Kako je Mujo optužen za silovanje Suljagine Fate
20:35 18.05.2021 (Osveženo: 20:40 18.05.2021)
Pratite nas
Sevdalinka „Prošetala Suljagina Fata“ ponovo se našla na optuženičkoj klupi kao pesma u kojoj se navodno veliča silovanje. Optužba je jednako besmislena kao i optužbe da je Andrić islamofob, a Njegoš „genocidni pesnik“, kaže za Sputnjik novinar i pisac Muharem Bazdulj.
Lirske narodne pesme, a sevdalinka koju je širom bivše Jugoslavije proslavio čuveni Himzo Polovina, upravo je to, prenošene su sa kolena na koleno tako što su ih pevale žene. Da li bi žene imale potrebu da kroz usmenu tradiciju sačuvaju pesmu koja, na veseo i razigran način, govori o nečem tako gnusnom kao što je seksualno nasilje, pita se Bazdulj.
Mujo na optuženičkoj klupi
Naš sagovornik problem sa slavnom sevdalinkom vidi u njenoj interpretaciji. Međutim, dok je, zbog obima Andrićevog i Njegoševog dela, iz njih moguće izvući neke delove iz konteksta i zloupotrebiti ih u političke svrhe, sa sevdalinkom o kojoj je reč, zbog njene jednostavnosti, to nije moguće.
Bazduljeva pretpostavka je da se interpretacija da se u pesmi „Prošetala Suljagina Fata“ veliča silovanje, zasniva na poslednjim stihovima pesme:
„Prevari se Suljagina Fata,
prevari se, žalosna joj majka.
Uđe Fata u magazu sama,
za njom uđe Mujo zamandali vrata“.
„Čitav prethodni tekst pesme se zanemaruje, a u kontekstu citirane strofe jasno je da je tu situaciju Fata izrežirala. Ona je došla, tražila konkretnog čoveka, postavila zahtev za koji je jasno da je nerealan, jer niti ima novca da uzme oku zlata, niti Mujo u magazi ima toliko zlata. Ona je režirala situaciju u kojoj će se njih dvoje naći nasamo“, objašnjava Bazdulj.
U pesmi, Fata luta gradom, traži Mustafinu radnju, pre nego što je nađe uđe u šest drugih dućana; na kraju, traži oku zlata. Ljudi koji idu u pravcu interpretacije da se u pesmi radi o silovanju ne znaju šta je oka, navodi naš sagovornik. To je mera koja ima više varijanti, ali uvek se kreće oko kilograma i trista grama zlata. Prema današnjim merilima, oka zlata vredi malo više od šezdeset hiljada evra.
U tome se, kaže Bazdulj, vidi da razgovor između trgovca Mustafe i Suljagine Fate nema veze sa trgovinom, već sa flertom. I Mustafa joj odgovara u istom smislu – da uzme zlata koliko želi.
Pesma se može tumačiti u klasnom ključu
Bazdulj pesmu tumači u klasnom ključu – iz imena (Suljagina Fata) vidi se da devojka pripada višem, plemićkom sloju. Njen otac, Suljaga, sigurno je čuva za nekoga ko pripada istom društvenom sloju.
„Međutim, ona ne želi ugovoreni brak i jedini način na koji je, u patrijarhalnom društvu žena mogla da uđe u brak koji njena porodica ne bi odobrila je da bude na neki način označena jer je sa tim čovekom već bila u intimnoj situaciji. Ova pesma je na izvestan način protofeministička, jer u njoj žena, naravno u vrlo ograničenom patrijarhalnom kontekstu, bira situaciju u kojoj ostaje sa čovekom koji joj se sviđa i na taj način potencijalno režira njihovu zajedničku budućnost“, navodi Bazdulj.
U kontekstu islamske tradicije, već sam ostanak nasamo u dućanu više od vremena koje je potrebno za kupovinu (uz to treba imati na umu da se u okolini nalazi i druge radnje), zajednica će sama proglasiti da njih dvoje imaju nešto više od uobičajenog odnosa kupca i prodavca, dodaje on.
Panorama mostarskog bazara danas, mesta radnje sevdalinke "Pošetala Suljagina Fata"
© AFP 2023 / ELVIS BARUKCIC
„Čini mi se da je bilo koja interpretacija koja implicira nasilje, koja implicira da je Fata žrtva manipulacije, potcenjivanje i Fate kao žene, i, možda ponajviše potcenjivanje naše narodne poezije koja je vrhunac onoga što je naš narod u književnosti dao. Jer, te pesme koje su sačuvane kroz generacije, čuvaju jedan specifičan kulturni etos i milje. Da ta pesma u sebi nije imala neku vrstu efektne obrade situacije koja nije tako banalna kao situacija nekog seksualnog nasilja, sumnjam da bila sačuvana i rado pevana“, kaže Bazdulj.
Proglašavati pesmu staru više stotina godina za pesmu koja veliča nasilje nad ženama ima veze i sa trendom koji je na Zapadu počeo sa antirasističkim demonstracijama. Na Balkanskom poluostrvu, ipak, niko nikada nije podizao spomenike trgovcima robljem, niti smo imali (barem ne do Drugog svetskog rata) rasizam kao mejnstrim u politici.
„Naša istorija je deo šire istorije i u njoj takođe postoje ovakve ili onakve situacije koje je danas moguće interpretirati i davati neke nove pozicije. Međutim, ova pesma mi se zaista čini kao primer koji je u tom smislu jako loš i pogrešan“, zaključuje Bazdulj.
„Prošetala Suljagina Fata“ postala je ponovo aktuelna kada se na društvenim mrežama nedavno oglasila dramska spisateljica Biljana Srbljanović, koja je pesmu okarakterisala kao veličanje silovanja. Takvo mišljenje je pre nje izneo i reditelj Haris Pašović, a Bazdulj je za ovakav stav, kako kaže, prvi put čuo još 2005, kada su ga iznele hrvatske feministkinje koje su pesmu čule na koncertu grupe „Mostar sevdah rijunion“.
