Arheolozi rešavaju misteriju kupastih ukrasa za glavu na egipatskim slikama
21:32 21.05.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021)
CC0 / /
Pratite nas
Drevna egipatska umetnost obiluje prikazima muškaraca i žena koji na glavama nose neobičan ukras u obliku kupe. Ove slike se nalaze svuda – od papirusnih svitaka do kovčega – i najčešće prikazuju kraljevske zabave ili rituale. Žene sa kupom na glavi su često prikazane u trenutku rađanja, što je jedna od aktivnosti povezana sa određenim božanstvima.
Iako su kupe na glavi bile uobičajena stvar u egipatskoj umetnosti tokom više od jednog veka, njihova svrha i značenje su za nas bili misterija. Arheolozi nikada nisu pronašli ovaj enigmatski objekat u grobnicama, što je neke stručnjake navelo na pomisao da je u pitanju samo simbolički prikaz, nešto poput oreola koje imaju sveci i anđeli u hrišćanskoj ikonografiji.
Međutim, međunarodni tim arheologa je ipak pronašao prve fizičke dokaze ovog neobičnog ukrasa za kosu, prema studiji koja je 2019. godine objavljena u časopisu „Antikviti“. Otkriće potiče iz grobnica u Amarni, gde stručnjaci sa Univerziteta Kembridž realizuju „Amarna projekat“. Amarna je drevni egipatski grad čije je hramove podigao Ehnaton – faraon za koga se veruje da je bio Tutankamonov otac.
Amarna je izgrađena u 14. veku pre nove ere i bila je značajna oko 15 godina. U ovom gradu je živelo oko 30 hiljada ljudi, ali je samo oko 10 procenata pripadalo bogatoj eliti iza koje su ostale raskošne grobnice. Ostatak stanovnika je bio običan narod, iz nižih društvenih slojeva, sahranjen u mnogo skromnijim grobnicama. Upravo u ovim grobnicama, koje obično ne sadrže dragocenosti, arheolozi su pronašli ostatke kupastih ukrasa za glavu 2009. godine.
Arheolog Ana Stivens se i dalje seća trenutka kada je pre jedne decenije pronašla prvu kupu u jednoj od običnih grobnica. „Bilo je veoma, veoma drugačije, ni nalik onome što smo do tada videli u grobnicama“ priseća se Stivensova. Kupasti predmet iznad ženske lobanje je izrazito podsećao na neobičnu dekoraciju za glavu do tada viđenu samo na egipatskim umetničkim delima. Kupasti ukras je pronađen u još jednoj grobnici odrasle osobe neutvrđenog pola.
Jedna od popularnih teorija o nameni ovog neobičnog predmeta smatrala je da su kupe bile ispunjene parfimisanom mašću koja se topila na glavi i imala ulogu drevnog, mirišljavog gela sa kosu. Ipak, otkrića iz Amarne su opovrgla teoriju o proizvodu za stilizovanje kose.
Kupe nisu bile ničim popunjene, već su u pitanju prazne školjke obmotane crno-braon organskim materijalom, najverovatnije tkaninom. Obe kupe su imale hemijske tragove voska i tim je zaključio da su bile napravljene od pčelinjeg voska – jedinog prirodnog voska za koji se zna da je korišćen u drevnom Egiptu. Ipak, tragovi voska nisu pronađeni u kosi najbolje očuvanog skeleta.
Imajući u vidu umetničke asocijacije između ovog objekta i rođenja deteta, kao i činjenicu da je artefakt pronađen u barem jednoj grobnici odrasle žene, arheolozi veruju da su kupe na neki način povezivane sa plodnošću. Ipak, teško je shvatiti njihovo značenje zbog činjenice da su pronađene u grobnicama običnih ljudi.
„U egipatskoj ikonografiji, kupaste ukrase na glavi najčešće su nosili pripadnici elitnih krugova društva, mada se mogu videti i na glavama nekih sluga“, objašnjava Nikola Harington sa Univerziteta u Sidneju. Veliki broj umetničkih dela iz grobnica u Amarni prikazuje osobe koje nose kupe dok se pripremaju za sahranu ili prinošenje žrtava. „U osnovi, kupe su nošene u religijskim prilikama“, dodaje Harington.
Takođe, Harington ima svoju teoriju o identitetu žena čije su glave krasili kupasti ukrasi – moguće je da su u pitanju plesačice. Oba skeleta su imala frakturu kičme, dok su na jednom uočene i pridružene degenerativne bolesti. Iako bi se problemi sa kostima mogli pripisati stresnom životu i teškom fizičkom radu nižih slojeva egipatskog društva, Harington ističe da su prelomi zbog premora i kompresivne frakture česti kod profesionalnih plesača.
„Možda su kupe obeležavale plesače kao članove zajednice koji su služili bogovima. To bi moglo da objasni zašto su, uprkos svom ’skromnom pokopu‘, ipak sahranjeni sa kupama na glavi“, zaključuje Harington.
„Ipak, bez opširnijih arheoloških dokaza ne postoji način da saznamo kako su kupe zapravo korišćene i da li je njihova upotreba bila široko rasprostranjena. Nažalost, možda nikada nećemo ni otkriti“, navodi Stivensova.
„Tokom ranih dana egiptologije, radovi su bili užurbani i pomalo neorganizovani. Danas se koriste sofisticirane arheološke tehnike koje će, nadamo se, identifikovati i zaštititi kupaste ukrase u budućnosti. Ipak, postoji mogućnost da je njihovo prisustvo u ranije otkrivenim grobnicama bilo potpuno potcenjeno“, dodaje ona, prenosi Nacionalna geografija.
Pa čak i ako su ove dve kupe jedine koje su opstale do danas, slučajno otkriće i dalje ima vrednost.
Arheolozi imaju dosta saznanja o elitnim članovima društva drevnog Egipta zahvaljujući administrativnim zapisima i bogato oslikanim grobnicama. Ipak, zbog retkih pisanih i umetničkih artefakata o nižim slojevima društva, njihovi životi su mnogo misteriozniji za savremene istraživače. Nedostatak informacija o većini stanovnika drevnog Egipta čini ovo otkriće još dragocenijim i služi kao podsetnik na brojne, još uvek neispričane priče.
Pročitajte i:
