https://lat.sputnikportal.rs/20210517/u-backoj-uvode-revoluciju-u-proizvodnju-meda-1125382355.html
U Bačkoj uvode revoluciju u proizvodnju meda
U Bačkoj uvode revoluciju u proizvodnju meda
Sputnik Srbija
Pčelari u Bačkom Novom Selu rešili su da uvedu digitalni revoluciju u proizvodnju meda, tako što će da naprave digitalnu mapu pčelinjaka. 17.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-17T20:57+0200
2021-05-17T20:57+0200
2021-08-26T03:13+0200
med
pčele
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/11/1125382267_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_fc2becee2855a5e6d47107af2b168362.jpg
Cilj je da smanje česta trovanja pčela tako što će na digitalnoj mapi biti poznato gde se nalaze košnice, pa bi se u skladu sa tim obavljalo i prskanje njiva herbicidima i pesticidima.To je posebno značajno jer ova opština obiluje bagremovom šumom, zato se u sezoni paše ovde stacioniraju i pčelari iz drugih krajeva Srbije, prenosi RTS.Ako se ideja pčelara iz Bačke ostvari, model bi mogli da preuzmu proizvođači širom Srbije.Jozef Gašparovski, koji je autor ideje, kaže da će svi videti gde se košnice nalaze, pa neće više biti izgovora kod prskanja od strane voćara ili zaštite od komaraca - ne znamo gde su vam pčelinjaci.Iako se glavno prskanje obavlja pre formiranja cveta, nije retko da do trovanja pčela dođe i u zasadu jagoda. S obzirom da cvetanje traje oko mesec dana, jagodarima će dobro doći informacija ima li košnica u blizini.Vlade Šomoši, direktor ZZ „Bačka jagoda“ rekao je da voćari, posebno oni koji proizvode jagodu, ne mogu bez pčela.„Saradnja je došla nekako prirodno, i značiće uporedo mapiranje pčelinjaka i zasada pod jagodama“, naveo je Šomoši.U digitalnom formatu bi uz lokaciju pčelinjaka dobili i informacije o položaju atarskih puteva, šuma, vode, oranica, ali i neiskorišćenom zemljištu idealnom za proizvođače lekovitog bilja koje je za pčele prava poslastica.Nevena Blagojević iz Bačkog Novog Sela kaže da zemljište može da bude i druge, treće, četvrte kategorije, što je veoma zastupljeno na ovom području, a malo iskorišćeno.Da umesto mini seoske deponije, na primer, niknu žalfija, timijan ili kamilica za dalju preradu u fina eterična ulja-obradovalo bi i pčele i ljude, dodaje.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210508/najveca-akcija-otkrivanja-laznog-meda-srbiji-prvi-rezultati-sokantni--puni-rafovi-falsifikata-1125279066.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
med, pčele, društvo
U Bačkoj uvode revoluciju u proizvodnju meda
20:57 17.05.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021) Pčelari u Bačkom Novom Selu rešili su da uvedu digitalni revoluciju u proizvodnju meda, tako što će da naprave digitalnu mapu pčelinjaka.
Cilj je da smanje česta trovanja pčela tako što će na digitalnoj mapi biti poznato gde se nalaze košnice, pa bi se u skladu sa tim obavljalo i prskanje njiva herbicidima i pesticidima.
To je posebno značajno jer ova opština obiluje bagremovom šumom, zato se u sezoni paše ovde stacioniraju i pčelari iz drugih krajeva Srbije, prenosi RTS.
Ako se ideja pčelara iz Bačke ostvari, model bi mogli da preuzmu proizvođači širom Srbije.
Jozef Gašparovski, koji je autor ideje, kaže da će svi videti gde se košnice nalaze, pa neće više biti izgovora kod prskanja od strane voćara ili zaštite od komaraca - ne znamo gde su vam pčelinjaci.
„Prošle godine bilo je problema kada je vodna zajednica Bačka Palanka prskala kanale. Prskali su totalnim herbicidima i biljke i vodu tako da je došlo kasnije do trovanja pčela“, kaže meštanin Safet Demirović.
Iako se glavno prskanje obavlja pre formiranja cveta, nije retko da do trovanja pčela dođe i u zasadu jagoda. S obzirom da cvetanje traje oko mesec dana, jagodarima će dobro doći informacija ima li košnica u blizini.
Vlade Šomoši, direktor ZZ „Bačka jagoda“ rekao je da voćari, posebno oni koji proizvode jagodu, ne mogu bez pčela.
„Saradnja je došla nekako prirodno, i značiće uporedo mapiranje pčelinjaka i zasada pod jagodama“, naveo je Šomoši.
U digitalnom formatu bi uz lokaciju pčelinjaka dobili i informacije o položaju atarskih puteva, šuma, vode, oranica, ali i neiskorišćenom zemljištu idealnom za proizvođače lekovitog bilja koje je za pčele prava poslastica.
Nevena Blagojević iz Bačkog Novog Sela kaže da zemljište može da bude i druge, treće, četvrte kategorije, što je veoma zastupljeno na ovom području, a malo iskorišćeno.
Da umesto mini seoske deponije, na primer, niknu žalfija, timijan ili kamilica za dalju preradu u fina eterična ulja-obradovalo bi i pčele i ljude, dodaje.
