Afera potresa Zapad: Idealna prilika da Evropa „čvrsto“ pokaže da je američki — vazal
18:39 01.06.2021 (Osveženo: 12:24 02.06.2021)
© AFP 2023 / FILIPPO MONTEFORTE
Pratite nas
Afera sa masovnim prisluškivanjem evropskih političara, druga koja je u poslednjih deset godina izašla na videlo, poslednja je prilika da evropski lideri pokažu čvrstinu prema Vašingtonu. Međutim, sva je prilika da će se dogoditi ono što se dogodilo i 2013. godine — Evropa će reagovati mlako i tek reda radi — jer prema SAD gaji vazalni mentalitet.
Konkretno, nekoliko medija istovremeno je objavilo da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), uz pomoć danske vojne obaveštajne službe (FE), masovno prisluškivala evropske političare između 2012. i 2015. Na meti „Velikog brata“ našli su se političari iz Nemačke, Švedske, Norveške, Holandije, Francuske, pa čak i iz Danske. Prisluškivana je i nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.
„Ovo će biti test ozbiljnosti evropskih lidera kada kažu da žele da vode nezavisnu evropsku spoljnu i bezbednosnu evropsku politiku“, komentariše najnoviju aferu američkog prisluškivanja većeg broja evropskih političara politikolog Srđa Trifković.
Međutim, u nekoliko navrata dogodilo se da ovakva otkrića budu ili zataškana, ili prenebregnuta, te da evropske zemlje nastave da slede američku politiku — kao u slučajevima uvođenja antiruskih sankcija ili sankcija protiv Belorusije, dodaje on.
Naš sagovornik stoga misli da najnovija afera neće narušiti transatlantske odnose. Sve će se završiti po principu „Tresla se gora, rodio se miš“.
Mlako reagovanje Evrope — bolje biti američki vazal
Za general-majora u penziji i direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitra Kovača američko špijuniranje nemačkih političara nije novost — SAD bezbednosno kontrolišu svoje evropske saveznike još od Drugog svetskog rata, a Nemačka im je posebno zanimljiva kao država koja je po svim parametrima prepoznata kao vodeća evropska zemlja.
Kao država koja nastoji da kontroliše prostor ne samo unutar EU, nego i van nje, normalno je da bude na meti američkog obaveštajnog delovanja.
„Mislim da će se u narednom periodu naći mehanizmi da se taj problem na neki način umanji, da se zataška i nastaviće se normalna saradnja povodom većih interesa koje države okupljene u evroatlantski savez međusobno dele. Međutim, ostaće taj gorak ukus podozrenja i u NATO-u, a to će se preneti i na odnose unutar EU“, konstatuje Kovač.
Reakciju sprečava vazalni mentalitet
Istoričar Saša Adamović smatra da afera sa prisluškivanjem neće suštinski promeniti transatlantske odnose, bez obzira koliko žustro evropski političari budu javno istupali tražeći objašnjenje za postupke NSA. Kao razlog, naš sagovornik navodi vazalni odnos koji Nemačka gaji prema Americi još od Drugog svetskog rata.
„Kao da je tokom tog vremena stekla i neku vrstu vazalnog mentaliteta, pa na ovakve stvari reaguje veoma mlako i tek reda radi“, ističe Adamović.
Za Adamovića je indikativno koliko je Angela Merkel bila nezadovoljna bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom — kao da je jedva čekala da se njegov mandat okonča kako bi se u Belu kuću vratio neko ko navodno ima proevropski stav. U stvari, radilo se o prizivanju novog-starog starateljstva nad Evropskom unijom.
„Mislim da je EU, odnosno Nemačka, propustila odličnu priliku da se za vreme predsednikovanja Donalda Trampa emancipuje i formuliše svoju politiku, a ne da bude američki geopolitički privezak, kao što, izgleda, namerava i da ostane u budućnosti. Jednostavno, EU je organizacija koja mora, ako zaista hoće da opstane, da preispita pravce sopstvene budućnosti, jer neće biti nikakav važan geopolitički igrač u svetu u kome su se radikalno promenili međunarodni odnosi“, kaže Adamović.
Ispostavljaju se Snoudenove tvrdnje
Otkriće grupe evropskih medija (danskih, švedskih, norveških i nemačkih javnih emitera, kao i francuskog lista „Mond“) nije prvo. Razotkrivanje onoga što obaveštajne službe rade na polju masovnog nadzora svojih i stranih građana traje od sedamdesetih godina prošlog veka. Najveće u američkoj i svetskoj istoriji izvršio je 2013. Edvard Snouden.
I tada je Angela Merkel bila u centru pažnje kao jedna od najznačajnijih ličnosti za koje se ispostavilo da ih je NSA prisluškivala. Bez obzira što je i tada bilo jasno šta se dešava, navodi evropskih medija pokazuju da su Snoudenovi navodi tačni. A ako su oni tačni, verovatno su tačni i Snoudenovi navodi o masovnim razmerama prisluškivanja koje sprovodi NSA i da je, kako rekla portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prisluškivanje evropskih političara samo vrh ledenog brega.
