https://lat.sputnikportal.rs/20210522/greta-tunberg-poziva-na-promenu-nacina-proizvodnje-hrane-1125425528.html
Greta Tunberg poziva na promenu načina proizvodnje hrane
Greta Tunberg poziva na promenu načina proizvodnje hrane
Sputnik Srbija
Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg izložila je danas je svoj pogled na promenu načina na koji svet proizvodi i konzumira hranu kako bi se... 22.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-22T22:59+0200
2021-05-22T22:59+0200
2022-09-29T13:54+0200
svet
vesti
greta tunberg
proizvodnja
hrana
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112095/20/1120952002_0:0:1677:948_1920x0_80_0_0_baa8f44425b86757fd4075118d5217b3.jpg
U video snimku objavljenom na Tviteru, Tunbergova je rekla da će se uticaj promene poljoprivrede na životnu sredinu, kao i izbijanje bolesti poput kovida 19, za koju se veruje da potiče od životinja, smanjiti promenom načina proizvodnje hrane.Fokus na poljoprivredi i povezivanje klimatske krize sa zdravstvenim pandemijama je novi ugao za Gretu Tunberg, koja je svoj bes u prošlosti obično fokusirala na kreatore politike i emisije ugljenika iz fosilnih goriva.Tunbergova je rekla da je širenje bolesti sa životinja na ljude uzrokovano poljoprivrednim metodama, dodajući da bi prelazak na biljnu ishranu mogao da uštedi do 8 milijardi tona ugljen dioksida svake godine.Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je korona virus verovatno prešao sa slepih miševa na ljude preko druge životinje, dok naučnici tvrde da 60 odsto zaraznih ljudskih bolesti koje su se pojavile od 1990. do 2004. potiču od životinja.Više desetina firmi testira ribu, govedinu i piletinu uzgajane u laboratorijama, nadajući se da će prodreti u neistraženi segment alternativnog tržišta mesa, za koje se procenjuje da bi do 2029. godine mogao vredeti 140 milijardi dolara.Globalni centar za adaptaciju, koji radi na ubrzanju klimatske otpornosti, saopštio je u januaru da bi klimatske promene mogle smanjiti globalnu proizvodnju hrane i do 30 odsto, dok bi porast mora i jače oluje mogle da primoraju stotine miliona ljudi u primorskim gradovima da napuste svoje domove, prenosi Tanjug.
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, greta tunberg, proizvodnja, hrana, evropa
svet, vesti, greta tunberg, proizvodnja, hrana, evropa
Greta Tunberg poziva na promenu načina proizvodnje hrane
22:59 22.05.2021 (Osveženo: 13:54 29.09.2022) Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg izložila je danas je svoj pogled na promenu načina na koji svet proizvodi i konzumira hranu kako bi se suprotstavila pretnjama emisije ugljenika, epidemijama bolesti i stradanju životinja, prenosi Rojters.
U video snimku objavljenom na Tviteru, Tunbergova je rekla da će se uticaj promene poljoprivrede na životnu sredinu, kao i izbijanje bolesti poput kovida 19, za koju se veruje da potiče od životinja, smanjiti promenom načina proizvodnje hrane.
„Naš odnos s prirodom je prekinut. Ali odnosi se mogu promeniti“, rekla je ona u video snimku kojim obeležava Međunarodni dan biološke raznolikosti.
Fokus na poljoprivredi i povezivanje klimatske krize sa zdravstvenim pandemijama je novi ugao za
Gretu Tunberg, koja je svoj bes u prošlosti obično fokusirala na kreatore politike i emisije ugljenika iz fosilnih goriva.
„Klimatska kriza, ekološka kriza i zdravstvena kriza, sve su međusobno povezane“, rekla je ona.
Tunbergova je rekla da je širenje bolesti sa životinja na ljude uzrokovano poljoprivrednim metodama, dodajući da bi prelazak na biljnu ishranu mogao da uštedi do 8 milijardi tona ugljen dioksida svake godine.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je korona virus verovatno prešao sa slepih miševa na ljude preko druge životinje, dok naučnici tvrde da 60 odsto zaraznih ljudskih bolesti koje su se pojavile od 1990. do 2004. potiču od životinja.
U međuvremenu, potražnja za alternativama mesu raste širom sveta zbog zabrinutosti zbog zdravlja, dobrobiti životinja i životne sredine.
Više desetina firmi testira ribu, govedinu i piletinu uzgajane u laboratorijama, nadajući se da će prodreti u neistraženi segment alternativnog tržišta mesa, za koje se procenjuje da bi do 2029. godine mogao vredeti 140 milijardi dolara.
Globalni centar za adaptaciju, koji radi na ubrzanju klimatske otpornosti, saopštio je u januaru da bi klimatske promene mogle smanjiti globalnu proizvodnju hrane i do 30 odsto, dok bi porast mora i jače oluje mogle da primoraju stotine miliona ljudi u primorskim gradovima da napuste svoje domove, prenosi Tanjug.
