https://lat.sputnikportal.rs/20210514/bakar-postaje-nova-nafta-kome-ide-zarada-1125347764.html
Bakar postaje „nova nafta", kome ide zarada
Bakar postaje „nova nafta", kome ide zarada
Sputnik Srbija
Ako se obistine procene da će bakar biti nova nafta, čija će se cena na svetskom tržištu u naredne četiri godine vinuti do neverovatnih 20.000 dolara za tonu... 14.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-14T19:21+0200
2021-05-14T19:21+0200
2021-05-14T19:24+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
bakar
tržište
cena
ziđing majning grup
profit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111233/41/1112334115_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_020d41b5f49944abd58e10007f93dafa.jpg
Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović, smatra da bi zato u Srbiji, gde eksploataciju bakra kontroliše kineska firma, na vreme trebalo da razmišljamo o tome gde da idu nove investicije.Ovih dana analitičari Banke Amarika su ocenili da bi oporavak svetske privrede, povećanje tražnje za bakrom, ali i manjak njegove ponude mogao da dovede do globalne nestašice bakra. Zalihe bakra merene u tonama trenutno su na nivoima zabeleženim pre 15 godina i dovoljne su za pokrivanje samo tri nedelje potražnje, navodi strateg za robna tržišta u Banci Amerike, Majkl Vidmer.Može li Srbija da zaradi na visokoj ceni bakraU toj banci, drugoj najvećoj u Americi, predviđaju pad zaliha bakra i naredne godine, zbog čega će njegova cena u narednim godinama skočiti na 13.000 dolara po toni, nakon što je prošle nedelje dostigla 10.000 dolara, prvi put posle skoro 10 godina. Kineska kompanija Ziđin koja je vlasnik rudarsko-topioničasrkog kombinata u Boru će imati najveću korist od skoka cene bakra na svetskim berzama.
Šta će to značiti za Srbiju u kojoj je kineska kompanija Ziđin pod decembra 2018. godine poseduje 63 odsto vlasništva nad rudrasko – topioničarskim kombinatom u Boru u okviru koga je i rudnik bakra. Ostalo pripada Republici Srbiji.Ključ u finalnom proizvoduPo mišljenju Ignjatovića, nije tu samo reč o većoj proizvodnji valjaonice bakra u Sevojnu koja, kako kaže, ima grubu preradu. Moralo bi da se vidi gde se sve koristi bakar i pokrenuti neke proizvodne kapacitete koji kod nas sada nisu zastupljeni. To bi, smatra ovaj stručnjak, bila dobra investicija, tim pre što se sa rastom cene bakra računa na duži vremenski rok.Pogotovo što se, po oceni analitičara Banke Amerika, situacija iz temelja promenila, jer posle Kine kao najvećeg korisnika bakra, SAD i Evropa, prvi put posle cele decenije, postaju takođe njegovi značajni potrošači.Otvaramo dva nova rudnikaCenu bakra je, takođe, pogurala zabrinutost zbog mogućnosti dugoročnog snabdevanja jer su dugo izostala velika ulaganja. Aktuelno je tek nekoliko značajnih projekata, dok je većina proizvedenog bakra u svetu već iskopana, smatraju stručnjaci. U Srbiji se, međutim, nije stalo. On napominje da se svetska privreda okrenula nekim granama koje zahtevaju veće učešće bakra. Pre svega to je slučaj sa proizvodnjom električnih vozila, gde je bakar važan, a taj trend polako, ali sigurno zahvata ceo svet. Poznat kao dobar provodnik, on je, gotovo nezamenljiv i kada su u pitanju različiti elementi infrastrukture kod električnih vozila.Borski basen, najveće ležište bakra u Srbiji.
Doprinos BDP-u SrbijeIgnjatović podseća da je u odnosu na sadašnju cenu od 10.000 dolara po toni, minimalna cena bakra koja je obezbeđivala rentabilnost proizvodnje u Boru bila 6000 dolara po toni. Sada je, kako ističe, daleko ekonomičnija proizvodnja, što je kompaniju Ziđin dovelo na treće mesto najvećih izvoznika Srbije. Sa dva nova rudnika koji treba da budu otvoreni ove godine, Topionica će biti uposlena skoro do maksimuma pa će, kako objašnjava, i cena proizvodnje biti nešto niža.„Da li će očekivano povećanje proizvodnje otvaranjem novih rudnika zahtevati i dodatne investicije Ziđina zavisiće od njihove politike i toga da li će zatvarati pojedine delove koji će postati nerentabilni na površinskom kopu Bor“, zaključio je Ignjatović.Ono što je izvesno je, međutim, da će doprinos kompanije „Ziđin“ bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije od 0,35 odsto biti uvećan na 0,55 odsto. Tu računicu su autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ izveli pri ceni bakra od 9.000 dolara po toni, koliko je iznosila na početku godine, a već sada je oko 10.000 dolara.Nije sve u tržištu, ima nešto i u politiciSkokom cene bakra na svetskom tržišti doprinos kompanije „Ziđin“ bruto domaćem proizvodu Srbije u ovoj godini će sa od 0,35 odsto biti uvećan najumanje na 0,55 odsto.
Na pitanje da li će sa ovakvim razvojem situacije i većom potražnjom za bakrom ostati tarife na uvoz bakra koje je nama kao i drugima nametnula Evropska unija, kao posledicu tarifa koje su većem delu država u svetu, pa i EU nametnule SAD, Ignjatović kaže da je sada o tome teško govoriti.„Amerikanci su vlasnici većine tih rudnika u svetu. Najveći proizvođači bakra su, takođe, Amerikanci kao akcionari, tako da će njihov interes biti prevashodan. Ukoliko je njihov interes da se te tarife oslobode, one će se osloboditi, ali to već nije samo zakon tržišta, tu ima dosta i politike“, ističe Ignjatović za Sputnjik.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, bakar, tržište, cena, ziđing majning grup, profit
analize i mišljenja, komentari i analitika, bakar, tržište, cena, ziđing majning grup, profit
Bakar postaje „nova nafta", kome ide zarada
19:21 14.05.2021 (Osveženo: 19:24 14.05.2021) Ako se obistine procene da će bakar biti nova nafta, čija će se cena na svetskom tržištu u naredne četiri godine vinuti do neverovatnih 20.000 dolara za tonu, od toga će u Srbiji korist pre svega imati kineska kompanija Ziđin.
Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović, smatra da bi zato u Srbiji, gde eksploataciju bakra kontroliše kineska firma, na vreme trebalo da razmišljamo o tome gde da idu nove investicije.
Ovih dana analitičari Banke Amarika su ocenili da bi oporavak svetske privrede, povećanje tražnje za bakrom, ali i manjak njegove ponude mogao da dovede do
globalne nestašice bakra. Zalihe bakra merene u tonama trenutno su na nivoima zabeleženim pre 15 godina i dovoljne su za pokrivanje samo tri nedelje potražnje, navodi strateg za robna tržišta u Banci Amerike, Majkl Vidmer.
Može li Srbija da zaradi na visokoj ceni bakra
U toj banci, drugoj najvećoj u Americi, predviđaju pad zaliha bakra i naredne godine, zbog čega će njegova cena u narednim godinama skočiti na 13.000 dolara po toni, nakon što je prošle nedelje dostigla 10.000 dolara, prvi put posle skoro 10 godina.
Kineska kompanija Ziđin koja je vlasnik rudarsko-topioničasrkog kombinata u Boru će imati najveću korist od skoka cene bakra na svetskim berzama.
Šta će to značiti za Srbiju u kojoj je
kineska kompanija Ziđin pod decembra 2018. godine poseduje 63 odsto vlasništva nad
rudrasko – topioničarskim kombinatom u Boru u okviru koga je i rudnik bakra. Ostalo pripada Republici Srbiji.
„Što se tiče nas najveći benefit bi bio ukoliko bi naše fabrike koje se bave finalizacijom koncentrata bakra imale veću proizvodnju. Ziđin će svakako imati najveći profit. On je već skočio što se tiče samog izvoza koncentrata bakra, odnosno legure bakra u inostranstvo, tako da je najveća njihova zarada“, kaže Ignjatović.
Ključ u finalnom proizvodu
Po mišljenju Ignjatovića, nije tu samo reč o većoj proizvodnji valjaonice bakra u Sevojnu koja, kako kaže, ima grubu preradu. Moralo bi da se vidi gde se sve koristi bakar i pokrenuti neke proizvodne kapacitete koji kod nas sada nisu zastupljeni. To bi, smatra ovaj stručnjak, bila dobra investicija, tim pre što se sa rastom cene bakra računa na duži vremenski rok.
Pogotovo što se, po oceni analitičara Banke Amerika, situacija iz temelja promenila, jer posle Kine kao najvećeg korisnika bakra, SAD i Evropa, prvi put posle cele decenije, postaju takođe njegovi značajni potrošači.
Otvaramo dva nova rudnika
Cenu bakra je, takođe, pogurala zabrinutost zbog mogućnosti dugoročnog snabdevanja jer su dugo izostala velika ulaganja. Aktuelno je tek nekoliko značajnih projekata, dok je većina proizvedenog bakra u svetu već iskopana, smatraju stručnjaci. U Srbiji se, međutim, nije stalo.
„Rašće proizvodnja bakra kod nas. Otvara se rudnik Cerovo, otvara se novi kop Čukaru Peki, tako da će i sam kvalitet bakra biti znatno bolji. Biće veća uposlenost Topionice, što znači da će biti veća njena rentabilnost, dostići će puni kapacitet", naglašava Ignjatović.
On napominje da se svetska privreda okrenula nekim granama koje zahtevaju veće učešće bakra. Pre svega to je slučaj sa proizvodnjom električnih vozila, gde je bakar važan, a taj trend polako, ali sigurno zahvata ceo svet. Poznat kao dobar provodnik, on je, gotovo nezamenljiv i kada su u pitanju različiti elementi infrastrukture kod električnih vozila.
Borski basen, najveće ležište bakra u Srbiji.
Ignjatović podseća da je u odnosu na sadašnju cenu od 10.000 dolara po toni, minimalna cena bakra koja je obezbeđivala rentabilnost proizvodnje u Boru bila 6000 dolara po toni. Sada je, kako ističe, daleko ekonomičnija proizvodnja, što je kompaniju Ziđin dovelo na treće mesto najvećih izvoznika Srbije. Sa dva nova rudnika koji treba da budu otvoreni ove godine, Topionica će biti uposlena skoro do maksimuma pa će, kako objašnjava, i cena proizvodnje biti nešto niža.
„Da li će očekivano povećanje proizvodnje otvaranjem novih rudnika zahtevati i dodatne investicije Ziđina zavisiće od njihove politike i toga da li će zatvarati pojedine delove koji će postati nerentabilni na površinskom kopu Bor“, zaključio je Ignjatović.
Ono što je izvesno je, međutim, da će
doprinos kompanije
„Ziđin“ bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije od 0,35 odsto biti uvećan na
0,55 odsto. Tu računicu su autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ izveli pri ceni bakra od 9.000 dolara po toni, koliko je iznosila na početku godine, a već sada je oko 10.000 dolara.
Nije sve u tržištu, ima nešto i u politici
Skokom cene bakra na svetskom tržišti doprinos kompanije „Ziđin“ bruto domaćem proizvodu Srbije u ovoj godini će sa od 0,35 odsto biti uvećan najumanje na 0,55 odsto.
Na pitanje da li će sa ovakvim razvojem situacije i većom potražnjom za bakrom ostati tarife na uvoz bakra koje je nama kao i drugima nametnula Evropska unija, kao posledicu tarifa koje su većem delu država u svetu, pa i EU nametnule SAD, Ignjatović kaže da je sada o tome teško govoriti.
„Amerikanci su vlasnici većine tih rudnika u svetu. Najveći proizvođači bakra su, takođe, Amerikanci kao akcionari, tako da će njihov interes biti prevashodan. Ukoliko je njihov interes da se te tarife oslobode, one će se osloboditi, ali to već nije samo zakon tržišta, tu ima dosta i politike“, ističe Ignjatović za Sputnjik.
