https://lat.sputnikportal.rs/20210530/beloruski-ministar-incident-sa-rajan-erom-ne-moze-biti-povod-za-sankcije-belaviji-1125488843.html
Beloruski ministar: Incident sa „Rajan erom“ ne može biti povod za sankcije „Belaviji“
Beloruski ministar: Incident sa „Rajan erom“ ne može biti povod za sankcije „Belaviji“
Sputnik Srbija
Incident sa avionom „Rajan era“ ne može biti osnova za destruktivne korake protiv beloruske avio-kompanije „Belavia“, izjavio je ministar spoljnih poslova... 30.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-30T22:17+0200
2021-05-30T22:17+0200
2022-09-29T13:54+0200
svet
vesti
belorusija
vladimir makej
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1e/1125488801_0:0:3163:1779_1920x0_80_0_0_5f9a016f49b9e4818ffa9d6d2b3bdd4e.jpg
„Čini nam se da je pre donošenja dalekosežnih zaključaka trebalo sačekati objektivnu istragu. A zatim doneti odgovarajuće odluke i prema političkim vlastima, prema određenim konkretnim privrednim subjektima i našoj kompaniji ‘Belavia’, koja je apsolutno ni zbog čega nastradala. Iznenađuje argument koji sam čuo od kolega iz EU: kažu, ovaj incident je primer za autoritarne države u budućnosti i da će i one, navodno, takođe ubuduće pokušati slične stvari. A s obzirom na činjenicu da u zemljama Evropske unije ima mnogo izbeglica iz drugih država koji su, možda, takođe na poternici, ovo stvara opasan presedan“, rekao je Makej.Prema njegovim rečima, dolazi do situacije ─ „što je dozvoljeno bogu nije i volu“.Makej je naglasio je da je Minsk spreman da istraži incident uz učešće međunarodnih eksperata i eksperata IKAO. On je podsetio da je 27. maja održan savet IKAO na kojem je doneta odgovarajuća odluka, a istragu su podržale brojne države, uključujući Rusiju i Kinu.Komentarišući verziju o prinudnom sletanju aviona „Rajan er“ Makej je primetio da „mnogi preuveličavaju potencijal beloruskih obaveštajnih službi“.„Ali ako je to tako, onda je, kao što je predsednik (Lukašenko) rekao u svojoj poruci parlamentu, dobro što beloruske obaveštajne službe imaju takav nivo. Privođenje dvoje državljana (osnivača kanala na Telegramu ‘Neksta’ Romana Protaseviča i njegove prijateljica Sofije Sapege) dogodilo se nakon što su prošli carinsku i graničnu kontrolu za polazak leta iz Minska nakon pregleda aviona. Prema tome, to nema apsolutno nikakve veze. Mislim da postoje pokušaji da se takve stvari veštački povežu sa sletanjem aviona nakon dobijanja poruke o bombi“, objasnio je ministar.Prema njegovim rečima, direktor Odeljenja za vazduhoplovstvo je pre par dana izložio hronologiju događaja, uključujući i kada je primljeno pismo sa pretnjom o bombi i kada su dispečeri o tome obavestili avion. On je dodao da je neophodno sprovesti objektivnu istragu i izložiti sve materijale – i pregovora posade sa aerodromom u Viljnusu, sa vlasnicima avio-kompanije. „Uključujući i materijale koji se odnose na rad dežurnih snaga PVO, Litvanije i drugih zemalja, ako postoje“, zaključio je Makej.Incident sa prinudnim sletanjem u MinskAvion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi. Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.Prinudno sletanje aviona izazvalo je kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210525/minsk-objavio-transkript-razgovora-o-cemu-su-pricali-pilot-aviona-rajan-era-i-kontrolor-leta-1125444119.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210530/beloruski-zvanicnik-avion-rajan-era-prizemljen-u-minsku-jer-je-to-bio-najblizi-aerodrom-1125488499.html
belorusija
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, belorusija, vladimir makej, evropa
svet, vesti, belorusija, vladimir makej, evropa
Beloruski ministar: Incident sa „Rajan erom“ ne može biti povod za sankcije „Belaviji“
22:17 30.05.2021 (Osveženo: 13:54 29.09.2022) Incident sa avionom „Rajan era“ ne može biti osnova za destruktivne korake protiv beloruske avio-kompanije „Belavia“, izjavio je ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej u intervjuu za list „Komersant“.
„Čini nam se da je pre donošenja dalekosežnih zaključaka trebalo sačekati objektivnu istragu. A zatim doneti odgovarajuće odluke i prema političkim vlastima, prema određenim konkretnim privrednim subjektima i našoj kompaniji ‘Belavia’, koja je apsolutno ni zbog čega nastradala. Iznenađuje argument koji sam čuo od kolega iz EU: kažu, ovaj incident je primer za autoritarne države u budućnosti i da će i one, navodno, takođe ubuduće pokušati slične stvari. A s obzirom na činjenicu da u zemljama Evropske unije ima mnogo izbeglica iz drugih država koji su, možda, takođe na poternici, ovo stvara opasan presedan“, rekao je Makej.
Prema njegovim rečima, dolazi do situacije ─ „što je dozvoljeno bogu nije i volu“.
„Ukrajina je 2017. godine prinudno prizemljila naš avion, a 2013. Austrija je prizemljila avion predsednika Bolivije. To nije stvorilo presedane, a u ovoj situaciji će izazvati, kažu, pokušaje drugih zemalja, koje Evropljani smatraju nedemokratskim, da prizemljuju sve avione koji budu leteli iznad njihove teritorije. Apsolutno glup argument. Ne mislim da ovo može biti osnova za preduzimanje takvih rušilačkih, destruktivnih mera protiv te iste ‘Belavije’“, konstatovao je ministar.
Makej je naglasio je da je
Minsk spreman da istraži incident uz učešće međunarodnih eksperata i eksperata IKAO. On je podsetio da je 27. maja održan
savet IKAO na kojem je doneta odgovarajuća odluka, a istragu su podržale brojne države, uključujući Rusiju i Kinu.
Komentarišući verziju o prinudnom sletanju aviona „Rajan er“ Makej je primetio da „mnogi preuveličavaju potencijal beloruskih obaveštajnih službi“.
„Ali ako je to tako, onda je, kao što je predsednik (Lukašenko) rekao u svojoj poruci parlamentu, dobro što beloruske obaveštajne službe imaju takav nivo. Privođenje dvoje državljana (osnivača kanala na Telegramu ‘Neksta’ Romana Protaseviča i njegove prijateljica Sofije Sapege) dogodilo se nakon što su prošli carinsku i graničnu kontrolu za polazak leta iz Minska nakon pregleda aviona. Prema tome, to nema apsolutno nikakve veze. Mislim da postoje pokušaji da se takve stvari veštački povežu sa sletanjem aviona nakon dobijanja poruke o bombi“, objasnio je ministar.
Prema njegovim rečima, direktor Odeljenja za vazduhoplovstvo je pre par dana
izložio hronologiju događaja, uključujući i kada je primljeno pismo sa pretnjom o bombi i kada su dispečeri o tome obavestili avion.
„Prvo se pojavila poruka o podmetnutoj bombi, zatim su dispečeri upozorili avion, a posada aviona je, kako je rečeno, 14 minuta donosila odluku da li da leti ili ne, pregovarajući sa rukovodstvom ‘Rajan era’ i aerodroma u Viljnusu. Do tog trenutka u vazduhu nije bio nijedan lovac. Da je posada odlučila da sleti u Viljnus, mogao bi bezbedno da pređe granicu i sleti u Viljnus. Ali doneli su drugačiju odluku i posle toga je u vazduh podignut lovac za pratnju“, rekao je beloruski ministar spoljnih poslova.
On je dodao da je neophodno sprovesti objektivnu istragu i izložiti sve materijale – i pregovora posade sa aerodromom u Viljnusu, sa vlasnicima avio-kompanije. „Uključujući i materijale koji se odnose na rad dežurnih snaga PVO, Litvanije i drugih zemalja, ako postoje“, zaključio je Makej.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus,
prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.
Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.
Prinudno sletanje aviona izazvalo je kritiku Zapada, iako se
praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
