Nagrađeni umetnik Andrej Josifovski o borbi za čistu Srbiju: Nije patriotski baciti frižider u reku
© Sputnik / Vesna Lapčević
Pratite nas
Sve ovo radim u zalog za budućnost moje domovine. Jako je važno da se to razume da bismo imali manje „heroja tastature“ koji domovinu brane tako što kače profilne slike u vidu zastava i drugih obeležja, a onda bacaju konzerve od piva u prirodu ili izruče frižider u reku, kaže Andrej Josifovski poznatiji kao Pijanista.
Ovom uličnom umetniku 43. Salon arhitekture dodelio je nagradu za delo „Save our home“ u kategoriji eksperiment i istraživanje. Nagrađeni rad predstavlja portret Jovana Memedovića sačinjen od plastičnih flaša sakupljenih sa reka koji pluta po Savi.
„Borim se protiv nekih osobina našeg društva, protiv smeća koje nas sve više okružuje. Nadam se da će moji radovi uspeti da podignu svest o vaćnosti očuvanja prirode i da će možda prava ljubav i pobediti“, otkriva za Sputnjik nagrađeni autor.
View this post on Instagram
Nagrada Salona arhitekture - prvo javno priznanje
Povodom prvog institucionalnog priznanja za umetnika koji već godinama, kroz javni performans, skreće pažnju na probleme našeg društva, Josifovski priznaje da mu ono izuzetno znači.
„Nikada nisam dobio javno priznanje, zbog čega želim da se zahvalim hrabrom žiriju koji je nagradu dodelio ozbiljnoj temi kakva je ekologija naše zemlje. Smatram da ova nagrada ne pripada samo meni, već svima onima koji se bave očuvanjem životne sredine Srbije, a koji nemaju dovoljno snažan glas koji će doći do javnosti“, kaže Pijanista za Sputnjik.
Portret Jovana Memedovića sačinjen od 4 000 flaša
© Foto : Petar Sarčev
Žiri u sastavu Dejan Todorović, Vladimir Anđelković, Ognjen Đurović, Nada Jelić i Dejan Miljković prvi put su javno progovorili o značaju ovakih umetničkih poduhvata, kao što je „Save our home“ u kojem se jedan lik ocrtava slaganjem mozaika od odbačenih plastičnih flaša sakupljenih sa reka. Postavka površine 240 kvadrata koja je sačinjena od 4000 starih plastičkih flaša na veoma upečatljiv način govori da u borbi za životnu sredinu može učestvovati i umetnost, i to umetnost reciklaže.
„Sve razvijene zemlje odavno se bave reciklažom i upotrebljavaju otpad u različite svrhe. Kod nas ni kultura ni svest o tome ne postoje, iako je otpad idealan za pravljenje umetničkih dela. I ne samo umetnosti, široka je primena recikliranog materijala zbog čega se trudim da ukažem na važnost očuvanja životne sredine jer smo od te prirode svi mi i nastali“, navodi Josifovski.
Kakav je to patriota koji prlja svoju domovinu
Pijanista, koji reke naziva ogledalom prirode, ovim projektom započeo je rad na „čišćenju“ Srbije i mapiranju divljih deponija. Kada vidi smeće u prirodi, pita se kako neko ko voli svoju zemlju, ko je patriota, može da je prlja.
Umetnost otpada šalje poruku da lepotu reke treba negovati
© Foto : Nebojša Babić
Po profesiji arhitekta, po izboru ulični umetnik, Josifovski o velikim temama govori kroz slike, predmete, kroz performans, a oni odjekuju našom zemljom, vraćajući nadu u moć umetnosti da podstiče na razmišljanje, da stvori lepotu, da menja.
„Meni je drago da moji umetnički radovi privlače pažnju jer je umetnost na ovim prostorima skrajnuta“, smatra Pijanista.
On rešenje vidi u iskoraku umetnosti iz muzejskih i galerijskih ustanova, u njenom dodiru sa širokom publikom, a taj se susret odigrava upravo na ulici.
„Umetnost i dalje ima tu moć da menja, da dovede do promena i zato ona treba da bude dostupna svima, zato umetnost izlazi na ulicu. Moj profesor govorio je da ja stvaram boje i za one koji nikada neće ući u muzej. Moja umetnost ne podleže zahtevima galerija i muzeja, ona je slobodna, a to je beskompromisni uslov stvaranja“, tvrdi Pijanista.
Josfovski otkriva i da sa Jovanom Memedovićem nastavlja da se bori protiv divljih deponija i odlaganja smeća u prirodu.
„Ne možemo vaspitati one koji su ’zabrazdili’ u svom ponašanju, ali možemo uticati na mlade naraštaje. Tu nastaju promene“, zaključuje umetnik.
