Doteralo do ivice opstanka: Srpska kreće u ofanzivu na više adresa
15:22 04.06.2021 (Osveženo: 14:25 13.07.2021)
CC0 / /
Pratite nas
Diplomatska ofanziva Republike Srpske razumljiva je i opravdana jer su stvari došle do ivice kada se više ne sme tolerisati nepoštovanje Dejtonskog sporazuma i pravila igre koje je taj sporazum uspostavio. Uz to, pritisci na Republiku Srpsku su veliki i dovode u pitanje njen opstanak i budućnost.
Ovako bivši jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević komentariše najavu predstavnika Srba i predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika koji je, povodom spornog izbora Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, najavio da će se on i vlasti Republike Srpske obratiti generalnom sekretaru UN, članicama Saveta bezbednosti, kao i kancelaru Nemačke. Njih će upoznati sa svim presedanima koji se dešavaju u BiH.
Srpska će, prema Dodikovim rečima, prihvatiti imenovanje visokog predstavnika samo ukoliko to bude rezultat odluke ili rezolucije Saveta bezbednosti. On je dodao da je činjenica da Rusija već duže vreme nije deo konsenzusa koji je neophodan za rad Saveta za implementaciju mira, kao i da Moskva smatra da treba poštovati međunarodno pravo.
Dodikova diplomatska ofanziva — stvari došle do ivice
Prema Milivojevićevim rečima, Dodik se obraća Savetu bezbednosti kao prvonaznačenom nadležnom prilikom izbora visokog predstavnika da ih podseti na njihovu obavezu i da traži da se ovo telu uključi u proces.
Druga Dodikova namera je da dâ do znanja Berlinu da nije dobro da se nameće rešenje i da podseti Nemačku, kao najvažniju državu EU, da bi bilo dobro da se prilikom izbora visokog predstavnika konsultuje i Republika Srpska.
„I za njegovu funkciju, i za značaj Nemačke bilo bi veoma važno da postoji koordinacija i dijalog sa Banjalukom, jer to jedino može da garantuje uspeh misije visokog predstavnika“, naglašava Milivojević.
Stvari su došle do granice kada se više ne sme tolerisati nepoštovanje Dejtonskog sporazuma i pravila igre koje je taj sporazum uspostavio. Uz to, pritisci na Republiku Srpsku su veliki i dovode u pitanje njen opstanak i budućnost, ističe Milivojević i dodaje da su u tom smislu Dodikove namere sasvim razumljive.
Prema njegovom viđenju stvari, zbog namere Zapada da se pitanje BiH reši tako što će ta država pristupiti NATO-u i biti potpuno usisana u zapadnu sferu uticaja, pritisci idu u smeru centralizacije BiH, što podrazumeva dalje oduzimanje nadležnosti entitetima i svođenje BiH na centralističku državu. Pošto je Valentin Incko iscrpeo sve svoje političke kapacitete, novi kandidat za visokog predstavnika Kristijan Šmit trebalo bi da bude izvršilac te intencije.
„U tome Republika Srpska vidi opasnost za svoj položaj. Ne treba zaboraviti da još niko nije ukinuo takozvana Bonska ovlašćenja, da postoji mogućnost da se ona uvek aktiviraju, jer su ona vezana i za visokog predstavnika i za činjenicu da BiH još uvek nije u potpunosti suverena. Prema tome, visoki predstavnik može ponovo da aktivira ta ovlašćenja i verovatno bi za to dobio podršku Saveta za primenu mira, sa izuzetkom Rusije, kao i Federacije BiH“, ističe Milivojević i naglašava da zbog toga postoji opasnost da Republika Srpska izgubi i onaj deo nadležnosti i suverenosti koji joj je preostao, čime bi se doveo u pitanje i položaj srpskog naroda u BiH.
RS ima prava da štiti svoje interese
U Dodikovoj inicijativi Milivojević ne vidi presedan. Štaviše, to bi trebalo da bude normalno ponašanje i pitanje je zašto se Republika Srpska nije tako ponašala i ranije, naglašava Milivojević.
„Republika Srpska mora da vodi računa o onome šta je njen osnov postojanja. Ona mora da se drži svega onoga što ima na raspolaganju vezano za izborni Dejton — svega onoga što joj obezbeđuje i garantuje status koji ima. To što ranije nije preduzimala ovakve korake, druga je stvar. Sada je došao trenutak kada to postaje važno. Nije presedan ako se pozivate na nešto vaše osnovno i elementarno pravo“, konstatuje Milivojević.
Stvari oko izbora novog visokog predstavnika u BiH zahuktale su se kada je nemački političar Kristijan Šmit, bivši ministar poljoprivrede i visoki zvaničnik bavarske Hrišćansko-socijalne unije, izabran mimo procedura — bez saglasnosti Rusije i Saveta bezbednosti UN, koji treba da ga na mestu Visokog predstavnika i potvrdi.
Šmita kao da ne brine stav najvišeg tela UN, on već daje izjave kako se „raduje“ novom zadatku, dodajući da je najvažnije da „zemlju (BiH) ispratimo na njenom izazovnom putu ka Evropi“.
Šmitovom izboru raduju se i bošnjački i hrvatski političari u BiH, ali iz različitih razloga. Dok se lider SDA Bakir Izetbegović, aludirajući na često izražavanje zabrinutosti zbog političke situacije u BiH dosadašnjeg visokog predstavnika Valentina Incka, nada da će Šmit biti manje zabrinut od Incka i da će kao čovek sa „jačim leđima“ od njega pokrenuti stvari u BiH, Hrvatski narodni savez, koji okuplja većinu stranaka bosanskohercegovačkih Hrvata, pozdravio je Šmitovo sporno imenovanje, očekujući pre svega da on podrži sprovođenje izborne reforme u BiH.
Stav Republike Srpske kretao se od toga da se, kako je Dodik izjavio, radi o „blefu međunarodne zajednice“, preko toga da Republika Srpska ne uvažava „dovođenje novog visokog predstavnika na ovakav način“ do najnovije diplomatske inicijative.
Šmitu su na postavljenju već čestitale i Sjedinjene Države. Rusija je, međutim, odlučno protiv odluke o imenovanju Kristijana Šmita i, kako se navodi u saopštenju ruske ambasade u BiH, poziva partnere da „ponovo procene posledice tog postupka“. Moskva smatra da se radi o „kršenju ustaljene prakse izbora visokog predstavnika“.
