https://lat.sputnikportal.rs/20210516/muzicari-o-djordju-marjanovicu-bio-je-za-nas--isto-sto-i-elvis-za-svet--nulta-tacka-rokenrola-1125381293.html
Muzičari o Đorđu Marjanoviću: Bio je za nas isto što i Elvis za svet – nulta tačka rokenrola
Muzičari o Đorđu Marjanoviću: Bio je za nas isto što i Elvis za svet – nulta tačka rokenrola
Sputnik Srbija
Iako nije izvodio rokenrol, Đorđe Marjanović je bio nulta tačka rokenrola u Jugoslaviji. Po njegovom ponašanju na sceni, po imidžu pre nego muzici, ono što je... 16.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-16T21:07+0200
2021-05-16T21:07+0200
2021-05-19T16:10+0200
kultura
đorđe marjanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0f/1125371632_0:199:2843:1806_1920x0_80_0_0_70ad66c4525b87aa4bb7961710f8558a.jpg
Domaći Pol Enka ili Elvis Prisli, koji je na scenu uveo rokenrol manire poput bacanja sakoa, igranja i padanja na sceni, skidanje mikrofona sa stalka, silaženje u publiku, Đorđe Marjanović nagovestio je novo doba. Nije izvodio rokenrol, ali je bio roker u duši – on je bio među muzičkim pionirima koji su prkosili folkloru, staroj muzici, tišini u publici, uzornom ponašanju, donoseći neke nove melodije u život Jugoslavije. A i šire.Danas se pesme i prepevi Đorđa Marjanovića nalaze na repertoaru mnogih mlađih umetnika, od Vlade i Gileta, Idola, Jarbola, VIS Limunade, do Lene Kovačević, svih onih koji su u tim melodijama i tekstovima čuli mnogo više od glasa jednog duha i jednog vremena.Nulta tačka rokenrolaSrđan Gojković Gile, frontmen „Električnog orgazma“, koji je sa Vladom Divljanom, Pikom i Švabom izvodio numeru „Lutka koja kaže ne“, Marjanovićev prepev francuske šansone Mišela Polnarefa, slušao je Đorđa još kao dete.„On je prvi uveo ’dramu’ na scenu, dakle ono što je karakteristično za rokenrol“, dodaje on.U trenutku kada su postojali sledbenici Mikija Jevremovića, takozvani „mikisti“ i obožavaoci Marjanovića „đokisti“, Gile je bodrio „đokiste“ i čitao o tome kako su ga na rukama nosili po Terazijama posle koncerta u Domu sindikata.„On je zaista bio duh nečega novog, modernog, i predstavljao je veliki prelom u odnosu na izvođače popularne muzike do njega. Otvorio je vrata i rokenrolu i popularnoj muzici koju mi danas znamo kao muzički žanr u širem smislu“, navodi Gile.Lena Kovačević – u muziku Marjanovića zaljubljena od detinjstvaDžez umetnica Lena Kovačević priznaje da je u muziku Đorđa Marjanovića zaljubljena od detinjstva, a njegov glas i karakter i dan danas asociraju je na neko gospodsko vreme.„Imala sam čast da ga upoznam, da sa simfonijskim orkestrom izvodim ’Zvižduk u osam’. I pored ove pesme, koja ja obeležila čitave generacije, Đorđe Marjanović je obeležio naše živote svojom čestitošću, skromnošću, iskrenošću i velikim talentom“, kaže za Sputnjik Lena Kovačević.VIS Limunada: Muzika Đorđa Marjanovića mirila je generacijeBeogradski sastav VIS Limunada koji izvodi nekoliko numera Đorđa Marjanovića, tim pesmama plovi u prošlost, ali, kako kažu i do simfonije za lepšu budućnost.„Pesme koje mi danas izvodimo nose fine note, blage harmonije, pametne i promišljene a opet lagane teme. Domaći rokenrol je ponekad napadan, dok ova muzika nema tu vrstu agresije u sebi“, kaže za Sputnjik Miograd Ninić iz benda VIS Limunada.Đorđe Marjanović bio je spona između generacija, jer su italijanski i francuski šlageri i šansone koje je on izvodio starijima bili prepoznatljivi. Sa druge strane, njegov nastup je bio energičan, tinejdžerski, u Elvisovom stilu, a otuda blizak omladini. Međutim, za VIS Limunadu, Đorđe Marjanović nije bio samo izvođač, već društveni fenomen koji je simbolizovao otvaranje Jugoslavije ka zapadnoj kulturi.„U trenutku kada je Đorđe Marjanović osvajao srca publike na festivalima kao što su ’Zlatni mikrofon’, ’Opatijski festival’ i drugi, ta je muzika značila odlazak u budućnost i oslobađanje od društvenih, političkih, umetničkih stega toga vremena. Za nas njegova muzika ne znači odlazak u budućnost već putovanje u imaginarnu prošlost u kojem bi trebalo da je bila moguća neka svetla budućnost“, zaključuje pevač Limunade.Pročitajte još:► Kako se Ruski dom oprostio od velikog Đorđa Marjanovića► Đorđe Marjanović je bio spreman sav da izgori za pesmu, a to se ne uči, pevač se s tim rađa► Kolumna Ljubinke Milinčić - Ludo srce, zauvek je stalo: Otišao je Čovek za kojim će svi da žale
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, đorđe marjanović
kultura, đorđe marjanović
Muzičari o Đorđu Marjanoviću: Bio je za nas isto što i Elvis za svet – nulta tačka rokenrola
21:07 16.05.2021 (Osveženo: 16:10 19.05.2021) Iako nije izvodio rokenrol, Đorđe Marjanović je bio nulta tačka rokenrola u Jugoslaviji. Po njegovom ponašanju na sceni, po imidžu pre nego muzici, ono što je Elvis bio za svetsku muziku, Đorđe je bio za nas, kaže za Sputnjik frontmen „Električnog orgazma“, Srđan Gojković Gile.
Domaći Pol Enka ili Elvis Prisli, koji je na scenu uveo rokenrol manire poput bacanja sakoa, igranja i padanja na sceni, skidanje mikrofona sa stalka, silaženje u publiku, Đorđe Marjanović nagovestio je novo doba. Nije izvodio rokenrol, ali je bio roker u duši – on je bio među muzičkim pionirima koji su prkosili folkloru, staroj muzici, tišini u publici, uzornom ponašanju, donoseći neke nove melodije u život Jugoslavije. A i šire.
Danas se pesme i prepevi Đorđa Marjanovića nalaze na repertoaru mnogih mlađih umetnika, od Vlade i Gileta, Idola, Jarbola, VIS Limunade, do Lene Kovačević, svih onih koji su u tim melodijama i tekstovima čuli mnogo više od glasa jednog duha i jednog vremena.
Srđan Gojković Gile, frontmen „
Električnog orgazma“, koji je sa Vladom Divljanom, Pikom i Švabom izvodio numeru „
Lutka koja kaže ne“, Marjanovićev prepev francuske šansone Mišela Polnarefa, slušao je Đorđa još kao dete.
„Za mene lično, on je bio prelomna ličnost popularne muzike. On nije izvodio rokenrol, ali jeste iskoračio iz uštogljenog, zabavljačkog trenda koji je vladao u tom trenutku u jugoslovenskoj muzici ka osvajanju slobode“, ističe Gile.
„On je prvi uveo ’dramu’ na scenu, dakle ono što je karakteristično za rokenrol“, dodaje on.
U trenutku kada su postojali sledbenici Mikija Jevremovića, takozvani „mikisti“ i obožavaoci Marjanovića „đokisti“, Gile je bodrio „đokiste“ i čitao o tome kako su ga na rukama nosili po Terazijama posle koncerta u Domu sindikata.
„On je zaista bio duh nečega novog, modernog, i predstavljao je veliki prelom u odnosu na izvođače popularne muzike do njega. Otvorio je vrata i rokenrolu i popularnoj muzici koju mi danas znamo kao muzički žanr u širem smislu“, navodi Gile.
Lena Kovačević – u muziku Marjanovića zaljubljena od detinjstva
Džez umetnica Lena Kovačević priznaje da je u muziku Đorđa Marjanovića zaljubljena od detinjstva, a njegov glas i karakter i dan danas asociraju je na neko gospodsko vreme.
„Imala sam čast da ga upoznam, da sa simfonijskim orkestrom izvodim ’Zvižduk u osam’. I pored ove pesme, koja ja obeležila čitave generacije, Đorđe Marjanović je obeležio naše živote svojom čestitošću, skromnošću, iskrenošću i velikim talentom“, kaže za Sputnjik Lena Kovačević.
VIS Limunada: Muzika Đorđa Marjanovića mirila je generacije
Beogradski sastav VIS Limunada koji izvodi nekoliko numera Đorđa Marjanovića, tim pesmama plovi u prošlost, ali, kako kažu i do simfonije za lepšu budućnost.
„Pesme koje mi danas izvodimo nose fine note, blage harmonije, pametne i promišljene a opet lagane teme. Domaći rokenrol je ponekad napadan, dok ova muzika nema tu vrstu agresije u sebi“, kaže za Sputnjik Miograd Ninić iz benda VIS Limunada.
Đorđe Marjanović bio je spona između generacija, jer su italijanski i francuski šlageri i šansone koje je on izvodio starijima bili prepoznatljivi. Sa druge strane, njegov nastup je bio energičan, tinejdžerski, u Elvisovom stilu, a otuda blizak omladini. Međutim, za VIS Limunadu, Đorđe Marjanović nije bio samo izvođač, već društveni fenomen koji je simbolizovao otvaranje Jugoslavije ka zapadnoj kulturi.
„U trenutku kada je Đorđe Marjanović osvajao srca publike na festivalima kao što su ’Zlatni mikrofon’, ’Opatijski festival’ i drugi, ta je muzika značila odlazak u budućnost i oslobađanje od društvenih, političkih, umetničkih stega toga vremena. Za nas njegova muzika ne znači odlazak u budućnost već putovanje u imaginarnu prošlost u kojem bi trebalo da je bila moguća neka svetla budućnost“, zaključuje pevač Limunade.
