https://lat.sputnikportal.rs/20210520/premijera-balet-mikelandjelo-prica-o--geniju-usamljeniku-koji-je-svoj-bol-pretakao-u-skulpturu-1125408322.html
Premijera: Balet „Mikelanđelo“, priča o geniju usamljeniku koji je svoj bol pretakao u skulpturu
Premijera: Balet „Mikelanđelo“, priča o geniju usamljeniku koji je svoj bol pretakao u skulpturu
Sputnik Srbija
Uprkos grandioznim delima poput Davida ili Sikstinske kapele, Mikelanđelo je bio samo ljudsko biće. Živeći usamljenički i pretačući svoj bol u skulpturu iznedrio... 20.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-20T14:12+0200
2021-05-20T14:12+0200
2021-05-22T18:01+0200
kultura
narodno pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/14/1125408222_0:108:3281:1962_1920x0_80_0_0_95ec45e7bfd2f6b89891dd0b0c1cacb8.jpg
Izborom Mikelanđela i njegovog stvaralaštva kao osnovne teme, reditelj je želeo da ukaže na značaj stvaralaštva i na činjenicu koliko je važno ostaviti nešto iza sebe. Takođe, inspirisala ga je i umetnikova usamljenost.„Moja predstava će sve one ljude koji ne poznaju Mikelanđelovo stvaralaštvo približiti njegovoj genijalnosti, a poznavaoce i poštovaoce podsetiti na njegov izvanredni talenat, ali i objasniti čime je bio inspirisan dok je stvarao“, otkriva Mario Radačovski u intervjuu za Pozorišne novine br.142.Simbol ponovnog rađanja kulturePlesač, koreograf i umetnički direktor Baleta Narodnog pozorišta u Brnu, Mario Radačovski je još za vreme školovanja u Pragu želeo da master studije okonča delom o Mikelanđelu, skulptoru za koga kaže da ga - što ga više upoznaje- sve manje zna.„Mikelanđelovo stvaralaštvo pripada periodu kasne renesanse, ali on za mene predstavlja simbol ponovnog rađanja kulture i umetnosti. Čini mi se da u današnjem društvu ne shvatamo koliko je kultura važna. Čak i u ovom neobičnom trenutku u kojem se nalazi čitava planeta, kulturni život je najviše ugrožen, a ljudi svoj fokus usmeravaju na neke druge, naizgled važnije sadržaje. Mikelanđelo je bio srećan zbog dara koji mu je dat i zahvaljujući kome je uspeo da stvori umetnička dela kojima se čovečanstvo divi već vekovima“, kaže Radačovski.Umetnik koji je mermeru udahnuo životBalet „Mikelanđelo“ pružiće i odgovore o tome ko je bio Mikelanđelo, ko su bili njegovi uzori, koji je to nedostatak životni kojem će konstantno težiti... Reditelj je želeo da ukaže i na Mikelanđelov odnos prema mermeru, kome je uspeo da udahne život.„Mikelanđelo je izgubio majku u ranom detinjstvu. Dirljiva i fascinantna Pieta je nastala kao uspomena na nju. Svoju bol je pretočio u skulpturu, a potpuno je fascinantno da je stvorio u svojoj dvadeset prvoj godini života. Takođe, jasno je i da je kao tvorac Davida, između ostalog, bio opčinjen snažnim muškim telom, ali u tom periodu je bio jak uticaj grčke mitologije i kulta muškog tela koje je smatrano savršenstvom“, tvrdi reditelj.Scenografiju i dizajn svetla radio je nagrađivani umetnike Marek Holi iz Češke, a kostime Katarina Grčić Nikolić. U podeli su: Dejan Kolarov, Nikola Bianko, Miloš Živanović, Ivana Savić Jaćić, Tijana Šebez, Olga Olćan, Branko Sarić, Samuel Gest, Dejana Zlatanovski, Teodora Spasić, Maja Stojakov, Milena Ogrizović, Ljiljana Velimirov, Sanja Ninković, Hose Iglesias i Antonio Bibo.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, narodno pozorište
kultura, narodno pozorište
Premijera: Balet „Mikelanđelo“, priča o geniju usamljeniku koji je svoj bol pretakao u skulpturu
14:12 20.05.2021 (Osveženo: 18:01 22.05.2021) Uprkos grandioznim delima poput Davida ili Sikstinske kapele, Mikelanđelo je bio samo ljudsko biće. Živeći usamljenički i pretačući svoj bol u skulpturu iznedrio je delo kome se divimo i danas, kaže Mario Radačovski, reditelj baleta „Mikelanđelo“ čija je premijera večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Izborom Mikelanđela i njegovog stvaralaštva kao osnovne teme, reditelj je želeo da ukaže na značaj stvaralaštva i na činjenicu koliko je važno ostaviti nešto iza sebe. Takođe, inspirisala ga je i umetnikova usamljenost.
„Moja predstava će sve one ljude koji ne poznaju Mikelanđelovo stvaralaštvo približiti
njegovoj genijalnosti, a poznavaoce i poštovaoce podsetiti na njegov izvanredni talenat, ali i objasniti čime je bio inspirisan dok je stvarao“, otkriva Mario Radačovski
u intervjuu za Pozorišne novine br.142.
Simbol ponovnog rađanja kulture
Plesač, koreograf i umetnički direktor Baleta Narodnog pozorišta u Brnu, Mario Radačovski je još za vreme školovanja u Pragu želeo da master studije okonča delom o Mikelanđelu, skulptoru za koga kaže da ga - što ga više upoznaje- sve manje zna.
„Mikelanđelovo stvaralaštvo pripada periodu kasne renesanse, ali on za mene predstavlja simbol ponovnog rađanja kulture i umetnosti. Čini mi se da u današnjem društvu ne shvatamo koliko je kultura važna. Čak i u ovom neobičnom trenutku u kojem se nalazi čitava planeta, kulturni život je najviše ugrožen, a ljudi svoj fokus usmeravaju na neke druge, naizgled važnije sadržaje. Mikelanđelo je bio srećan zbog dara koji mu je dat i zahvaljujući kome je uspeo da stvori umetnička dela kojima se čovečanstvo divi već vekovima“, kaže Radačovski.
Umetnik koji je mermeru udahnuo život
Balet „Mikelanđelo“ pružiće i odgovore o tome ko je bio Mikelanđelo, ko su bili njegovi uzori, koji je to nedostatak životni kojem će konstantno težiti... Reditelj je želeo da ukaže i na Mikelanđelov odnos prema mermeru, kome je uspeo da udahne život.
„Mikelanđelo je izgubio majku u ranom detinjstvu. Dirljiva i fascinantna Pieta je nastala kao uspomena na nju. Svoju bol je pretočio u skulpturu, a potpuno je fascinantno da je stvorio u svojoj dvadeset prvoj godini života. Takođe, jasno je i da je kao tvorac Davida, između ostalog, bio opčinjen snažnim muškim telom, ali u tom periodu je bio jak uticaj grčke mitologije i kulta muškog tela koje je smatrano savršenstvom“, tvrdi reditelj.
Scenografiju i dizajn svetla radio je nagrađivani umetnike Marek Holi iz Češke, a kostime Katarina Grčić Nikolić. U podeli su: Dejan Kolarov, Nikola Bianko, Miloš Živanović, Ivana Savić Jaćić, Tijana Šebez, Olga Olćan, Branko Sarić, Samuel Gest, Dejana Zlatanovski, Teodora Spasić, Maja Stojakov, Milena Ogrizović, Ljiljana Velimirov, Sanja Ninković, Hose Iglesias i Antonio Bibo.
