https://lat.sputnikportal.rs/20210606/moze-li-ostvariti-istorijski-dogovor-sedam-mocnih-sila-1125537444.html
Može li se ostvariti istorijski dogovor sedam moćnih sila
Može li se ostvariti istorijski dogovor sedam moćnih sila
Sputnik Srbija
Najnoviji istorijski dogovor grupe sedam moćnih država sveta da pomognu svojim privredama tako što će početi da ubiraju porez na dobit od multinacionalnih... 06.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-06T22:30+0200
2021-06-06T22:30+0200
2023-03-07T14:50+0100
analize i mišljenja
komentari i analitika
porez
multinacionalne kompanije
poreski rajevi
g7
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110327/66/1103276643_0:139:1920:1219_1920x0_80_0_0_84e919ccdc79787c0ba7f495407340ad.jpg
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ekonomista Božidar Drašković kaže za Sputnjik da je skeptičan po pitanju realizacije dogovora upravo postignutog na sastanku ministara finansija G7 u Londonu. Grupa sedam ekononmski i politički najjačih država sveta, koju čine Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Kanada već je ocenila da je dogovor istorijski. Kompanije bi ubuduće plaćale porez na dobit tamo gde posluju i ostvaruju dobit i on ne bi mogao da bude manji od 15 odsto.Dogovor sedam moćnih sila oko oporezivanja kompanijaTako je godinama stara ideja o globalnom oporezivanju konačno dobila političku saglasnost ekonomski najrazvijenijih zemalja, koja bi, kako je zamišljeno, konačno mogla u istoriju da isprati takozvane poreske rajeve gde su kompanije pre svega one multinacionalne, velike, sa ogromnom zaradom, registrovane zbog minimalnih poreskih stopa.Ono oko čega decenijama nisu mogli da se usaglase uspela je da učini pandemija kovida 19. Zarad pomoći privredi i građanstvu u jeku virusne infekcije, države su ispraznile budžete, a javni dug dostigao neslućene visine.Tek je pandemija kovida 19 koja je ispraznika državne budžete uspela da natera G7 da se dogovre da kompanije plaćaju porez na dobit gde je i ostvaruju i to ne manji od 15 odsto.
Globalni javni dug je veći nego tokom Drugog svetskog rata, istakli su stručnjaci sa Instituta za međunarodne finansije i krajem prošle godine je bio na istorijskom maksimumu od 277 bilioan dolara. Lideri su SAD, Velika Britanija, evrozona, Japan, Južna Koreja, a dug razvijenih zemalja je 432 odsto globalnog BDP-a.Pandemija ispraznila budžeteZa prvih sedam meseci tekuće budžetske godine koja je počela 30. septembra 2020. budžetski deficit SAD je porastao na rekordnih 1,9 biliona dolara. U maju je Ministarstvo finansija saopštilo da je dosadašnji manjak 30,3 odsto veći od deficita u isto vreme pre godinu dana, koji je iznosio 1,48 biliona dolara i da će ovogodišnji deficit premašiti prošlogodišnji.U isto vreme najveće multinacionalne kompanije su se dodatno obogatile u vreme pandemije. Tako je 55 visokoprofitabilnih američkih kompanija u 2020. ostvarilo prihod od 40 milijardi dolara, a da u američki trezor nisu uplatile ni cent poreza na dobit koji u SAD iznosi 27 odsto.Zato ne čudi što je ministarka finansija SAD Dženet Jelen nedavno izjavila da su državama potrebni „stabilni poreski sistemi“ kako bi imale dovoljno prihoda za ulaganje u važna javna dobra i kako bi mogle da reaguju na krize.Šta je pravednoDrašković napominje da problem izbegavanja oporezivanja multinacionalnih kompanija nije nov, datira već nekoliko decenija, ali da nije bilo političke volje da se on reši. On ukazuje na primer Evropske unije, odnosno evrozone, gde postoji jedinstvena monetarna politika, jedinstvena moneta, ali ne i jedinstven poreski sistem.„Jedino pravedno rešenje bi bilo da porezi ostanu pitanje nacionalne regulative, ili nekih dogovora unutar grupacija zemalja, a da istovremeno važi jedno ključno pravilo - da se srazmerno plaća porez u zemlji u kojoj ta kompanija ostvaruje profit. To bi značilo da neka multinacionalna kompanija ostvaruje profit u Španiji, Srbiji, Rusiji, Japanu... Nije to složena matematika da se proračuna nivo ostvarenog profita u svakoj od zemalja i da se srazmerno tome plaća porez“, kaže Drašković.Zašto su bogati sve bogatijiPo njegovom mišljenju to je moguće rešiti, ali i napominje da su zemlje vrlo često donosile mere poreske politike pod uticajem interesa multinacionalnih kompanija. Sada su se i moćne zemlje prisetile da su žrtve te politike podilaženja interesima multinacionalnih kompanija, i da bi morale da dopune svoj budžet. U suprotnom u „poreskim rajevima“ sav novac ostaje vlasnicima kompanija.Otuda, kaže on, taj trend koji već dugo traje i sve je intenzivniji -da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.Moguće je, ali...Drašković smatra da bi dogovor G7, koja predstavlja 58 odsto globalnog neto bogatstva i 46 odsto globalnog BDP-a, mogao da bude taj fer koncept, ali pod određenim uslovima.U multinacionalnim kompanijama na dogovor u G7 za sada ćute. Na pitanje imaju li tako moćne kompanije neki mehanizam u rukama koji bi im i dalje omogućavao povlašćeni poreski položaj, Drašković kaže da ne sumnja da će one kao i do sada lobirati za donošenje zakona. Preko svojih lobi grupa one, utiču na donošenje poreskih propisa i mera ekonomske politike koje odgovaraju njima.Neće prestati da lobiraju„Kada je reč o multinacionalnim kompanijama, one će pokrenuti čitav mehanizam lobiranja da to što je predloženo ne bude usvojeno, ali će javno govoriti kako su za društvenu odgovornost, za socijalne pozicije. To je jedna mimikrija. Isto to važi i za zemlje koje su neto korisniici efekta ovako heterogenog poreskog sistema. One su za privlačenje velikog broj kompanija i sa malom poreskom stopom imale daleko veći neto efekat nego da je ta kompanija platila 15 posto poreza na dobit. Normalno da će političari reći da će podržati predlog, da je to pravedno, ali će istovremeno raditi sve da to ne bude primenjeno“, skeptičan je Drašković.Reč je, kako ističe o vrlo osetljivom pitanju koje će teško biti definisano na svetskom nivou.„Multinacionalna kompanija ima dva načina da odgovori. Jedan je da potegne skrivene ekonomske sankcije i da ne plasira robu na vaše tržište, od koje vi zavisite i onda imate veliki problem. Drugi način je što će preko administracije matičnih zemalja, uticati na donošenje političkih odluka zbog takvih mera ekonomske politike“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, porez, multinacionalne kompanije, poreski rajevi, g7
analize i mišljenja, komentari i analitika, porez, multinacionalne kompanije, poreski rajevi, g7
Može li se ostvariti istorijski dogovor sedam moćnih sila
22:30 06.06.2021 (Osveženo: 14:50 07.03.2023) Najnoviji istorijski dogovor grupe sedam moćnih država sveta da pomognu svojim privredama tako što će početi da ubiraju porez na dobit od multinacionalnih kompanija koje su zbog veće zarade pobegle u „poreske rajeve“ je fer koncept. Pitanje je, međutim, u kojoj meri je ostvariv, jer je to teško definisati na globalnom nivou.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ekonomista Božidar Drašković kaže za Sputnjik da je skeptičan po pitanju realizacije dogovora upravo postignutog na sastanku ministara finansija
G7 u Londonu. Grupa sedam ekononmski i politički najjačih država sveta, koju čine Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Kanada već je ocenila da je dogovor istorijski.
Kompanije bi ubuduće plaćale
porez na dobit tamo gde posluju i ostvaruju dobit i on ne bi mogao da bude manji od 15 odsto.
Dogovor sedam moćnih sila oko oporezivanja kompanija
Tako je godinama stara ideja o globalnom oporezivanju konačno dobila političku saglasnost ekonomski najrazvijenijih zemalja, koja bi, kako je zamišljeno, konačno mogla u istoriju da isprati takozvane
poreske rajeve gde su kompanije pre svega one
multinacionalne, velike, sa ogromnom zaradom, registrovane zbog
minimalnih poreskih stopa.
Ono oko čega decenijama nisu mogli da se usaglase uspela je da učini pandemija kovida 19. Zarad pomoći privredi i građanstvu u jeku virusne infekcije, države su ispraznile budžete, a javni dug dostigao neslućene visine.
Tek je pandemija kovida 19 koja je ispraznika državne budžete uspela da natera G7 da se dogovre da kompanije plaćaju porez na dobit gde je i ostvaruju i to ne manji od 15 odsto.
Globalni javni dug je veći nego tokom Drugog svetskog rata, istakli su stručnjaci sa Instituta za međunarodne finansije i krajem prošle godine je bio na istorijskom maksimumu od 277 bilioan dolara. Lideri su SAD, Velika Britanija, evrozona, Japan, Južna Koreja, a dug razvijenih zemalja je 432 odsto globalnog BDP-a.
Pandemija ispraznila budžete
Za prvih sedam meseci tekuće budžetske godine koja je počela 30. septembra 2020. budžetski deficit SAD je porastao na rekordnih 1,9 biliona dolara. U maju je Ministarstvo finansija saopštilo da je dosadašnji manjak 30,3 odsto veći od deficita u isto vreme pre godinu dana, koji je iznosio 1,48 biliona dolara i da će ovogodišnji deficit premašiti prošlogodišnji.
U isto vreme najveće multinacionalne kompanije su se dodatno obogatile u vreme pandemije. Tako je 55 visokoprofitabilnih američkih kompanija u 2020. ostvarilo prihod od 40 milijardi dolara, a da u američki trezor nisu uplatile ni cent poreza na dobit koji u SAD iznosi 27 odsto.
Zato ne čudi što je ministarka finansija SAD Dženet Jelen nedavno izjavila da su državama potrebni „stabilni poreski sistemi“ kako bi imale dovoljno prihoda za ulaganje u važna javna dobra i kako bi mogle da reaguju na krize.
Drašković napominje da problem izbegavanja oporezivanja multinacionalnih kompanija nije nov, datira već nekoliko decenija, ali da nije bilo političke volje da se on reši. On ukazuje na primer Evropske unije, odnosno evrozone, gde postoji jedinstvena monetarna politika, jedinstvena moneta, ali ne i jedinstven poreski sistem.
„Jedino pravedno rešenje bi bilo da porezi ostanu pitanje nacionalne regulative, ili nekih dogovora unutar grupacija zemalja, a da istovremeno važi jedno ključno pravilo - da se srazmerno plaća porez u zemlji u kojoj ta kompanija ostvaruje profit. To bi značilo da neka multinacionalna kompanija ostvaruje profit u Španiji, Srbiji, Rusiji, Japanu... Nije to složena matematika da se proračuna nivo ostvarenog profita u svakoj od zemalja i da se srazmerno tome plaća porez“, kaže Drašković.
Zašto su bogati sve bogatiji
Po njegovom mišljenju to je moguće rešiti, ali i napominje da su zemlje vrlo često donosile mere poreske politike pod uticajem interesa multinacionalnih kompanija. Sada su se i moćne zemlje prisetile da su žrtve te politike podilaženja interesima multinacionalnih kompanija, i da bi morale da dopune svoj budžet. U suprotnom u „poreskim rajevima“ sav novac ostaje vlasnicima kompanija.
Otuda, kaže on, taj trend koji već dugo traje i sve je intenzivniji -da
bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.
„Znači, postoji klub bogatih ljudi koji utiču na mere ekonomske politike. Ova mera koju su dogovorili G7, pa će se o tome izjašnjavati i G20, donosiće se u okviru interesa tih grupacija zemalja. Daleko smo mi još od jednog fer koncepta poreske, monetarne i ekonomske politike u svetu“, ocenio je on.
Drašković smatra da bi dogovor G7, koja predstavlja 58 odsto globalnog neto bogatstva i 46 odsto globalnog BDP-a, mogao da bude taj fer koncept, ali pod određenim uslovima.
„To bi morao da bude obavezujući međunarodni sporazum, uz uvođenje mehanizma kontrole, mehanizma obračuna. I to bi moralo da bude ugrađeno u nacionalnu regulativu. Tu se postavlja pitanje diskriminacije između domaćih i filijala stranih kompanija. Poreska politika bi morala biti jednaka i za jedne i za druge“, kaže ovaj ekonomista.
U multinacionalnim kompanijama na dogovor u G7 za sada ćute. Na pitanje imaju li tako moćne kompanije neki mehanizam u rukama koji bi im i dalje omogućavao povlašćeni poreski položaj, Drašković kaže da ne sumnja da će one kao i do sada lobirati za donošenje zakona. Preko svojih lobi grupa one, utiču na donošenje poreskih propisa i mera ekonomske politike koje odgovaraju njima.
Neće prestati da lobiraju
„Kada je reč o multinacionalnim kompanijama, one će pokrenuti čitav mehanizam lobiranja da to što je predloženo ne bude usvojeno, ali će javno govoriti kako su za društvenu odgovornost, za socijalne pozicije. To je jedna mimikrija. Isto to važi i za zemlje koje su neto korisniici efekta ovako heterogenog poreskog sistema. One su za privlačenje velikog broj kompanija i sa malom poreskom stopom imale daleko veći neto efekat nego da je ta kompanija platila 15 posto poreza na dobit. Normalno da će političari reći da će podržati predlog, da je to pravedno, ali će istovremeno raditi sve da to ne bude primenjeno“, skeptičan je Drašković.
Reč je, kako ističe o vrlo osetljivom pitanju koje će teško biti definisano na svetskom nivou.
„Multinacionalna kompanija ima dva načina da odgovori. Jedan je da potegne skrivene ekonomske sankcije i da ne plasira robu na vaše tržište, od koje vi zavisite i onda imate veliki problem. Drugi način je što će preko administracije matičnih zemalja, uticati na donošenje političkih odluka zbog takvih mera ekonomske politike“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
