https://lat.sputnikportal.rs/20210602/nebenzja-resenja-za-sukob-u-ukrajini-nece-biti-sve-dok-zapad-podrzava-agresiju-kijeva-1125508914.html
Nebenzja: Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok Zapad podržava agresiju Kijeva
Nebenzja: Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok Zapad podržava agresiju Kijeva
Sputnik Srbija
Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok zapadne zemlje podržavaju agresiju Kijeva i lokalne nacionaliste, izjavio je ambasador Rusije pri UN Vasilij... 02.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-02T20:21+0200
2021-06-02T20:21+0200
2021-08-26T01:14+0200
rusija
svet
vesti
ukrajina
vasilij nebenzja
donbas
savet bezbednosti un
majdan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/0d/1123848015_0:17:1944:1111_1920x0_80_0_0_86ebadb187c3fd9c1489bbdd73cd185e.jpg
Ruski ambasador za Ukrajina kaže da su je „sadašnje kijevske vlasti otele“.Prema njegovim rečima, za Rusiju, kao i za milione Ukrajinaca „od početka je bilo kristalno jasno da je Majdan gurao državu ka nepotrebnom i opasnom izboru ne samo između Rusije i Zapada, nego i između samih Ukrajinaca, između najružnijih oblika nacionalizma i multikulturalnog i tolerantnog društva - Ukrajine, koju smo poznavali do 2014. godine, i Ukrajina koju je otela sadašnja kijevska vlast“.Stalni predstavnik Rusije pri UN je naveo da je ovaj izbor bio isplaniran u inostranstvu, a iznutra su njime upravljali radikalni nacionalisti.Nebenzja je naveo da nije ni iznenađujuće što istraga, koju je započeo Kijev, za sada ne napreduje i podsetio da su evropske države i SAD bile angažovane u svim fazama Majdana, podstičući nemire i radikalne nacionaliste.Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov o MajdanuO situaciju u Ukrajini 2014. na sednici je govorio i tadašnji premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, koji je naveo da je u to vreme u ambasadi SAD u toj zemlji postojala grupa koja je koordinisala sve akcije s ciljem svrgavanja s vlasti legitimne ukrajinske vlade.On je ukazao da je krvoproliće u februaru 2014. godine bilo isplanirano.On smatra da su tadašnje ukrajinske vlasti znale da se neonacističke grupe pripremaju i u zemlji i u inostranstvu i znale su „da se pripremaju za 2015. godinu, kada su planirani redovni predsednički izbori u Ukrajini“.Bivši premijer je podvukao da je bilo jasno da vlast ima obavezu da preduzme sva kako bi zaštitila državu.Šta se događalo na MajdanuGlavni trg Kijeva su 21. novembra 2013. godine zauzele pristalice evropskog puta Ukrajine, odmah posle izjave vlade Nikolaja Azarova o odbijanju potpisivanja Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Kasnije je trg postao epicentar sukoba policije i nacionalista, a nova ukrajinska vlada je odgovornost za smrt više od 100 ljudi prebacila na svog političkog oponenta, tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i specijalne snage Ministarstva unutrašnjih poslova - „Berkut“ .Kasnije, u aprilu 2014. godine ukrajinske vlasti su počele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost posle državnog prevrata u Kijevu februara 2014. godine. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, tokom te operacije poginulo je oko 13.000 ljudi.Pitanje situacije u Donbasu se raspravlja, između ostalog, na sastanku Kontakt-grupe u Minsku, koja je septembra 2014. godine prihvatila već tri dokumenta, koja regulišu naredne korake u deeskalaciji sukoba. Ipak i posle saglasnosti o primirju među stranama se nastavljaju sukobi.Više o ovoj temi pogledajte u emisiji „Moj pogled na Rusiju“ glavne urednice Sputnjika Srbija Ljubinke Milinčić:Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210308/niko-vise-ne-veruje-u-evropski-raj-1124793158.html
ukrajina
donbas
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, svet, vesti, ukrajina, vasilij nebenzja, donbas, savet bezbednosti un, majdan
rusija, svet, vesti, ukrajina, vasilij nebenzja, donbas, savet bezbednosti un, majdan
Nebenzja: Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok Zapad podržava agresiju Kijeva
20:21 02.06.2021 (Osveženo: 01:14 26.08.2021) Rešenja za sukob u Ukrajini neće biti sve dok zapadne zemlje podržavaju agresiju Kijeva i lokalne nacionaliste, izjavio je ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja na sastanku Saveta bezbednosti posvećenom događajima na Majdanu i posledicama po Donbas.
„Takođe se nadam da je glavna poruka jasna – dok Zapad ne promeni svoj stav i sve dok budu nastavljali da podržavaju agresiju Kijeva, nasilje, neonacizam i nacionalizam koji ne slabi, konflikt u Ukrajini će biti daleko od rešenja“, rekao je on na neformalnom sastanku.
Ruski ambasador za Ukrajina kaže da su je „sadašnje kijevske vlasti otele“.
„Ukrajina je za Rusiju najbliži sused sa bliskim istorijskim, kulturnim i porodičnim vezama, mesto naših zajedničkih korena i domovina, bratski narod“, rekao je Nebenzja.
Prema njegovim rečima, za Rusiju, kao i za milione Ukrajinaca „od početka je bilo kristalno jasno da je Majdan gurao državu ka nepotrebnom i opasnom izboru ne samo između Rusije i Zapada, nego i između samih Ukrajinaca, između najružnijih oblika nacionalizma i multikulturalnog i tolerantnog društva - Ukrajine, koju smo poznavali do 2014. godine, i Ukrajina koju je otela sadašnja kijevska vlast“.
Stalni predstavnik Rusije pri UN je naveo da je ovaj izbor bio isplaniran u inostranstvu, a iznutra su njime upravljali radikalni nacionalisti.
„Takođe, danas u Ukrajini ni za koga nije tajna da su smrtonosne pucnje na Majdanu februara 2014. godine, po svemu sudeći, izveli snajperisti po nalogu samih vođa prevrata“, dodao je on.
Nebenzja je naveo da nije ni iznenađujuće što istraga, koju je započeo Kijev, za sada ne napreduje i podsetio da su evropske države i SAD bile angažovane u svim fazama Majdana, podstičući nemire i radikalne nacionaliste.
Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov o Majdanu
O situaciju u Ukrajini 2014. na sednici je govorio i tadašnji premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, koji je naveo da je u to vreme u ambasadi SAD u toj zemlji postojala grupa koja je koordinisala sve akcije s ciljem svrgavanja s vlasti legitimne ukrajinske vlade.
On je ukazao da je krvoproliće u februaru 2014. godine bilo isplanirano.
Tada se, po rečima Azarova, „realizovala ideja zapadnih specijalnih službi da se eliminiše rukovodstvo Ukrajine, koje je vodilo istu politiku saradnje sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza“, koje su bile iskreni partneri Kijeva i sa državama EU, sa kojima je Ukrajina vodila pregovore o potpisivanju Sporazuma o pridruživanju.
On smatra da su tadašnje ukrajinske vlasti znale da se neonacističke grupe pripremaju i u zemlji i u inostranstvu i znale su „da se pripremaju za 2015. godinu, kada su planirani redovni predsednički izbori u Ukrajini“.
Bivši premijer je podvukao da je bilo jasno da vlast ima obavezu da preduzme sva kako bi zaštitila državu.
Šta se događalo na Majdanu
Glavni trg Kijeva su 21. novembra 2013. godine zauzele pristalice evropskog puta Ukrajine, odmah posle izjave vlade Nikolaja Azarova o odbijanju potpisivanja Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Kasnije je trg postao epicentar sukoba policije i nacionalista, a nova ukrajinska vlada je odgovornost za smrt više od 100 ljudi prebacila na svog političkog oponenta, tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i specijalne snage Ministarstva unutrašnjih poslova - „Berkut“ .
Kasnije, u aprilu 2014. godine ukrajinske vlasti su počele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost posle državnog prevrata u Kijevu februara 2014. godine. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, tokom te operacije poginulo je oko 13.000 ljudi.
Pitanje situacije u Donbasu se raspravlja, između ostalog, na sastanku Kontakt-grupe u Minsku, koja je septembra 2014. godine prihvatila već tri dokumenta, koja regulišu naredne korake u deeskalaciji sukoba. Ipak i posle saglasnosti o primirju među stranama se nastavljaju sukobi.
Više o ovoj temi pogledajte u emisiji „Moj pogled na Rusiju“ glavne urednice Sputnjika Srbija Ljubinke Milinčić:
