https://lat.sputnikportal.rs/20210519/poskupljenje-automobila-izvesno-nedostaje-elemenat-koji-potpuno-promenio-ovu-industriju-1125393233.html
Poskupljenje automobila izvesno – nedostaje elemenat koji je potpuno promenio ovu industriju
Poskupljenje automobila izvesno – nedostaje elemenat koji je potpuno promenio ovu industriju
Sputnik Srbija
Koliko god da će automobilsku industriju u svetu koštati neodstatak čipova neophodnih za elektroniku u automobilima, povratka na proizvodnju auta bez... 19.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-19T19:19+0200
2021-05-19T19:19+0200
2021-05-19T18:14+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1b/1124482101_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_659dcd7116821b35a68bb84351b7711f.jpg
Nestašice čipova koje su počele još prošle godine nisu prevaziđene što je direktno uticalo na smanjenje proizvodnje novih vozila. Džaba što je privredna aktivnost živnula, što je smirivanje pandemije podstaklo tražnju kupaca vozila.Veću cenu automobila gura manjak čipovaPrema proceni Markita, jednog od vodećih svetskih provajdera finansijskih podataka, auto-industriju, najpogođeniju nestašicom čipova, pad proiozvodnje i prodaje bi ove godine mogao da košta 60 milijardi dolara.Prvo je pred kraj 2020. godine zbog korone bila zatvorena fabrika koja proizvodi čipove za automobilsku industriju, pa su zalihe čipova potrošene. Potom je u ovoj godini došlo do oporavka privrede i naglog rasta potražnje, ali su na manjak čipova uticala još dva događaja. Kompanija TSMC koja je najveći i najznačajniji svetski proizvođač silikona za čipove, za čiju proizvodnju su neophodne velike količine vode, nalazi se na Tajvanu koji je ovog proleća pogodila nezapamćena suša. Uz to, u Japanu je izgorela fabrika čipova kompanije Renesas. Procene su da su dve trećine njenih kapaciteta bile namenjene upravo automobilskoj industriji.Nestašica čipova će auto-industriju ove godine koštati 60 milijardi dolara.
Kako rešiti problemKoliko je problem sa nedostatkom čipova teško rešiti ukazuje i to što je Dženeral motors nedavno na tržište izbacio i vozila koja nemaju elektronsku regulaciju utroška goriva. Neki proizvođači odlučili su se za međurešenje pa su tako Ford i Stelantis objavili da proizvode pojedine modele automobila i drže ih na lageru, da bi prvom prilikom ugradili elektroniku koja im nedostaje.Mada automobilska industrija može da funkcioniše i bez čipova kao što je funkcionisala do pre 15 godina kada nismo imali čip ni elektroniku u autu i još je i danas dosta takvih u saobraćaju, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić, ne misli da će automobilska industrija napraviti korak unazad praveći automobile bez čipova.Korona i „digitalni suverenitet“Čipovi su, kako objašnjava za Sputnjik, bitni jer preuzimaju mnoge funkcije pravilnog rada motora, načina upravljanja, bezbednosti, stabilnosti.On kaže da ga ne čudi što su neki već najavili okretanje sopstvenoj proizvodnji čipova, tim pre što se povratak u normalu ne očekuje do kraja ove godine. Pored toga, situacija sa panademijom je pokrenula i pitanja „digitalnog suvereniteta”, imajući u vidu zavisnost globalne industrije.Koliko god da će automobilsku industriju u svetu koštati neodstatak čipova neophodnih za elektroniku u automobilima, povratka na proizvodnju auta bez elektronike neće biti.
Pandemija je, po oceni analitičara Markita, razotkrila krhkost sistema koji plaća cenu prevelike koncentracije proizvodnih kapaciteta na jednom mestu. Zbog toga se sada i u Americi i u EU ozbiljno razgovara o pospešivanju domaće proizvodnje elektronike, što Kina već godinama čini.Biće novih proizvođača čipova„Kada je tražnja za čipovima ogromna tada ima i dovoljno proizvođača koji hoće da zarade na tome. Ne treba uopšte da sumnjamo hoće li to tako biti. Poučeni ovim iskustvom proradiće još nekoliko fabrika. Evropljani više neće ni da dozvole da budu ucenjeni time što im automobilska industrija ne može da funkciniše, jer nema dovoljno čipova“, ističe naš sagovornik.Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila, prihodi auto-industrije u EU čine sedam procenata njenog BDP-a. Pozivajući se na podatke iz 2019. godine, Međunarodna organizacija proizvođača je procenila da prosečni godišnji promet svetske automobilske industrije čini 3,65 odsto globalnog BDP-a. Automobil je, inače, proizvod koji se u svetu najviše izvozi.Vujanić ističe da samo u Nemačkoj na proizvodnji automobila ili onoga što se ugrađuje u automobile radi 800.000 ljudi. Sve zemlje koje koriste te visokotehnološke čipove u proizvodnji automobila će se naći u istoj poziciji i sigurno neće otpuštati radnike, ali ni praviti automobile bez čipova.Automobil je proizvod koji se u svetu najviše izvozi i promet svetske automobilske industrije čini 3,65 odsto globalnog BDP-a.
Cenu će platiti kupacBez njih nema modernog ni funkcionalnog auta i zbog toga ćemo biti time uslovljeni i dok se ne pojavi dovoljno čipova možemo očekivati porast cene automobila, ocenio je profesor Saobraćajnog fakulteta.Ono što je, međutim, izvesno je da trenutni problem nije samo logistički. Po mišljenju analitičara Markita i kada sve fabrike čipova rade punim kapacitetom, nema ih dovoljno da zadovolje potražnju. Zbog toga ,TSMC ove godine planira da uloži više od 25 milijardi dolara u podizanje novih kapaciteta.Kako je za to često potrebno više godina, očigledno je da će se visok nivo potražnje održati i nakon ovog prvog talasa. Otuda i ocene Markita da je sada nemoguće proceniti dugoročne posledice krize. Kratkoročno, nestašica čipova će, najverovatnije, uticati ne samo na povećanje cena u automobilskoj industriji, već svim koje koriste čipove. Naravno, platiće je kupci.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
analize i mišljenja, komentari i analitika
analize i mišljenja, komentari i analitika
Poskupljenje automobila izvesno – nedostaje elemenat koji je potpuno promenio ovu industriju
Koliko god da će automobilsku industriju u svetu koštati neodstatak čipova neophodnih za elektroniku u automobilima, povratka na proizvodnju auta bez elektronike neće biti. Cenu će na kraju platiti kupac jer će manjak čipova pogurati poskupljenje automobila.
Nestašice čipova koje su počele još prošle godine nisu prevaziđene što je direktno uticalo na
smanjenje proizvodnje novih vozila. Džaba što je privredna aktivnost živnula, što je smirivanje pandemije podstaklo tražnju kupaca vozila.
Veću cenu automobila gura manjak čipova
Prema proceni Markita, jednog od vodećih svetskih provajdera finansijskih podataka, auto-industriju, najpogođeniju nestašicom čipova, pad proiozvodnje i prodaje bi ove godine mogao da košta 60 milijardi dolara.
Prvo je pred kraj 2020. godine zbog korone bila zatvorena fabrika koja proizvodi čipove za automobilsku industriju, pa su zalihe čipova potrošene. Potom je u ovoj godini došlo do oporavka privrede i naglog rasta potražnje, ali su na manjak čipova uticala još dva događaja. Kompanija TSMC koja je najveći i najznačajniji svetski proizvođač silikona za čipove, za čiju proizvodnju su neophodne velike količine vode, nalazi se na Tajvanu koji je ovog proleća pogodila nezapamćena suša. Uz to, u Japanu je izgorela fabrika čipova kompanije Renesas. Procene su da su dve trećine njenih kapaciteta bile namenjene upravo automobilskoj industriji.
Nestašica čipova će auto-industriju ove godine koštati 60 milijardi dolara.
Koliko je problem sa nedostatkom čipova teško rešiti ukazuje i to što je Dženeral motors nedavno na tržište izbacio i vozila koja nemaju elektronsku regulaciju utroška goriva. Neki proizvođači odlučili su se za međurešenje pa su tako Ford i Stelantis objavili da proizvode pojedine modele automobila i drže ih na lageru, da bi prvom prilikom ugradili elektroniku koja im nedostaje.
Mada automobilska industrija može da funkcioniše i bez čipova kao što je funkcionisala do pre 15 godina kada nismo imali čip ni elektroniku u autu i još je i danas dosta takvih u saobraćaju, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić, ne misli da će automobilska industrija napraviti korak unazad praveći automobile bez čipova.
Korona i „digitalni suverenitet“
Čipovi su, kako objašnjava za Sputnjik, bitni jer preuzimaju mnoge funkcije pravilnog rada motora, načina upravljanja, bezbednosti, stabilnosti.
„Ukoliko bi nestašica čipova bila i dalje ovakva kakva je trenutno, a proizvođači automobila, kako očekujem, ne bi hteli da se vrate na ono što je nekada bilo, to će se odraziti na proizvodnju koja će biti svedena na zakon minimuma – koliko minimalan broj čipova toliko minimalan broj automobila“, ocena je Vujanića.
On kaže da ga ne čudi što su neki već najavili okretanje sopstvenoj proizvodnji čipova, tim pre što se povratak u normalu ne očekuje do kraja ove godine. Pored toga, situacija sa panademijom je pokrenula i pitanja „digitalnog suvereniteta”, imajući u vidu zavisnost globalne industrije.
Koliko god da će automobilsku industriju u svetu koštati neodstatak čipova neophodnih za elektroniku u automobilima, povratka na proizvodnju auta bez elektronike neće biti.
Pandemija je, po oceni analitičara Markita, razotkrila krhkost sistema koji plaća cenu prevelike koncentracije proizvodnih kapaciteta na jednom mestu. Zbog toga se sada i u Americi i u EU ozbiljno razgovara o pospešivanju domaće proizvodnje elektronike, što Kina već godinama čini.
Biće novih proizvođača čipova
„Kada je tražnja za čipovima ogromna tada ima i dovoljno proizvođača koji hoće da zarade na tome. Ne treba uopšte da sumnjamo hoće li to tako biti. Poučeni ovim iskustvom proradiće još nekoliko fabrika. Evropljani više neće ni da dozvole da budu ucenjeni time što im automobilska industrija ne može da funkciniše, jer nema dovoljno čipova“, ističe naš sagovornik.
Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila, prihodi auto-industrije u EU čine sedam procenata njenog BDP-a. Pozivajući se na podatke iz 2019. godine, Međunarodna organizacija proizvođača je procenila da prosečni godišnji promet svetske automobilske industrije čini 3,65 odsto globalnog BDP-a. Automobil je, inače, proizvod koji se u svetu najviše izvozi.
Vujanić ističe da samo
u Nemačkoj na proizvodnji automobila ili onoga što se ugrađuje u automobile radi 800.000 ljudi. Sve zemlje koje koriste te visokotehnološke čipove u proizvodnji automobila će se naći u istoj poziciji i sigurno neće otpuštati radnike, ali ni praviti automobile bez čipova.
Automobil je proizvod koji se u svetu najviše izvozi i promet svetske automobilske industrije čini 3,65 odsto globalnog BDP-a.
Bez njih nema modernog ni funkcionalnog auta i zbog toga ćemo biti time uslovljeni i dok se ne pojavi dovoljno čipova možemo očekivati porast cene automobila, ocenio je profesor Saobraćajnog fakulteta.
Ono što je, međutim, izvesno je da trenutni problem nije samo logistički. Po mišljenju analitičara Markita i kada sve fabrike čipova rade punim kapacitetom, nema ih dovoljno da zadovolje potražnju. Zbog toga ,TSMC ove godine planira da uloži više od 25 milijardi dolara u podizanje novih kapaciteta.
Kako je za to često potrebno više godina, očigledno je da će se visok nivo potražnje održati i nakon ovog prvog talasa. Otuda i ocene Markita da je sada nemoguće proceniti dugoročne posledice krize. Kratkoročno, nestašica čipova će, najverovatnije, uticati ne samo na povećanje
cena u automobilskoj industriji, već svim koje koriste čipove. Naravno,
platiće je
kupci.
