00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Festival autorskog filma
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Može li novi poduhvat kineskog „Veštačkog Sunca“ – zauvek da promeni svet koji znamo

Sunce - Sputnik Srbija, 1920, 05.06.2021
Pratite nas
Kineski fuzioni nuklearni reaktor, poznatiji kao „Veštakčko Sunce“, ostvario je novi rekord uspevši da održi temperaturu plazme na 160 miliona stepeni Celzijusa tokom 20 sekundi. Iako je nauka zbog toga za korak bliža dugotrajnom održavanju fuzije, tj. korišćenju njene enormne energije koja će da promeni svet, procenjuje se da je cilj i dalje – daleko.
Kineski istraživači koji rade na projektu nuklearne fuzije uspeli su i da zadrže plazmu na temperaturi od 120 miliona stepeni Celzijusa blizu dva minuta, tačnije 101 sekundu.
Konačni cilj procesa nuklearne fuzije je neograničeno i jeftino proizvođenje izuzetno moćne energije, bez emisija štetnih materija. Nažalost, čovečanstvo već više od šest decenija nije uspelo da osposobi fuzioni reaktor koji bi trošio manje energije nego što je potrebno da se pokrene, odnosno nije otkrilo način na koji bi se fuzija dovoljno dugo održala da bi energija koju proizvodi mogla da se iskoristi.

Novi poduhvat kineskog „Veštačkog Sunca“

Iako rezultat koji su prijavili kineski naučnici obećava, on je i dalje daleko od održive fuzije u kontrolisanim uslovima. Zbog toga naučni novinar sa Instituta za fiziku Slobodan Bubnjević taj poduhvat vidi kao „sportsku stvar“ i ističe da će naučni svet još dugo raditi na izgradnji takvih postrojenja i istraživanjima koja će eventualno obezbediti dugotrajnu fuziju.
„Svakako da je dobar svaki pomak koji se napravi u istraživanju fuzije, ali mi se čini da još nismo došli do tačke na kojoj možemo da kažemo da će ova energija uskoro moći da se upotrebljava u korist čovečanstva. Situacija u kojoj se nalazimo danas je takva da količina fisionih reaktora, koji uvek imaju bezbednosni aspekt, nije dovoljna da zameni termoelektrane koje danas snabdevaju svet energijom. Ovakvi, novi, alternativni izvori energije, koji su izuzetno potentni, zapravo su budućnost koju očekujemo. Fuzioni reaktori mogu da snabdevaju čitave države strujom“, napominje Bubnjević za Sputnjik.
Kako kaže, on se ne bi kladio na to da će se pitanje dugotrajnog održavanja fuzije rešiti baš u kineskom reaktoru, jer je i tokom proteklih decenija bilo mnogo najava širom sveta o rešavanju problema održavanja fuzije, koje na kraju nisu realizovane.
Rezultat koji su prijavili kineski naučnici obećava, ali je i dalje daleko od održive fuzije u kontrolisanim uslovima

Daleko od cilja

Da bi se prirodni proces kontrolisao, mora da se odvija u ograničenom prostoru, odnosno posudi. Pošto se proces nuklearne fuzije odvija na temperaturama visokim i do 160 miliona stepeni Celzijusa, logično je da ne postoji sud u koji je moguće staviti toliko zagrejanu plazmu.
„Još od originalne sovjetske ideje se nalaze rešenja da se uz pomoć magnetnih polja napravi posuda u kojoj bi se nalazila plazma na tako visokoj temperaturi, gde bi se odvijala fuziona reakcija. Da biste održavali takva magnetna polja, trošite veoma mnogo energije. U trenutku kada budete mogli dovoljno dugo da održavate fuziju, imaćete dovoljno energije i da održavate posudu i da proizvodite struju“, pojašnjava Bubnjević.
U trci za postizanje cilja nuklearne fuzije trenutno učestvuju dva reaktora: „Iks-el-2M Tokamak“, tj. kinesko „Veštačko Sunce“, i Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor – ITER, koji se montira u Francuskoj.
„Teško bismo mogli govoriti o tome da smo u fazi nadmetanja, kao što to čine velike sile u svemiru. Čovek još nije ovladao tom tehnologijom, ali svaki iskorak je značajan, zato što ukazuje na to da bi moglo da dođe do napretka. Ako bismo upoređivali sa svemiskom trkom, sad smo, otprilike, u onoj fazi kada su prvi nadzvučni avioni uspevali da dođu do granice svemira, pa su prvi piloti videli kako izgleda zamračeno nebo, ali još nije lansiran ’Sputnjik‘“, objašnjava Bubnjević.

Fuzija će promeniti svet

Bubnjević napominje da su istraživanja fuzije presudna tema u 21. veku, jer je svetu neophodno da pređe na nove izvore energije. Proces nuklearne fuzije za sobom ne ostavlja radioaktivni otpad, što ovu tehnologiju čini skoro savršenim izvorom energije.  
„Postoji tačka u kojoj će ostvarenje sna o kontrolisanoj fuziji promeniti svet koji znamo. To će potpuno ’promešati karte‘ u oblasti energetike na celoj planeti. Jako je važno da mi idemo ka tom cilju, ali još nismo prešli granicu koja je neophodna“, zaključuje Bubnjević.
Reaktor „Iks-el-2M Tokamak“ prvi put je pokrenut krajem prošle godine, a njegovo prvo dostignuće bilo je održavanje temperature plazme na 100 miliona stepeni Celzijusa tokom 100 sekundi.
Reaktor se naziva „Veštačkim Suncem“ zbog ogromne toplote i snage koju proizvodi. „Iks-el-2M Tokamak“ koristi moćno magnetno polje za spajanje vruće plazme i dostiže temperature više od 150 miliona stepeni Celzijusa, što je približno deset puta toplije od Sunčevog jezgra.
U procesu nuklearne fuzije oslobađa se više energije nego u bilo kom drugom procesu koji je trenutno poznat čovečanstvu.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala