Brana za napad: Nema tog non pejpera koji može da preskoči temeljnu istinu SPC o Kosovu /video/
20:28 27.05.2021 (Osveženo: 14:53 30.08.2021)
Pratite nas
Nijedan non pejper ne može da preskoči fundamentalni stav SPC da je Kosmet neotuđivi deo Srbije, a srpska kulturna baština u toj pokrajini neotuđiv deo srpske crkve, njena imovina i duhovni stub Srbije, ocenjuje teolog i filozof Bogoljub Šijaković, podsećajući da je patrijarh Porfirije to više puta ponovio.
Non pejperi ne mogu protiv stava SPC o Kosovu
Pitanje Kosova i Metohije i ugroženosti vernika i svetinja srpske crkve na KiM visoko je u agendi Sabora SPC koji je u toku. Šijaković smatra da napade na SPC, ali i razne ideje Prištine poput one o tzv. Kosovskoj pravoslavnoj crkvi, treba posmatrati u širem kontekstu.
„To su stare ideje. Mi moramo da shvatimo da smo napadnuti, a budući da smo napadnuti treba da se branimo. Svi ti pokušaji, i u Crnoj Gori, i na KiM bili su sinhronizovani i u političkom životu pa i u pokušajima da se naš crkveni život problematizuje, a tim aktivnostima rukovode zapadne sile. Ono što načelno treba da shvatimo jeste da postoji moćan interes da se rascepka ne samo srpski narod na svom tradicionalnom etničkom prostoru, nego i naša crkva“, upozorava Šijaković gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Jedinstven stav SPC
On ističe da je upravo zato važno jedinstvo SPC, čega su, kako ističe, svesni i njeni arhijereji okupljeni na Saboru.
„Ako je interes naših protivnika da se decentralizujemo i fragmentizujemo, politički, nacionalno i crkveno, onda je naš interes da se tome suprostavimo centralizacijom i reintegracijom“, navodi profesor.
Publicista Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici, kaže da niz incidenata i napada na crkve na KiM, koji se čak dešavaju u prisustvu kosovske policije, govore o opasnoj atmosferi u pokrajini koju proizvode aktuelne vlasti na čelu sa Aljbinom Kurtijem i Vjosom Somani.
„Taj dvojac je uveo novi ritam u politički život Kosova i sada deluje na dva koloseka: prvi je panalbanski, a drugi kosovski kada su Srbi u pitanju. Zavisno od konteksta, oni nas svrstavaju u velikoalbanski koncept kao što je bila Kurtijeva čestitka za Vaskrs gde je on bukvalno ponovio stav o panalbanstvu i čestitao Vaskrs bezlično kao da smo mi već pravoslavni vernici u velikoj Albaniji. Drugi proces koji se dešava na terenu, a koji je brutalan jeste proces pravljenja kosovskog kulturnog nasleđa i kosovske kulture u integralnom smislu koja bi uključila sva nasleđa na KiM uključujući SPC“, kaže Rakočević.
Situacija je eksplozivna, upozorava naš sagovornik, a kamenice i pljačke kojima su izložene naše crkve mogu da se pretvore u molotovljeve koktele kad bi stvari mogle da izmaknu kontroli. Pritom, misija Kfora je nejasna, kosovska policija neupotrebljiva, a nova ideologija vlasti u Prištini izrazito ekstremna uz komponentu socijalnog populizma, a to su, napominje Rakočević, dve kateogrije koje kroz istoriju ne prezaju da zbrišu čitave civilizacije.
Non pejperi besmislica – ako nema slobode
Komentarišući brojne non pejpere za region, a u nekima se, između ostalog, pominje zaštita manastira i crkava na KiM, Rakočević ističe da je besmislica da neko drugi sem Srba može štititi naše svetinje, a da uvek treba imati na umu da su svi međunarodni dogovori vezani za Kosmet, od 1999. do danas poništeni i pogaženi što je, smatra, tragično iskustvo Srba sa međunarodnom zajednicom i Evropom.
„Što se tiče non pejpera, ako nemate slobode ne možete imati polaznu osnovu za dijalog. Ti papiri govore da bi trebalo da se rešava pitanje statusa KiM, položaja SPC, odnosa sa Beogradom, ali dokle god ne budete imali odgovor sa terena na prosto pitanje „da li ste slobodni“, dokle god kosovski Srbi ne kažu „da“, dijalog ne može da počne. Papiri koji dolaze sa strane su apsolutna besmislica za većinu nas, ima u njima elemenata koji ponekad zvuče prihvatljivo ali oni su na terenu neprihvatljivi“, uveren je publicista.
Kosovo i sadašnja administracija prepisali su najsavršenije evropske zakone, ali oni su neprimenljivi, ideja Evrope na Kosovu propala je u etapama, naglašava Rakočević.
Prema rečima Šijakovića, SPC u odnosu na kosovsko pitanje uvek ističe i relevantnost međunarondog prava i Rezolucije 1244 koja nije realizovana u svim svojim aspektima.
„Ne treba da prihvaitmo manir zapadnih centara moći da upravo oni koji su bili akteri Rezolucije 1244 od nas sada očekuju da kršimo rezoluciju koju su oni doneli. Oni je svakako krše ali sad pritiskaju i nas da je kršimo“, ukazuje ovaj teolog, koji ukazuje da u suprotstavljanju pritiscima pozitivnu ulogu igraju saradnja i sinergija države i crkve.
Temeljni ugovor završen, nije u suprotnosti sa zakonima Crne Gore
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori i najavljenom potpisivanju Temeljnog ugovora SPC i vlade te zemlje, politikolog Vladimir Pavićević kaže da u tom dokumentu nema ničeg neusaglašenog sa zakonima Crne Gore. Važno je, ističe, da se poštuje princip da se političari ne mešaju u crkvena pitanja i obrnuto.
„Premijer Zdravko Krivokapić treba da prepusti crkvi da ona odlučuje o pitanjima koja se tiču njenog delovanja. Očekivanje je ogromnog broja građana Crne Gore, posebno onih koji su glasali za listu čiji je nosilac bio Krivokapić, da se taj ugovor potpiše što je moguće pre i da se ta pitanja konačno dovedu u red“, ističe Pavićević.
Bogoljub Šijaković podseća da je potpisivanje Temeljnog ugovora obaveza države a cilj je da se prevaziđe diskrimancija SPC u Crnoj Gori. Taj ugovor je sasvim zavšren, a, po njegovoj oceni, nema ni govora da je u kontradikciji sa ustavom i zakonima Crne Gore.
On poručuje da, kad je u pitanju sloboda, naše je samo ono što odbranimo da bude naše i samo ono za šta se izborimo.
„To smo videli u Crnoj Gori a tako treba da se ponašamo i na KiM. Lozinka svih litija je bila da ne damo svetinje. Ako bolje razmislimo, to se odnosi ne samo na hramove, već i na vrednosni sistem koji mi doživljavamo kao svoj identitet. To je vrednosni sistem koji je za nas svet. Te svetinje, vrednosti su koje mi branimo i ne damo da nam ih iko otme. To je i univezralna poruka jednstva crkve. Crkva nosi taj vrednosni sistem, ne samo u verskoj, nego i u moralnoj, socijalnoj i istorijskoj sferi, ona svedoči taj vrednosni sistem i zbog toga je važno jedinstvo crkve. Naši arhijereji zaista vode računa o tome“, zaključuje Šijaković.
