https://lat.sputnikportal.rs/20210521/zasto-srbi-nisu-mogli-biti-brzi-od-istorije-1125414798.html
Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?
Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?
Sputnik Srbija
Kako se u Srbiji 18. i 19. veka, u vremenu bremenitom nevoljama i istorijom stvarao novi vek a sa njim i srpska kultura? Zašto Srbi nisu mogli biti brži od... 21.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-21T21:51+0200
2021-05-21T21:51+0200
2021-07-22T16:55+0200
orbita kulture
radio
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112189/32/1121893283_0:167:1400:955_1920x0_80_0_0_8a973057f827710b0e3f590c040dfd02.png
Orbita Kulture: Anatolij Ivankin, Šeomir Gučepšoko, Ana Bočkarjova, Vitu Pirocku, Andrej Možerovski, Petar Pjanović, Aleksandar Jovanović, Milutin Petrović, Vladislav Bajac, Žarko Dančuo.
Sputnik Srbija
Orbita Kulture: Anatolij Ivankin, Šeomir Gučepšoko, Ana Bočkarjova, Vitu Pirocku, Andrej Možerovski, Petar Pjanović, Aleksandar Jovanović, Milutin Petrović, Vladislav Bajac, Žarko Dančuo.
Kako izgleda kultura jednog naroda ako se sagleda i kroz politiku, pravo, privredu, običaje, zabave — samo su neka od pitanja sadržana u novoj obimnoj studiji „Srpska kultura u 18. i 19. veku“ o kojoj smo razgovarali sa njenim autorom Petrom Pjanovićem i sa Aleksandrom Jovanovićem, univerzitetskim profesorima i književnim istraživačima.Šta je ruske umetnike koji žive i stvaraju u Srbiji opredelilo da ostanu ovde, zbog čega Srbiju doživljavaju kao „magičnu zemlju“ u čemu pronalaze inspiraciju, za „Orbitu kulture“ otkrivaju učesnici Festivala ruske kulture „Vernisaž“ koji se održava u Ruskom domu — slikari Anatolij Ivakin, Šeomir Gučepšoko, Ana Bočkarjova, Vitu Pirocku, Andrej Možarovski…Da li će nam film i TV serija „Nečista krv — greh predaka“ otkriti nove „kopče“ između našeg i vremena Borislava Stankovića, da li se greh prenosi s kolena na koleno, kakvu će sliku po odgledanom filmu o nama steći oni koji ne znaju mnogo o našoj istoriji, dertu, Bori i Vranju — pitali smo reditelja filma i pet televizijskih epizoda istoimene serije Milutina Petrovića.O nobelovcu Bobu Dilanu, fenomenu 20 veka koji intrigira i u 21. stoleću, uoči njegovog 80 rođendana razgovarali smo sa književnikom i prevodiocem Vladislavom Bajecom, direktorom izdavačke kuće „Geopoetika“ koja je objavila Dilanove knjige na srpskom.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
orbita kulture, radio
Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?
21:51 21.05.2021 (Osveženo: 16:55 22.07.2021) Kako se u Srbiji 18. i 19. veka, u vremenu bremenitom nevoljama i istorijom stvarao novi vek a sa njim i srpska kultura? Zašto Srbi nisu mogli biti brži od istorije?
Kako izgleda kultura jednog naroda ako se sagleda i kroz politiku, pravo, privredu, običaje, zabave — samo su neka od pitanja sadržana u novoj obimnoj studiji „Srpska kultura u 18. i 19. veku“ o kojoj smo razgovarali sa njenim autorom Petrom Pjanovićem i sa Aleksandrom Jovanovićem, univerzitetskim profesorima i književnim istraživačima.
Šta je ruske umetnike koji žive i stvaraju u Srbiji opredelilo da ostanu ovde, zbog čega Srbiju doživljavaju kao „magičnu zemlju“ u čemu pronalaze inspiraciju, za „
Orbitu kulture“ otkrivaju učesnici Festivala ruske kulture „Vernisaž“ koji se održava u Ruskom domu — slikari Anatolij Ivakin, Šeomir Gučepšoko, Ana Bočkarjova, Vitu Pirocku, Andrej Možarovski…
Da li će nam film i TV serija „Nečista krv — greh predaka“ otkriti nove „kopče“ između našeg i vremena Borislava Stankovića, da li se greh prenosi s kolena na koleno, kakvu će sliku po odgledanom filmu o nama steći oni koji ne znaju mnogo o našoj istoriji, dertu, Bori i Vranju — pitali smo reditelja filma i pet televizijskih epizoda istoimene serije Milutina Petrovića.
O nobelovcu Bobu Dilanu, fenomenu 20 veka koji intrigira i u 21. stoleću, uoči njegovog 80 rođendana razgovarali smo sa književnikom i prevodiocem Vladislavom Bajecom, direktorom izdavačke kuće „Geopoetika“ koja je objavila Dilanove knjige na srpskom.
