorija zavere. Ali, kako je rekao, one uopšte i ne moraju da nas prisluškuju, s obzirom na to da smo im već bez razmišljanja dali mnogo važnije informacije.Kao što već znamo, aplikacije prikupljaju gomilu podataka sa naših telefona. Uz našu jedinstvenu aj pi adresu vezuju se naše lokacije, demografski podaci i slično. Agregatori tih podataka plaćaju da bi prikupljali podatke sa svih strana, kao na primer, kada koristite karticu s popustom u prodavnici. Tu su prilikom svake kupovine.Već smo pomenuli da aplikacije znaju našu lokaciju preko GPS-a. Ukoliko se različiti telefoni često nalaze na istoj lokaciji, algoritmi sami počinju da prepoznaju ko su ljudi s kojima smo u stalnom kontaktu, i zapravo prave mrežu naših kontakata. Tako mogu da ukrštaju naša interesovanja s interesovanjima naših prijatelja, kolega, porodice, te će nam iskakati i oglasi zasnovani na informacijama prikupljenim od ljudi koji nas okružuju, prenosi Nova.Kako se navodi na portalu Startit, sve to neodoljivo podseća na priču koju je razotkrio Edvard Snouden, s jednom malom, ali ključnom razlikom — aplikacijama smo mi dozvolili da to čine. Svaki put kada prihvatimo uslove korišćenja, mi se odričemo dela svoje privatnosti. Svi ti delići se sklapaju i stvaraju kompletnu sliku o nama, u pokušaju da se sazna ko smo, odnosno šta nam treba i šta želimo.Zato Robert predlaže da blokiramo oglase na aplikacijama i da im onemogućimo praćenje, jer se ne radi samo o nama — već naši podaci oblikuju internet. Kako on kaže, internet nikada neće biti otkačeno mesto kakvo ga pamti iz mlađih dana, jer su velike kompanije došle da isisaju dolare iz njega, ali bi valjalo da im otežamo posao. Međutim, ovde dolazimo do bolne istine – da bi većina ljudi birala internet koji plaća ustupanjem ličnih podataka, nego internet koji treba da plati novcem.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vesti, internet, reklame, društvo
vesti, internet, reklame, društvo
Otkriće jedne od najvećih tajni Interneta: Zašto nam izlaze reklame za nešto što nismo pretraživali
20:36 07.06.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021) Svima nam se bezbroj puta desilo da nam se nešto, o čemu smo upravo pričali, pojavi u vidu reklame na društvenim mrežama. Međutim, Robertu G. Rivu se dogodila još jezivija stvar...
Nakon što je proveo nekoliko dana u poseti mami, vratio se kući i počele su da mu iskaču reklame paste za zube koju ona koristi, a da nikada u razgovorima nije pomenuo taj brend, niti ga je pretraživao na internetu.
Robert, koji se bavi zaštitom privatnosti u tehnologiji, objasnio je na Tviteru zašto se to zapravo desilo, a piše Startit.
Na početku je odbacio verovanje da nas aplikacije prisluškuju i da je to teorija zavere. Ali, kako je rekao, one uopšte i ne moraju da nas prisluškuju, s obzirom na to da smo im već bez razmišljanja dali mnogo važnije informacije.
Kao što već znamo, aplikacije prikupljaju gomilu podataka sa naših telefona. Uz našu jedinstvenu aj pi adresu vezuju se naše lokacije, demografski podaci i slično. Agregatori tih podataka plaćaju da bi prikupljali podatke sa svih strana, kao na primer, kada koristite karticu s popustom u prodavnici. Tu su prilikom svake kupovine.
Oni mogu da povežu naše kupovine u određenom supermarketu s našim Tviter nalogom, ukoliko smo obema kompanijama dali svoju mejl adresu, broj telefona i pristali na njihove uslove korišćenja, koje podrazumevaju takvu razmenu podataka.
Već smo pomenuli da aplikacije znaju našu lokaciju preko GPS-a. Ukoliko se različiti telefoni često nalaze na istoj lokaciji, algoritmi sami počinju da prepoznaju ko su ljudi s kojima smo u stalnom kontaktu, i zapravo prave mrežu naših kontakata. Tako mogu da ukrštaju naša interesovanja s interesovanjima naših prijatelja, kolega, porodice, te će nam iskakati i oglasi zasnovani na informacijama prikupljenim od ljudi koji nas okružuju, prenosi Nova.
Tako može da se desi da nam izađu oglasi i o stvarima koje nas ne interesuju, ali mogu podsvesno da nas nateraju da započnemo razgovor o njima s ljudima koje interesuju ti proizvodi. Dakle, imamo jedan sistem, jednu bazu, u kojoj se nalazimo svi i koja stvara sliku o nama, ne samo na osnovu nas, nego i na osnovu ljudi koji nas okružuju.
Kako se navodi na portalu Startit, sve to neodoljivo podseća na priču koju je razotkrio Edvard Snouden, s jednom malom, ali ključnom razlikom — aplikacijama smo mi dozvolili da to čine. Svaki put kada prihvatimo uslove korišćenja, mi se odričemo dela svoje privatnosti. Svi ti delići se sklapaju i stvaraju kompletnu sliku o nama, u pokušaju da se sazna ko smo, odnosno šta nam treba i šta želimo.
Zato Robert predlaže da blokiramo oglase na aplikacijama i da im onemogućimo praćenje, jer se ne radi samo o nama — već naši podaci oblikuju internet. Kako on kaže, internet nikada neće biti otkačeno mesto kakvo ga pamti iz mlađih dana, jer su velike kompanije došle da isisaju dolare iz njega, ali bi valjalo da im otežamo posao. Međutim, ovde dolazimo do bolne istine – da bi većina ljudi birala internet koji plaća ustupanjem ličnih podataka, nego internet koji treba da plati novcem.
