Sledeći korak Prištine: Posle rušenja i svojatanja svetinja SPC, spremaju li još apsurdniju akciju
19:38 25.05.2021 (Osveženo: 11:04 02.11.2023)
CC BY 2.0 / Andre Engels / Holy Trinity Church in Petrić, Kosovo July 1999, leveled to the ground in August 1999Crkva Svete Trojice u Petriću na Kosmetu uništena u avgustu 1999.
Pratite nas
Napadi i pljačka hramova Srpske pravoslavne crkve svakodnevica je na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, kosovski Albanci svojataju srpske svetinje i traže da se Visoki Dečani izuzmu iz međunarodne zaštite. Spekuliše se da je sledeći korak da pokušaju da osnuju kosovsku pravoslavnu crkvu ili da naše svetinje pripoje Albanskoj pravoslavnoj crkvi.
„Ne treba isključiti da će Priština pokušati da napravi nešto nalik na ’crnogorsku pravoslavnu crkvu‘ na teritoriji Kosova i Metohije“, upozorila je premijerka Ana Brnabić povodom pisma vlasti u Prištini, u kojem se od Uneska traži da se srpske crkve i manastiri uklone iz kategorije ugroženih.
© Sputnik / Branko MaksimovićČetiri puta napadan oružano, manastir Viskoki Dečani je najčešće napadan objekat, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već hrišćanski,na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata.
Četiri puta napadan oružano, manastir Viskoki Dečani je najčešće napadan objekat, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već hrišćanski,na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata.
© Sputnik / Branko Maksimović
Šta sledi posle napadanja i svojatanja svetinja?
Cirkularno pismo premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stiglo je na adrese više od 50 premijera u svetu, a u njemu se požalio na odluku organizacije „Evropa nostra“ da kosovski pravoslavni manastir Visoki Dečani uvrsti na listu ugroženog nasleđa, nazivajući je „neosnovanom i krajnje politički motivisanom“.
Istoričar Stefan Radojković bojazan predsednice Vlade smatra opravdanom. On za Sputnjik kaže da Kurti ovim činom zapravo pokušava da realizuje obećanje iz kampanje za parlamentarne izbore na takozvanom Kosovu, ali i da kosovski Albanci ispipavaju teren za realizaciju svog novog plana, osnivanja kosovske pravoslavne crkve.
„Moguće je da prištinska administracija ovim pušta probne balone, da vidi kakve bi bile reakcije ne samo što se tiče Srbije, već i međunarodne zajednice. Vrlo je indikativno da ’Evropa nostra‘ i Unesko nisu baš sigurni da bi to bila dobra ideja. Naravno, sve ovo oni rade iz svojih posebnih razloga, ovo su u neku ruku probni baloni da vide dokle mogu da idu sa tim projektom“, kaže Radojković i dodaje da smo slične pokušaje videli u vreme DPS-a i Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
© Foto : Sputnjiku ustupila Eparhija raško - prizrenskaTragovi premetačine u jednoj od srpskih crkava na Kosovu i Metohiji
Tragovi premetačine u jednoj od srpskih crkava na Kosovu i Metohiji
© Foto : Sputnjiku ustupila Eparhija raško - prizrenska
Nikako da se odluče koja je njihova istorija
On dodaje da je cela konstrukcija izgradnje identiteta Albanaca na Kosovu i Metohiji prilično apsurdna, jer nikako da se odluče za to da li imaju svoju posebnu istoriju ili je vežu za narod u Albaniji koji je zaista ima u okviru međunarodno priznate države.
„Imaju suludi, prilično šizofren momenat u kome nisu sigurni da li sada prave neku svoju posebnu kosovsku naciju, pa će im onda trebati ’kosovska pravoslavna crkva‘ po uzoru na Miraševu crnogorsku pravoslavnu crkvu ili će pokušati da to nekako uvežu sa priznatom državom Albanijom i autokefalnom Albanskom pravoslavnom crkvom. Time će sebi napraviti veći problem nego bilo kome drugom, Albanska pravoslavna crkva na to jednostavno neće pristati, nema razloga da pristane, to ne dolazi u obzir“, kaže Radojković.
On dodaje da je samo osnivanje nove verske zajednice na Kosovu i Metohiji vrlo problematično iz pravnih razloga, a upravo tu vreba opasnost, da se u okviru prištinske administracije, kroz novi posebni zakon, sve verske zajednice imenuju pravnim licima.
Pećka patrijaršija ima i svoju stranicu na Fejsbuku, na kojoj se tvrdi da su je osnovali Albanci
„Vrlo je moguće da će oni pokušati model ’crnogorske pravoslavne crkve‘, kao neke nevladine organizacije, to je na primer ’kosovska pravoslavna crkva‘, da ima status NVO, jer oni nemaju rešeno pitanje verskih zajednica. Prema prištinskim zakonima, oni verske zajednice tretiraju kao fizička lica. Ne bi me čudilo da pokušaju model Miraša Dedeića u kome će izmisliti nekog pravoslavnog sveštenika, neku osobu koja će se deklarisati kao pravoslavni sveštenik neke buduće kosovske pravoslavne crkve“, kaže Radojković i dodaje da bi to bila „crkva“ za političku upotrebu, reklama pred izbore, ali i metoda za pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu.
Povezivanje sa Albanskom pravoslavnom crkvom
I novinar i publicista Jovan Janjić smatra da je malo verovatno da se novi projekat kosovskih Albanaca veže za Albansku pravoslavnu crkvu, jer je reč o crkvi koja je u poretku Vaseljenske patrijaršije, čiji kanon zabranjuje narušavanje autonomije drugih crkava.
On kaže da je Kurtijevo pismo, pokušaj otimanja Dečana i drugih svetinja, te intenzivno skrnavljenje crkava na prostoru Kosova i Metohije kontinuiran proces obezličenja Kosova i Metohije, odnosno stvaranja nove mape ne samo u političkom i državnopravnom, već i u kulturnom i duhovnom smislu.
„Prvo su išli na promenu etničke slike, zatim su menjali političku sliku Kosova i Metohije, državnu, pokušavajući da stvore neke elemente državnosti, odnosno da postignu punu na tom delu teritorije Srbije, a sada pokušavaju da to uobliče novim znamenjima, gde će hrišćanska zamenjivati neka druga“, kaže Janjić.
On podseća da je od 1999. godine i završetka rata, kada je počeo egzodus srpskog naroda, do proglašenja takozvane nezavisnosti 2008. godine, uništeno 156 crkava i manastira. Pošto su uvideli da to nailazi na negativan odjek u javnosti, promenili su taktiku i počeli da srpske crkve i manastire tretiraju kao svoju baštinu.
„U poslednje vreme vidimo ta nastojanja, pisanje pisama sa njihovih zvaničnih adresa, da međunarodne snage ne treba da čuvaju Dečane, da to treba poveriti kosovskoj policiji, da najznačajniji srpski manastiri budu skinuti sa liste svetske baštine u opasnosti. To je svojevrsni paradoks, oni su u opasnosti upravo od onih koji sada nude tobožnju zaštitu od ratobornih Albanaca. Zaista je čudno da oni svojataju srpske crkve i manastire koje su rušili, kojima pokušavaju da promene namenu. Sam taj njihov odnos prema srpskoj baštini pokazuje da ih ne doživljavaju kao svoje. Zar bi se tako rušilački odnosili prema njima? Da li bi toliko puta granate ispaljivali na Dečane da su njihovi“, kaže Janjić.
CC0 / Javno vlasništvo / Freska iz manastira Visoki Dečani
Freska iz manastira Visoki Dečani
CC0 / Javno vlasništvo /
Freska iz manastira Visoki Dečani, pod zaštitom UNESKO-a kao svetska kulturna baština
I svet se zgrozio zlodelima
On dodaje da je u neku ruku dobro što je takozvano Kosovo pokušalo da uđe u Unesko. Kada su pokazani snimci rušenja iz martovskog pogroma, stručna javnost se uveliko zgrozila.
„Bio je to ključni momenat zbog kojeg Kosovo i pored naklonosti i lobiranja zemalja sa zapada nije primljeno u specijalizovanu organizaciju Ujedinjenih nacija“, podseća Janjić.
On veruje da je pokušaj prodora u Unesko mnogima otvorio oči za ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država prošle nedelje izdali su zajedničko saopštenje u kome traže od kosovske Vlade da ispoštuje odluku Ustavnog suda o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani.
Odmah za njima oglasila se i misija OEBS-a u Prištini, koja očekuje da zemljište koje pripada manastiru Visoki Dečani bude registrovano kao manastirsko, „u skladu sa zakonom“.