Poruka iz Srpske: Povratak na izvorni Dejton jedino što preostaje
23:02 27.05.2021 (Osveženo: 16:03 16.11.2021)
© Sputnik / Stefan Đurić
Pratite nas
Povratak na izvorni Dejton moguć je samo ako Republika Srpska natera druge da shvate da im to jedino preostaje. Oni će to prihvatiti, ali tada će već biti kasno za njih, poručio je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik na tribini „Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“, održanoj u Beogradu.
Republika Srpska će ostati koliko ljudi koji u njoj žive budu stajali iza jake političke koncepcije koja ide za tim da je čuva, rekao je Dodik, istakavši da je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma počela njegova dezintegracija, a da sve ono što je napisano u Dejtonu ne funkcioniše.
„Zato smo hteli da kažemo da smo mi strana i da hoćemo svoju poziciju i da kažemo da idemo da razgovaramo“, naveo je Dodik i dodao da ne treba ići ni u kakav avanturizam, već da treba izgraditi jasnu političku strukturu koja ima na pameti šta treba da se radi i da se integriše sa Srbijom.
Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik
© Sputnik / Stefan Đurić
„Očuvali smo Srpsku 25 godina, a ja mislim da će se definitivno njen položaj rešiti u narednih 10 godina. Jedino što ja mislim da je i ispravno i jedino održivo, jeste da ona postane nezavisna država i da se kao takva udruži sa Srbijom u nekom dogovorenom obliku“, dodaje Dodik.
Na tribini, u organizaciji informativno-političkih portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ i uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, učestvovali su, pored Dodika, nekadašnji ambasador i univerzitetski profesor Darko Tanasković, profesor međunarodnih odnosa Željko Budimir, profesor geopolitike Srđan Perišić, politikolog Aleksandar Pavić, politički analitičar Nenad Kecmanović, diplomata Zoran Milivojević, sociolog Slobodan Reljić, urednik portala „Novi standard“ Aleksandar Vujović i ambasador BiH u Hrvatskoj Aleksandar Vranješ.
Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Beogradu, rekao je da je tribina rezultat nastojanja da se i s ove strane Drine čuju razmišljanja i predlozi koji bi možda mogli da pomognu u pripremi platforme za razgovore sa predstavnicima Federacije BiH o budućnosti Bosne i Hercegovine — bez inostranih posrednika, što je početkom maja inicirala Skupština Republike Srpske.
Cicović, Dodik i Bilbija na tribini
© Sputnik / Stefan Đurić
„Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“
Po mišljenju Željka Budimira, pojavom „non pejpera“ Bosna i Hercegovina se našla na raskrsnici, a to je šansa za Republiku Srpsku koja može da poentira na dva načina:
„Jedan je insistiranje na izvornom Dejtonu i mislim da nije vreme za radikalizaciju razlaza, ali odnosi u BiH su nedovršeni, nemogući i neizdrživi, tako da krajnji izlaz iz BiH Republika Srpska može da ima samo kao nezavisna država. Drugi su promene u međunarodnoj politici koje idu u prilog suverenističkoj politici Republike Srpske i njenim vlastima.“
Aleksandar Vranješ je podsetio da sva relevantnija istraživanja u poslednjoj deceniji pokazuju da više od 80 odsto građana Republike Srpske ne želi da ostane u državnoj zajednici BiH, ali i ukazao da u Srpskoj ne postoji homogen odnos prema tom pitanju.
Prema rečima Aleksandra Vujovića, najmanji zajednički sadržilac oko kog svi politički akteri u BiH mogu da se slože jeste — disfunkcionalnost države.
„Budući da se politički predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka uslovno slažu da sadašnja BiH nije funkcionalna država, što je očigledno i stranim posmatračima, dolazimo do zaključka da predlog razgovora o budućnosti BiH, koji je inicirala Skupština Republike Srpske, nije naročito proaktivna inicijativa, već iznuđena nužnost kao preduslov za rešavanje problema, čije postojanje ne negira nijedna od tri strane, bez obzira na različita viđenja ko ili šta je glavni krivac za takvu situaciju“, smatra Vujović.
Nenad Kecmanović je ponovio stav da za Republiku Srpsku i Srbe BiH postaje tamnica naroda koja ne ugrožava samo slobodu i samostalnost, nego i njen ukupan razum.
Tribina „Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“
© Sputnik / Stefan Đurić
„Decenijama se troše ogromna energija, vreme, novac i koncentracija u bavljenju jedni drugima, umesto ostavljanjem na miru, da se svi posvete sebi i svom razvoju. Kako piše poznati američki neoliberalni teoretičar Majkl Volcer, kada svi narodi slobodno odlučuju, biraju da žive sa sebi sličnima, po tradiciji, kulturi, veri, naciji i običajima i žele da sa sebi sličnima organizuju samovladavinu. Ni Srbi, ni Hrvati, ni Bošnjaci u tom pogledu nisu izuzetak, ali svetski moćnici to ne daju, jer su BiH proglasili geopolitičkom neminovnošću“, rekao je Kecmanović.
Uloga Zapada
Čudno je da je Republika Srpska ovoliko dugo izdržala s obzirom na to koliko se krši Dejtonski sporazum, pogotovo što političko Sarajevo nema nameru da se vrati izvornom Dejtonu, već želi da ostvari pomoću stranaca ono što nisu uspeli u ratu, konstatovao je Aleksandar Pavić.
On je dodao da Republika Srpska nije juče krenula s inicijativama za novi dogovor i da ona, zapravo, sve vreme samo želi da se poštuje stari dogovor, koji se ne poštuje od početka.
„Može da se postavi pitanje da li vredi ijedan ugovor sa Zapadom. Rusi su došli do zaključka da ne vredi. Oni imaju reč za to, a to je da je Zapad postao ’nedogovorosposoban‘. To je u našem iskustvu upravo tako. To se ne vidi samo po pitanju BiH. Srpski narod posle 25 godina vidi da se političko Sarajevo neće čekati još 25, nego još 250 godina, a ni tad se neće dočekati, jer nisu zainteresovani za nešto što nije u skladu s njihovom vizijom, koja je ista od početka rata — da uspostave dominaciju u BiH, da entitete nametnute Dejtonskim sporazumom uklone ili obesmisle, a za taj posao su im neophodni stranci. Oni od toga ne odustaju i ne pokazuju naznake da će odustati. Koliko dugo Republika Srpska to treba da čeka“, pita se Pavić.
Tribina „Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“
© Sputnik / Stefan Đurić
Kako je podsetio Srđan Perišić, BiH je unipolarna međunarodna geopolitička struktura na Balkanu, stvorena po volji SAD, nosioca tadašnjeg unipolarnog svetskog poretka, koji je „slomio“ ravnotežu u međunarodnim odnosima.
Slobodan Reljić je napomenuo da je danas ključna tačka gledište SAD, koje su, kako kaže, „iskrojile“ trenutno stanje:
„Amerikanci i sad preuređuju ovaj prostor, pokušavajući da uspostave svoju meru. Stvar se samo promenila u tome što su do sad radili na Srbima, a sada su spremni da rade i sa Srbima. Mi danas, pored SAD, kao svetsku silu imamo i Rusiju i Kinu. One su spremne da podrže našu borbu, ali stvar mora da staje u principe. Ne sme se rušiti međunarodni poredak na račun pojedinačne arogancije i moći.“
Zoran Milivojević je ukazao na to da se u ovim vremenima međunarodni kontekst mora imati u vidu, jer je tokom prošlog veka bio veoma prisutan u BiH, gde je odlučivao o sudbini naroda koji se tamo nalaze.
Darko Tanasković je podsetio da su SAD i većina najuticajnijih država EU zvanično protiv promene granica na prostoru bivše SFRJ, s tim što bi se proces raspadanja Jugoslavije završio međunarodnim priznavanjem nezavisnosti Kosova.
„Taj trenutni stav zapadnih država, sa stanovišta dugog protezanja istorije čovečanstva, nikako ne znači niti može da znači da promene granica na Balkanu u budućnosti neće biti i niko ozbiljan i odgovoran i pametan, bilo u politici ili geopolitici, ne može ignorisati tu pouku istorije. Zašto bi ove granice morale ostati nepromenjene? Neka neko to objasni“, rekao je Tanasković.
Pročitajte još:
