https://lat.sputnikportal.rs/20210521/trinaesti-spanski-metar--od-crnog-humora-do-kritike-drustva-1125414541.html
Trinaesti „Španski metar“ – Od crnog humora do kritike društva
Trinaesti „Španski metar“ – Od crnog humora do kritike društva
Sputnik Srbija
Projekcijom filma „Dželat“ legendarnog španskog reditelja Luisa Garsije Berlange u Jugoslovenskoj kinoteci je sinoć otvoren 13. filmski festival „Španski metar“... 21.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-21T19:38+0200
2021-05-21T19:38+0200
2022-01-24T13:42+0100
kultura
španija
filmski festival
film i serije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/15/1125414445_0:446:814:906_1920x0_80_0_0_63d519aa1db0f564513954e452889dcd.jpg
Oštra kritika režima upakovana u crni humorLuis Garsija Berlanga, poznat po oštroj kritici Frankovog režima, vešto upakovanoj u crni humor, danas važi za jedan od stubova španske kinematografije. Zajedno s Huanom Antonijom Bardemom, Berlanga je personifikacija obnove španskog filma sredinom prošlog veka.Uz brojna druga priznanja, naklonost evropske publike i kritike, Španiji je doneo i nominaciju za Oskara za najbolji strani film 1961. godine, za ostvarenje „Siromah na večeri“, podseća u razgovoru za Sputnjik Mladen Savković iz Instituta Servantes koji organizuje festival „Španski metar“.Ovom reditelju u čast Institut Servantes širom sveta organizuje proslavu pod nazivom „Berlanga puni 100“, u okviru koje će u Madridu biti priređena velika izložba o životu i stvaralaštvu ovog sineaste, a ciklus u Jugoslovenskoj kinoteci je, prema Savkovićevim rečima, jedan od segmenata obeležavanja jubileja i organizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu.Program „Berlanga puni sto“ otvoren je višestruko nagrađivanim ostvarenjem „Dželat“ iz 1963. godine, crnom komedijom snimanom u vreme Frankovog režima, čiji glavni junak, zaposlen u pogrebnom preduzeću želi da emigrira u Nemačku kako bi postao automehaničar. Njegova devojka je kćerka profesionalnog dželata Amadea. Kada ih Amadeo zatekne u intimnom činu, primorava ih da se venčaju, što glavnog junaka predodređuje za tastovog naslednika, odnosno budućeg dželata.Na programu je i film „Raketa iz Kalabuća“ iz 1956. godine, čija je radnja smeštena usred Hladnog rata, kao i „Junica“ iz 1985. godine, svojevremeno najskuplji i najgledaniji film u španskoj kinematografiji.Program u subotu, 22. maja, otvara crna komedija „Dobro došli, gospodine Maršal“ iz 1953. godine, a potom će biti prikazan i film „Siromah na večeri“ iz 1961. godine, gorko-duhoviti osvrt na klasno podeljeno španskog društvo sredinom prošlog veka.Zbog velikog interesovanja, film „Dželat“ će biti repriziran u nedelju, 23. maja, a uslediće projekcija filma „Nacionalna baština“ iz 1981. godine.Savremena španska kinematografija – poslastica za publikuGlavni program „Španskog metra“ – „Savremeni film“ biće prikazan od 26. do 30. maja u Dvorani kulturnog centra i Domu omladine Beograda. Reč je o novijim filmskim produkcijama, snimljenim u Španiji, ali i u drugim zemljama u kojima se govori španski jezik.„Festival će otvoriti film na baskijskom jeziku 'Ane' koji govori o odnosu i majke i kćerke, o tome koliko se često dešava da roditelji ne poznaju dovoljno svoju decu i šta otkrivaju kada počnu da se upuštaju malo više u njihov svet“, kaže Mladen Savković.U Dvorani kulturnog centra Beograda biće prikazani filmovi iz Španije, Argentine, Perua, Meksika, Čilea i Kolumbije.Na programu je i argentinska romantična komedija „Da čudne li ljubavi!“ s popularnim argentinskim glumcem Rikardom Darinom, a publika će, prema Savkovićevim rečima, biti u prilici da vidi i ostvarenja koja se bave odnosom umetnika i revolucije, kao i filmove koji se bave malim, običnim ljudima i njihovom svakodnevicom koja i nije tako obična kada se pogleda kroz filmsku lupu.„Publika se prepoznaje u tim pričama, posebno kada je reč o španskim filmovima, jer nam je ta kinematografija veoma bliska, teme i način na koji se one obrađuju odlično komuniciraju s našom publikom“, kaže Mladen Savković.Vetrovi Afrike„Španski metar“ ove godine obuhvata i ciklus filmova nastalih u zemljama španskog govornog područja koji se bave afričkim zajednicama u tim zemljama.„To je nekoliko ostvarenja koja se bave svetom iz manjinske perspektive. Imaćemo vrlo zanimljiv film 'Crni Meksiko' koji će publici predstaviti potpuno drugačiji život u Meksiku. Tu je i film 'Šija' koji prati jednog baštovana koji radi u imućnoj porodici, a mora da prekine posao da bi otišao na sahranu svog oca, na kojoj saznaje da je on ubijen. Ovi filmovi problematizuju i rasna pitanja, pošto govore o afričkim zajednicama u Španiji, Argentini, Meksiku, ali i o klasnoj podeli društva, koliko su, zapravo, i rasni i klasni identiteti uvek isprepletani“, napominje Savković.Holivud u MadriduOvogodišnji festival prati i izložba „MAD about Hollywood“, u Jugoslovenskoj kinoteci i Galeriji Instituta Servantes. Postavka u Kinoteci će biti otvorena do kraja juna, a u Galeriji Instituta Servantes tokom celog leta.„Izložba se bavi životima holivudskih zvezda koje su snimale filmove u Madridu. Sredinom prošlog veka, kada je došlo do tektonskih promena u holivudskom sistemu velikih studija, kada su reditelji dobili više slobode da snimaju izvan Amerike, došlo je do toga da se holivudske produkcije sele u Evropu. U jednom trenutku je Španija počela da se otvara prema inostranstvu i te produkcije su stigle u Španiju, pa je pedesetih i šezdesetih godina veliki broj holivudskih blokbastera sniman u Španiji, poput filmova 'Aleksandar Makedonski', 'Spartak', 'Pad Rimskog carstva' i mnogih drugih. U Španiji su tih godina snimali Orson Vels, Stenli Kjubrik, glumile su Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Ava Gardner, gostovali su Frenk Sinatra, Marlen Ditrih i mnogi drugi“, napominje Savković.Izložbu čine fotografije koje su delom iz regionalnog arhiva Pokrajine Madrid, a delom iz raznih privatnih kolekcija, a neke od njih su prvi put predstavljene javnosti na ovoj izložbi.„Potrudili smo se da publici predstavimo kako su živele te zvezde, gde su izlazile i kupovale, gde su snimale. Jedan deo izložbe je posvećen vremenu koje su provodile na setu, a drugi u Madridu i okolini dok nisu bile na snimanju. Tu je mapa s obeleženim lokacijama, koje prate gde je Odri Hepbern išla u kupovinu, koji je buvljak obilazila Grejs Keli, gde se snimao Aleksandar Makedonski“, kaže naš sagovornik.
španija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, španija, filmski festival, film i serije
kultura, španija, filmski festival, film i serije
Trinaesti „Španski metar“ – Od crnog humora do kritike društva
19:38 21.05.2021 (Osveženo: 13:42 24.01.2022) Projekcijom filma „Dželat“ legendarnog španskog reditelja Luisa Garsije Berlange u Jugoslovenskoj kinoteci je sinoć otvoren 13. filmski festival „Španski metar“. Do 30. maja, pored ciklusa „Berlanga puni 100“, publika će biti u prilici da pogleda savremena filmska ostvarenja reditelja iz Španije i drugih zemalja u kojima se govori španski jezik.
Oštra kritika režima upakovana u crni humor
Luis Garsija Berlanga, poznat po oštroj kritici Frankovog režima, vešto upakovanoj u crni humor, danas važi za jedan od stubova španske kinematografije. Zajedno s Huanom Antonijom Bardemom, Berlanga je personifikacija obnove španskog filma sredinom prošlog veka.
Uz brojna druga priznanja, naklonost evropske publike i kritike, Španiji je doneo i nominaciju za Oskara za najbolji strani film 1961. godine, za ostvarenje „Siromah na večeri“, podseća u razgovoru za Sputnjik Mladen Savković iz Instituta Servantes koji organizuje festival „Španski metar“.
Ovom reditelju u čast Institut Servantes širom sveta organizuje proslavu pod nazivom „Berlanga puni 100“, u okviru koje će u Madridu biti priređena velika izložba o životu i stvaralaštvu ovog sineaste, a ciklus u Jugoslovenskoj kinoteci je, prema Savkovićevim rečima, jedan od segmenata obeležavanja jubileja i organizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu.
Program „Berlanga puni sto“ otvoren je višestruko nagrađivanim ostvarenjem „Dželat“ iz 1963. godine, crnom komedijom snimanom u vreme Frankovog režima, čiji glavni junak, zaposlen u pogrebnom preduzeću želi da emigrira u Nemačku kako bi postao automehaničar. Njegova devojka je kćerka profesionalnog dželata Amadea. Kada ih Amadeo zatekne u intimnom činu, primorava ih da se venčaju, što glavnog junaka predodređuje za tastovog naslednika, odnosno budućeg dželata.
Na programu je i film „Raketa iz Kalabuća“ iz 1956. godine, čija je radnja smeštena usred Hladnog rata, kao i „Junica“ iz 1985. godine, svojevremeno najskuplji i najgledaniji film u španskoj kinematografiji.
Program u subotu, 22. maja, otvara crna komedija „Dobro došli, gospodine Maršal“ iz 1953. godine, a potom će biti prikazan i film „Siromah na večeri“ iz 1961. godine, gorko-duhoviti osvrt na klasno podeljeno španskog društvo sredinom prošlog veka.
Zbog velikog interesovanja, film „Dželat“ će biti repriziran u nedelju, 23. maja, a uslediće projekcija filma „Nacionalna baština“ iz 1981. godine.
Savremena španska kinematografija – poslastica za publiku
Glavni program
„Španskog metra“ –
„Savremeni film“ biće prikazan od 26. do 30. maja u
Dvorani kulturnog centra i
Domu omladine Beograda. Reč je o novijim filmskim produkcijama, snimljenim u Španiji, ali i u drugim zemljama u kojima se govori španski jezik.
„Festival će otvoriti film na baskijskom jeziku 'Ane' koji govori o odnosu i majke i kćerke, o tome koliko se često dešava da roditelji ne poznaju dovoljno svoju decu i šta otkrivaju kada počnu da se upuštaju malo više u njihov svet“, kaže Mladen Savković.
U Dvorani kulturnog centra Beograda biće prikazani filmovi iz Španije, Argentine, Perua, Meksika, Čilea i Kolumbije.
Na programu je i argentinska romantična komedija „Da čudne li ljubavi!“ s popularnim argentinskim glumcem Rikardom Darinom, a publika će, prema Savkovićevim rečima, biti u prilici da vidi i ostvarenja koja se bave odnosom umetnika i revolucije, kao i filmove koji se bave malim, običnim ljudima i njihovom svakodnevicom koja i nije tako obična kada se pogleda kroz filmsku lupu.
„Publika se prepoznaje u tim pričama, posebno kada je reč o španskim filmovima, jer nam je ta kinematografija veoma bliska, teme i način na koji se one obrađuju odlično komuniciraju s našom publikom“, kaže Mladen Savković.
„Španski metar“ ove godine obuhvata i ciklus filmova nastalih u zemljama španskog govornog područja koji se bave afričkim zajednicama u tim zemljama.
„To je nekoliko ostvarenja koja se bave svetom iz manjinske perspektive. Imaćemo vrlo zanimljiv film 'Crni Meksiko' koji će publici predstaviti potpuno drugačiji život u Meksiku. Tu je i film 'Šija' koji prati jednog baštovana koji radi u imućnoj porodici, a mora da prekine posao da bi otišao na sahranu svog oca, na kojoj saznaje da je on ubijen. Ovi filmovi problematizuju i rasna pitanja, pošto govore o afričkim zajednicama u Španiji, Argentini, Meksiku, ali i o klasnoj podeli društva, koliko su, zapravo, i rasni i klasni identiteti uvek isprepletani“, napominje Savković.
Ovogodišnji festival prati i izložba „MAD about Hollywood“, u Jugoslovenskoj kinoteci i Galeriji Instituta Servantes. Postavka u Kinoteci će biti otvorena do kraja juna, a u Galeriji Instituta Servantes tokom celog leta.
„Izložba se bavi životima holivudskih zvezda koje su snimale filmove u Madridu. Sredinom prošlog veka, kada je došlo do tektonskih promena u holivudskom sistemu velikih studija, kada su reditelji dobili više slobode da snimaju izvan Amerike, došlo je do toga da se holivudske produkcije sele u Evropu. U jednom trenutku je Španija počela da se otvara prema inostranstvu i te produkcije su stigle u Španiju, pa je pedesetih i šezdesetih godina veliki broj holivudskih blokbastera sniman u Španiji, poput filmova 'Aleksandar Makedonski', 'Spartak', 'Pad Rimskog carstva' i mnogih drugih. U Španiji su tih godina snimali Orson Vels, Stenli Kjubrik, glumile su Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Ava Gardner, gostovali su Frenk Sinatra, Marlen Ditrih i mnogi drugi“, napominje Savković.
Izložbu čine fotografije koje su delom iz regionalnog arhiva Pokrajine Madrid, a delom iz raznih privatnih kolekcija, a neke od njih su prvi put predstavljene javnosti na ovoj izložbi.
„Potrudili smo se da publici predstavimo kako su živele te zvezde, gde su izlazile i kupovale, gde su snimale. Jedan deo izložbe je posvećen vremenu koje su provodile na setu, a drugi u Madridu i okolini dok nisu bile na snimanju. Tu je mapa s obeleženim lokacijama, koje prate gde je Odri Hepbern išla u kupovinu, koji je buvljak obilazila Grejs Keli, gde se snimao Aleksandar Makedonski“, kaže naš sagovornik.
