Non pejperi ruše zapadnu viziju Balkana, moguća tri ishoda
© Sputnik
Pratite nas
Iako je "non pejper", ili barem njegov sažetak, u opticaju već neko vreme, njegov puni uticaj tek počinje. On je pomogao da otvori - i legitimizuje - raspravu, i razmatranje teme koja je do sada bila tabu. Konkretno, o pitanju promena granica na Balkanu i mirnog rastavljanja Bosne sada se ozbiljno debatuje.
Takve rasprave mogu da obore lažni narativ zapadne - posebno američke - vizije o tome kako treba organizovati Balkan. U stvari, još od Dejtonskog sporazuma 1995, zapadni političari insistiraju da Balkansko poluostrvo mora da bude organizovano kao da je vazal Evrope i SAD, a ne kao da su ljudi na njemu zreli, inteligentni, nezavisni akteri.
"Non pejper" može delovati kao pokretač izgradnje političkih zajednica u skladu sa etničkom stvarnošću. Za zapadne sile, etnički izgrađene države ne samo da krše zapadne standarde da moderna demokratska država MORA biti multietnička, već da je etnička država nemoralna. Dokument je dao legitimitet ideji da su za Balkan, bar u ovom trenutku, etnički izgrađene države racionalne i da služe interesima građana balkanskih zemalja.
"Promena granica ne mora nužno značiti i rat iako neki lideri u Evropi i na Balkanu u promenama granica vide opasnost", naveo je u autorskom tekstu za Novosti dugogodišnji analitičar CIA Stiven Majer.
"Rat ne mora da bude reakcija. Od raspada SSSR imali smo nekoliko primera zemalja u Evropi koje su mirno menjale granice i nema razloga da se isti princip ne može primeniti na Balkan", napisao je Majer u autorskom članku za Novosti.
U tom kontekstu, kaže da je Nemačka bila mirno ujedinjena, da se Čehoslovačka mirno podelila na dve države, dok je, kako dodaje, Rusija mirno izgubila nekoliko svojih republika.
"Da, Rumunija i Jugoslavija su videle nasilje i rat, ali to ne mora da bude uzor danas, ako postoji obaveza da se to pitanje reši mirnim putem", navodi Majer.
Kaže i da je ironično što EU nije mnogo reagovala na "non pejpere", osim da bi ponovo potvrdila cilj konačnog uključivanja Balkana u EU, kao i da će EU verovatno prihvatiti bilo kakav aranžman na Balkanu koji se može mirno rešiti.
"Ovo bi trebalo da bude pozitivan znak za balkanske lidere da nastave sa izgradnjom zemalja zasnovanih na etničkoj pripadnosti. Ako se to može uspešno uraditi, to bi trebalo da reši mnoga nerešena pitanja, uklanjanjem etničke dimenzije kao sporne tačke", dodao je on.
Smatra da su moguća samo tri ishoda rasprave o budućnosti Balkana - da lideri regiona zaključe da će zadržati status kvo, zatim dalja centralizacija, što bi, kako kaže, bila odluka koja verovatno ne bi zahtevala promenu granicu, i treći ishod diskusije bi mogao da bude "raspad", navodi Majer.
"Raspad" bi doneo rešenja koja su predlagali "non-pejperi", a to su, prema njegovim rečima, etnički izgrađene države i etički relevantne granice.
Bez mirnog rešenja region će i dalje stagnirati
Ključno je da se pitanje Albanije-Kosova-Srbije reši na miran način, jer bez mirnog rešavanja ovog pitanja, region će i dalje stagnirati, dok ključa etničko neprijateljstvo, ocenio je dugogodišnji analitičar CIA.
Majer navodi da nema sumnje da je Kosovo centralno za istoriju Srbije, verski značaj za srpsko pravoslavlje i Srbe koji žive na nekoliko mesta na tom području, ali je Kosovo, kako smatra, takođe kritično za istoriju i samosvojnost kosovskih Albanaca koji imaju ubedljivo najveći procenat stanovništva.
"O pitanju Albanije-Kosova-Srbije trebalo bi razgovarati i dogovoriti se što je pre moguće, pre nego što dijalog Beograda i Prištine, koji sponzoriše EU, podrije sporazume korisne svim trima stranama", navodi Majer.
U reagovanju na navodni non-pejper o promeni granica na Zapadnom Balkanu, Majer je rekao da promena granica ne mora nužno značiti i rat, iako neki lideri u Evropi i na Balkanu opasnost vide u promeni granica.
Pročitajte još:
